Попис или видите се

Пише: Булатовић И. Богић

Ко се боји форензичкога испитивања?! Ко се зноји од лабораторијскога третирања и налаза?! Ко избјегава полиграф, унакрсна питања и позива се на људска права и слободе пошто је прије тога иста угрозио и погазио?! Ко ли се то брани ћутањем, али не мудрим, но злочиначким?!

Замислите, то раде они који се позивају на Љуба Чупића који се тако дрско, тако препотентно и неуништиво смијао и декларисао до потоњега трена и пописа. Остало је Есхатон! Замислите, то раде они који се ките Крстом Зрновим који се пописивао и потписивао свакога трена, до смртне уре илити хоре. То раде они који су барјачили и с поводом и без повода, који градове китили својим хистеричним и неукусним национализмом, два мјесеца прије и два мјесеца након измишљених побједа, празника и битака. Помало што лијени, помало што аљкави, али понајвише што се неуморно надимали , доказивали, пребројавали, множили са три, умножавали, декларисали пред идолом. А данас, када требало да стану, да се погледамо у очи, без лажи и преваре, без еуфорије и крви у глави, без процјене и уцјене колико нечега или некога не смије бити, а колико нечега или некога мора бити: „Сви јунаци ником поникоше/ И у црну нземљу погледаше/ Како расте трава дјетелина…“, чија ли је, чија ово Пјесма!!!

Чему страх?! Ево, зваћемо Енглезе да нас попишу. Није проблем, могу и лаборанти из Висбадена. На све пристајемо, само да не бјежите и да се више не лажемо. Ми смо се пописивали и када је пописивање било узалудно. Ипак смо се писали. И кад нас нико није зарезивао, и тада смо се декларисали и било нас довољно. И када су нас брисали и крижали, ми смо се ипак писали. И када нам листић цијепали, ми смо се ипак осјећали. И када нисмо постојали, ми смо били. А ви, видите се!

Нијесу потомци Чупића, Поповића, Вујадиновића, Церовића, Алексића, Лопушина….етнички Црногорци, но препознати етички Црногорци – Људи и Јунаци!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: