Поновљене уцене из Брисела: ЕП усвојио Пицулин извештај о Србији

Европски парламент усвојио је данас извештај о Србији, са 419 гласова за, 113 гласова против и 88 уздржаних. Гласало је 620 од 751 европосланика.

У усвојеном извештају наведено је да ће укупни темпо приступних преговора са ЕУ зависити од опипљивог напретка у основним вредностима, владавини права, посвећености заједничким европским правима и вредностима, као и од усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и од дијалога Београда и Приштине, „који треба да се спроводи у доброј вери како би се обезбедио правно обавезујући споразум заснован на међусобном признавању“.

У извештају, чији је аутор известилац известиоца ЕП за Србију Тонино Пицула, Србија се позива да „снажном политичком вољом и доследношћу у спровођењу реформи у вези са ЕУ“ покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да „објективно и недвосмислено“ комуницира са својим грађанима о ЕУ, европском путу Србије и потребним реформама.

Такође се примећује изражена посвећеност Србије чланству у ЕУ као стратешком циљу и њена амбиција да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ до краја 2026. године.

Пицула је нацрт извештаја, који је сачињен као одговор ЕП на извештаје Европске комисије о Србији из 2023. и 2024, године, представио у фебруару ове године, након чега су европски посланици уложили амандмане.

У документу, о којем је ЕП гласала као о предлогу резолуције понавља се да став ЕП да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако се она усклади са санкцијама ЕУ против Русије и оствари значајан напредак у реформама у вези са ЕУ, посебно у области основних вредности.

Признаје се добар ниво припремљености Србије у погледу макроекономске стабилности и фискалне дисциплине, као и процена Комисије да је Кластер 3 технички спреман за отварање.

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, позивали су високу представницу ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Кају Калас и Европску комисију да преузму проактивнију улогу у вођењу процеса дијалога и затражили већу улогу ЕП у олакшавању дијалога.

У извештају се позива на „отварање потпуних и транспарентних правних поступака“ након истраге о паду надстрешнице 1. новембра 2024. године, коју воде органи власти, наглашава се важност слободе говора и окупљања и позива на непристрасну истрагу поводом тврдњи да је 15. марта на протестима коришћена незаконита технологија за контролу масе.

У тексту се, између осталог, поздравља и активно ангажовање Србије у спровођењу новог Плана раста за Западни Балкан и напредак Србије ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а и повећаним страним инвестицијама у неким секторима.

Усвајању извештаја претходила је расправа у Парламенту, а сам извештај након усвајања поприма облик Резолуције која није обавезујућа.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: