Понори
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Понор је мјесто мог детињства. Смјештен је између оближњег брда и сеоског гробља. Пут који води ка гробљу оставља га са десне или лијеве стране, у зависности из ког се правца иде према гробљу. Из поноровог усјека избија безимени поток. Преко њега се прелази уским мостом. Како тада тако и данас. На то мјесто смо носили забрањена штива и стрипове разних цртаних јунака. Тамо су остали командант Марк, Блаф, Загор, Чико, Флок, Мистер Но и Жалосна Сова. Мало старији момци од нас тамо су носили часописе „Одбрана“, „Народни фронт и неке којима се имена наглас не изговарају. Гробље и кућа елитног савезног полицајца су са једне, а кућа елитног официра ЈВУО са друге стране понора. Данас су обојица на истом гробљу. Док информационе технологије и вјештачке интелигенције владају данашњим простором Понор невидно влада мојим претрпаним микрокосмосом. Живот је понору предат стрип од безброј јунака. Гробнице поред Понора још нису породиле заборављена времена краљеве војске и Титове полиције. Океани тајни чекају ледоломце са закопаном истином. Све тече!
****
О понору би највише могао да каже 17 јул. Један из 1917. и други из 1946. године. Историја је понор. Од понора до понора све је црња Црна Гора. Бесудна земља неоткривене Атлантиде са сентименталним повијестима из једне царевине и једне краљевине. Земља зове Марс….
****
Николај Други Романов је до 1913.године у Русији изградио 130 000 школа. Буџет за школство износио је тада 400 милиона рубаља. Становништво се повећало са 125 на 175 милиона становника а број писмених 1920.године износио је 86 % становништва. Царевина је убијена! Разлози леже у тајнама путника једног окупационог воза! Воза без шина!
****
