Поништење одлука Подгоричке скупштине 1941. трајало само један дан (ВИДЕО)
Поздрав застави окупационих фашистичких војних и цивилних представника власти пред позориштем ,,Зетски дом" на Цетињу на Петровдан 12. јула 1941.
Данас у Скупштини Црне Горе припремају репризу фашистичко-сепаратистичке Резолуције из времена окупације 1941. о поништењу одлука Велике народне скупштине из 1918. године, реаговао је публициста и колумниста ИН4С Јован Маркуш.
Краљевину Црну Гору, само по имену, су покушали да обнове фашисти и црногорски сепаратисти 1941. године. Црногорски сепаратисти, напомиње Маркуш, према туђим и давно пројектованим плановима, заједно са фашистима су кренули у промјену бића Црне Горе.
„Црногорски сепаратисти који су окупацију дочекали као слободу, припремили су Сабор од 65 својих присталица који је требао да симболизује Народну скупштину из 1914“ наводи Маркуш и истиче:
„За Петровдан, славу Цетињског манастира, 12. јула 1941. године црногорски комитет сазвао је Сабор. Дио позваних делегата није стигао на Петровдански сабор, а дио присутних је одбио да учествује у раду, доживљавајући овакав чин тешком увредом, за коју се они нијесу борили. Ипак, комитет се снашао и на брзину позвао друге симпатизере, како би попунио број делегата за пуноважно одлучивање. Са неколико сати закашњења сабор је отпочео са радом.
Представници цијелог црногорског народа, изабрани између књижевника, умјетника, научника и људи који су дали многоструких доказа за идеју црногорства, започело је свечано засједање Сабора.
Пред позоришном зградом налазиле су се двије компаније Црних кошуља, 18 дивизије ‘Месина’ са музиком. У часу када је Њ.Е. Високи Комесар за Црну Гору, Гроф Мацолини, силазио са својом пратњом из зграде бивше бановине, компаније у ставу мирно, одавале су почаст, а у исто вријеме музика је интонирала ‘Ђов(а)нецу’.
Цетиње 27. маја 1941. године. Извор филма: Италијански историјски архив „Институт Луче“
Високи Комесар пошто је извршио смотру почасних чета и пошто је поздравио емблем компанија, упутио се у пратњи бригадног генерала, командујућег једне дивизије, г. Тучиа, у позоришну зграду, поздрављен акламацијом Сабора и народа, који је, уз представнике италијанских војних и цивилних личности дупком испунио позориште. Црногорске и италијанске заставе прекривале су ложе и позорницу. Које су, уз поносне ношње народних представника, давале раскошни изглед богато расвијетљеној дворани.
Званични и једини саборски говорник др Секуле Дрљевић одмах по отварању Сабора узео је ријеч и у дугом говору, између осталог, рекао:
‘ЦРНОГОРСКИ САБОРЕ,
Прошли Свјетски рат завршен је Версајским диктатом. Као његова неминовна посљедица настала је пометеност политичких и моралних појмова у првим годинама након рата, коју је прекинуо долазак на на чело италијанског народа генијалног творца и вође фашизма Бенита Мусолинија. Касније, узео је у своје чврсте руке вођство њемачког народа Адолф Хитлер идентификујући погледе на Европу и на нужност њене реорганизације са погледима Бенита Мусолинија. Оба Велика Европљанина нијесу престајали упозоравати на нужност стварања нове Европе. Нијесу их схватили они, на чију су адресу њихове опомене биле упућене. И тако је дошло до данашњега рата.
Творевине Версајског Диктата срушиле су једну за другом побједоносне армије Сила осовине. Нестало је и Југославије и тиме је створена могућност, да буде исправљена неправда учињена Црној Гори године 1918. и да Црна Гора, као независна држава, буде укопчана у нови европски систем који изграђују два европска генија савременика и њихове непобједиве армије“.
„Ријечи г. Дрљевића често пута биле су прекидане најбурнијим аплаузима и поклицима на адресу слободне Црне Горе, Фашистичке Италије, њеног племенитог Краља, Вође Фашизма, г. Мусолинија, Грофа Ђана и свих оних, којима Црна Гора има да захвали за овај велики дан.
Предсједник Сабора одредио је затим да се прочита декларација. Господин Јово Поповић прочитао је текст декларације, који је био поздрављен дугим одобравањем. Предсједник Сабора г. Ивановић умолио је затим да се декларација прими акламацијом, нашто се двораном проломило громко: Прима се! Г. Ивановић констатовао, да је декларација примљена једнодушно“, писао је Глас Црногорца.
Декларација црногорског сабора
Црногорски сабор који се састао на Цетињу на Петровдан 12. јула 1941. године, у име Црногорског Народа, као вјерни тумач његових жеља и његове воље, даје ову
ДЕКЛАРАЦИЈУ:
I
Окупација Црне Горе од стране Србије, коју је противно вољи Црногорског Народа прихватила т. зв. Велика Народна Скупштина у Подгорици својом одлуком од 26. новембра 1918. год, престaла је.
II
Стављени су ван снаге: режим који је био створен у Црној Гори од бивше Краљевине Југославије, и Династија Карађорђевића. Видовдански Устав и Устав од 3. септембра 1931. године, који су потјецали од поменутог режима, укинути су.
III
Проглашава се суверена и независна Држава Црна Гора у облику Уставне Монархије.
IV
Црнoгорски Сабор изјављује да су сви Црногорци – благодарни Италијанским Оружаним Силама, чијом се заслугом остварило ослобођење њихове Домовине и сјећајући се уских веза, које постоје између Династије Петровић Његош и италијанског Краљевског Дома, с повјерењем у дјело обнове дато увијек и свуда од Дуче-а и од Фашистичке Италије – ријешени да сједине живот и судбину Црне Горе са судбином Италије, успостављајући с њом везе уске солидарности. Накнадно ће се приступити склапању споразума, између Црне Горе и Италије, прожетих духом ове солидарности и сагласних уласку Црне Горе у акциону сферу Рима.
V
Црногорски Сабор, у помањкању носиоца Врховне Власти Шефа Државе, ријешио је да успостави Краљевско Намјесништво и да умоли Његово Величанство Италијанског Краља и Цара да благоизволи одредити Намјесника Краљевине Црне Горе, који ће прогласити Устав“.
У истом броју, подсјећа Маркуш, објављени су и телеграми захвалности са свечаног засиједања Сабора, упућени Дучеу и Фиреру.
„У часу када Црна Гора, по једнодушној одлуци Сабора, успоставља Суверену и Слободну Државу, оријентишући се одлучно према Фашистичкој Италији, и тражећи њену заштиту и трајну плодоносну солидарност, полазе к Вама, Дуче, изрази захвалности за ово величанствено дјело задовољштине, и уздижу се топле жеље за успостављање једног доба правде, мира и сарадње међу народима под Вашим највишим покровитељством“, наводи у телеграму Дучеу предсједник Сабора Ивановић.
У телеграму Хитлеру Ивановић истиче:“Црна Гора, која је, у акционој сфери Фашистичке Италије данас успостављена као Суверена слободна држава, упућује своје мисли Вама, Фиреру у жељи да Осовина и нови европски поредак достигну скору сретну побједу“.
Овако створена „Суверена и Независна држава Црна Гора“, истиче Маркуш, чију је круну одбио принц Михаило Петровић Његош, није опстала ни један дан.
У зору 13. јула 1941. против овакве државе и њених заштитника устао је народ Црне Горе, независно од својих политичких опредјељења, и за кратко је скоро читава Црна Гора била ослобођена, изузимајући неколико градова.
„Тринаестојулски устанак потпуно је збрисао Петровданску скупштину и њене одлуке, као да никада нијесу ни постојали. Она није оставила никаквог трага, па је нико више и не помиње као да никада није ни одржана.
ПАвлоКао што је Павловдан послије Петровдана, тако је и 13. послије 12. јула. На Петровдан је проглашена ‘Суверена и Слободна Црна Гора’ а на Павловдан је срушио народ Црне Горе, предвођен патриотама које нијесу прихватиле овај неславни дан у историји Црне Горе“, закључује Маркуш.
Захваљујемо Јовану Маркушу на материјалу
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da li nešto bliže znate o Branku Gojniću, k-tu logora u Brčelima za vrijeme II svjetskog rata. Kada je i đe stradao?
Ако пониште одлуке Подгоричке скупштине, веле неки, стандард ће вртоглаво да (по)расте, плате ће се дуплирати, пензије порасти чак три пута, сиромашних и гладних неће бити…
Crveni „Ministre“!
„Ne pada snijeg da pomori svijet,
nego svaka zvjerka svoj trag da pokaže“.
Običaj je i kolegijalni red, kada neko dobije položaj, odlikovanje, učini neki podvig i tome slično da mu se tom prilikom upute srdačne čestitke, propraćene sa željom da stečena karijera bude na ličnu i opštu sreću, a naročito one profesije kojoj pripada onaj koji je tu karijeru stekao. Pa evo i ja držeći se toga običaja i reda, hitam da ti kao sveštenik svešteniku i kao plemenik svome plemeniku, uputim čestitku, prilikom tvoga izbora za „Ministra“ vjera u krvavoj i bratoubilačkoj vladi crvenog Moskovskog „maršala“ Tita.
Tebi je bezbožni „ministre“, poznata istorija Hrišćanske Crkve. Poznata su ti sva ona strahovita mučenja i proganjanja Hrišćana za prva četiri vijeka. Ali ti je poznato, i to, da ni najsvirepije muke: na lomači, krstu, bacanje pred divlje zvjerove, otsijecanje izvjesnih djelova tijela ne pomogoše. Istinski sljedbenici Golgotske žrtve ne izdadoše. Sva stradanja i muke izdržaše i pobijediše. To su mučenici i svetitelji, koji i danas poslije 2000 godina, žive u Hrišćanstvu. Istina i tada je bilo onih koji pod pravim udarcima pokleknuše i izdadoše. Takvi su isključeni iz Hristove Crkve kao: nevjernici, otpadnici, jeretici i tome slično. Juda je izdao Hrista, i odmah ga je za izdaju stigla kazna. Objesio se, umro dušom i tijelom za uvijek u Hristovoj Crkvi kao i svi izdajnici. Apostol Petar ostao je vjeran Hristu, do kraja svoga života, i svoju vjeru u Njega posvjedočio je svojom smrću na krstu. Ali zato se proslavlja 20 vjekova u Hrišćanskom rodu, i nema kraja na zemlji, gdje mu ne postoji bogomolja. Ovo je samo radi primjera za one koji iznevjere (izdaju), i za one koji ostaju do kraja vjerni. Ovako je bilo u prošlosti, ovako je i u sadašnjosti, ovako će biti i u budućnosti.
Čovječanstvo duguje Hrišćanskoj Crkvi jedan veliki dug, a taj je što je ona svojom božanskom misijom, izvršila njegov kulturno-moralni preporod. Srpski joj narod pored ovoga duguje još jedan veći dug. Ona je izvršila nacionalni preporod Srpskog naroda prije 724. g. postavši nacionalnom i duhovnom sponom cijelog srpskog naroda. I ostala je kao takva do danas. I od toga vremena, pa do danas imala je: svoje narodno sveštenstvo, episkopat, bogoslužbeni i službeni jezik i pismo. Sve je ovo od tada pa do danas služilo samo „Bogu i svom Srpskom rodu“. To je Svetosavski program naše Crkve. Vjekovi su prolazili, razni gospodari mijenjali se nad Srpskim narodom, ali Svetosavski program srpskog sveštenstva nije se mijenjao. On je takav i danas. On mora ostati takav i u buduće. U svim kritičnim vremenima, kad bi došao u pitanje vjerski i nacionalni opstanak Srpskoga naroda, duh nacionalnog srpskog sveštenstva ustao bi u odbranu vjere i nacije, s devizom: „Za krst časni i slobodu zlatnu“. Za taj i takav Svetosavski program Srpski patrijarsi, episkopi i sveštenici razapinjani su na krst, trovani, umirali na kolac i konopac, nalazili smrt čak i u Crnom moru, od neprijatelja Srpskog naroda i njegove Crkve. Oni su sva ta mučenja rado podnosili, jer „Srb je Hristov, raduje se smrti“, ali tuđu ideologiju, tuđu vjeru, ime i jezik nikad nijesu primali. Otuda su srpski sveštenici i drugi crkveni velikodostojnici, bili često puta u svom narodu ne samo duhovne vođe, nego i političke, vojne, itd. Krstom i mačem pisali su istoriju svoje Crkve i svoga naroda. Otuda je Srpski narod u svom sveštenstvu i svojoj Crkvi gledao svoje pravo nacionalno oličenje. On to i danas gleda, ali ne nažalost u cjelokupnom sveštenstvu.
Za ove dvije i po godine međusobnog pokolja, jedan dio sveštenstva pljunuo je na Sveti oltar i svoj Narod. Pošao je u nove poturice. Eto, na čelu svih tih novih poturica stojiš ti, kao „ministar“ vjera, dojučerašnji sluga, one iste Crkve i Naroda, kojih je bio vladika Danilo, koji je pre 236 godina takve poturice, kao što si ti i one kojima si ti „ministar“, da bi spasio Crkvu i naciju, stavio pod nož na Badnji dan. Poturice iz vremena vladike Danila, htjele su da preko Muhameda unište Srpski narod. Ti i tvoje poturice, hoćete da postignete to isto preko Karla Marksa.
Zar ti ne bi jasno iz dvogodišnje borbe „Narodnih oslobodilaca“ a to je postalo jasno i onima koji su u ludnicama da njihova borba nije za nacionalnu, političku i državnu nezavisnost ni Srpskog, ni Jugoslovenskog, ni Slovenskog naroda? Njihova je borba partijska za pobjedu komunizma, ubrzanje svjetske revolucije i uspostavu diktature proletarijata. Zar bi bez očiju, a tobož kod očiju, pa da ve vidiš i to, da je sva njihova borba usredsređena protiv Srpskoga naroda i njegove Crkve? Zar ti nije poznata izjava šefa vaše komunističke borbe, koju je dao jednom Srbinu na njegovo pitanje: „Šta pomaže Srbima pobjeda Rusa, kad Srba nestane u međusobnom pokolju“. On mu je odgovorio: „Za našu borbu nije važno što će nestati Srba, već da pobijedi međunarodni proletarijat, a ako Srba nestane njihovu zemlju naselićemo Ciganima…“.
Zar ti ne bi jasno ni do danas, da oni ne vode borbu za Hrista nego protiv Njega i njegove Crkve? A ti si Hristov vojnik, sluga sv. oltara Njegove Crkve. Ako te ni to ne može uvjeriti, pitam te kao „ministra“ vjera, gdje je Ruska pravoslavna Crkva od oktobra 1917. g. do danas? Šta su od nje uradili oni koji su religiju proglasili za „opijum naroda“ ? Gdje su ruske svetinje i relikvije? Da li ti je poznata statistika koliko je poubijanih sveštenika i vladika, na najsvirepiji način, svojstven samo onim dvonožnim svjerovima, čiji si ti ovdje ministar, a Jaroslavski u Sovjetskom Savezu? Gdje su ti ruske bogomolje, u šta su one pretvorene i čemu danas služe? Pitaj neku tvoju „udarnicu“, G-ne „Ministre“, ako je to tebi nepoznato, pa će ti ona reći. Uz to će ti reći, i šta rade tamošnje njihove drugarice po tim svetim ruskim bogomoljama.
Znam pozitivno, da slušaš svakog dana „drugarice“ kako ti pjevaju: „Ne vjerujem u nebesa, već u Marksa i Engelsa“… I zar one ne uspješe da te dosad urazume ako ti to pamet ne dozvoli da oni ne vjeruju u Boga, dušu, Crkvu i dr. dogme. A ti si zalud bio dosad propovijednik Božanske nauke, a ne bezbožničke. A sad postade bezbožnik, bezdušnik! Zaboravi li učenje Crkve da se čovjek od životinje time odlikuje što ima dušu, što ima vjeru u Boga? Ili kako ti priliči ona druga njihova pjesma, kao sveštenom licu na položaju ministarskom: „Ustaj seljo, ustaj rode, da se braniš od gospode, od žandarma batinaša, od popova mantijaša …“. A ti nosiš čin sveštenički! U mantiji si. Ja ne mogu da razumijem tvoje „Ministarstvo“ vjera kad su oni protiv svih vjera. Da su te postavili za Ministra protiv vjera, onda se ne bih čudio, jer to zahtijeva materijalističko-marksistička doktrina. U stvari ti jesi ovo poslednje, nego „oči imaš i ne vidiš, uši imaš i ne čuješ“ kako bi rekao Hristos.
Da li ti je bezumniče poznat ustav Srpske crkve u komunističkom zakonodavstvu. Ti si na nj, hvala Bogu, ne, krsnim znakom, već stisnutom pesnicom položio zakletvu, da ćeš ga u život Crkve sprovoditi potpuno? Da li si vidio kakva su prava tim ustavom data Srpskoj crkvi i kakvu joj budućnost osiguravaju tvoji crveni vlastodršci? Zar iz njega nijesi vidio, da si ministar protiv vjera, kad si protiv svoje vjere i nacije položio zakletvu? Ako kriješ taj ustav, evo neka ga čuju sinovi i kćeri Srpske crkve: „Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke, svjesno svoje uloge, da do komuniziranja Balkanskog Poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma Srpstva i Pravoslavlja, jer je poznato da su to dva faktora koji su omeli prodiranje Osmanlija na zapad i Austrije na istok, sporazumjeli su se da uništenjem svega što je Srpsko i pravoslavno otire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog Poluostrva“. A znaš li ko ga napisa? Mile Budak i Mošo Pijada 1935. g. u Sremskoj Mitrovici.
Istorija Srpske Crkve pamti izdaje. Ali od ove tvoje nema sramnije do danas. Da jedan srpski protojerej, položi zakletvu na to „da slomije kičmu Srpstva i Pravoslavlja i da obadvoje uništi“ za interese treće internacionale!! Gdje ti bi pamet, dostojanstvo protojerejsko, svijest nacionalna? Ni, prvog, ni drugog, ni trećeg nemaš. Zato što ih nijesi ni imao, izabrali su te za „ministra“. Našli su u tebi slijepo oruđe, da preko tebe ruše Srpsku naciju i Crkvu. Što se ne sjeti Patrijarha Sokolovića, arhimandrita Arsenija Gagovića, Baja Pivljanina, Lazara Sočice za koje i svaka nepismena baba u Pivi zna ako nema više istorijskog znanja pa da se odlučiš na ovakav po Srpski narod i njegovu Crkvu smrtonosni akt?! Što se ne sjeti izrode, da su ti ovakav ustav za Srpsku Crkvu i narod napisali oni, koji su poklali onih sedamsto hiljada Srba po raznim mjestima, i koji hoće da „zemlju srpsku nasele Ciganima“?
Zar da uništiš Srpski narod i njegovu Crkvu? Pa kome onda da budeš ministar? Valjda onim Ciganima koje ćete da naselite! Da! Za bolje nijesi, među boljima nijesi i bolji od njih nijesi! Bogohulni odrode vjere i nacije, koji ćeš kao uklin ostati kroz svu srpsku budućnost. Srpski narod preživjeće i ovu tragediju? Ali ti nećeš ostati ni u onim jamama u kojima si prošle godine sakrivao razne Kutlače, koji su te danas uzdigli na ovakav, od cijelog Srpskog naroda popljuvani i prezreni položaj.
Znaš li da je do danas, ta krvava petokraka zvijezda, koju ti nosiš na tvojoj bez glavi, zaklala 20 sveštenika u Crnoj Gori i njihova mučenička krv dimi i na oltaru vjere i plemena“? Zar te ta tragedija ne boli, kada su im oni koji tvoga duha, obraza i časti vadili živima oči i srce, parali utrobu, razapinjali na drveću. A zašto? Zato što ne prišiše petokraku, srp i čekić, ne stadoše pod crveni barjak i komandu Mošovu, ne postadoše proleteri, ne baciše pod noge sv. Jevanđelje, ne izdadoše Kralja i Otadžbinu, kao što si ti sve ovo učinio, nego ostadoše i umriješe kao Srbi, kao srpski sveštenici, kao „vitezovi bez straha i mane“.
Kako ćeš doći u Ostrog da služiš sv. Liturgiju, kada se Ostroške grede danas crvene od nevine srpske krvi, a na ćivotu sv. Vasilija leže maljuge i sjekire, s kojima su razbijane glave i prosipani mozgovi naših najboljih sinova? A sve je ovo urađeno po naredbi krvopijske i lješinarske vlade čiji si ti „ministar“! Pitam te kad bi pobijedili takvi kriminalni tipovi i društvena ološ šta bi bilo i u šta bi ti pretvorili manastire: Cetinjski, Morački, Dečane, Studenicu, Gračanicu, Fruškogorske i Svetogorske? Šta je s manastirom sv. Trojice?
Pogledaj koliko je grobova kod Pivskog Manastira od tvojih razbojnika. Koliko ih je još dodato 6. oktobra o. g. Koliko ih je kod crkve u Šavniku, Boanu, Žabljaku? Znaš li da je od 13. jula 1941. g. pa do danas u Crnoj Gori poubijano preko 40.000 stanovnika, a preko 20.000 domova uništeno je. Razmisli o ovome ako ti „udarnice“ nijesu popile i poslednju moždanu ćeliju u 60-to godišnjoj glavi ko ih pobi? Zašto? Na koga pada odgovornost za toliku nevinu krv? Koja je to vlada, po čijem naređenju i u ime čije je mogla da uradi ovo?
Obazri se i vidi do čega ste doveli Pivu ti i tvoji jamari?
Znaš li da je Piva danas obezglavljena? Svi oni ljudi koji su pretstavljali vrijednost i u koje su Pivljani upirali oči, svi su pošli pod tvoj krvavi nož i nož gluvog Obrena. Gdje su ti, iskopniče: ban Mujo Sočica, Danilo Radojičić, nar. poslanik, Spasoje Tadić, oficiri: Dušan Bajagić, Mitar Pejović, Ilija Kecojević, Radivoje Kandić, Mašan i Ljubo Blagojević, Milan Delić, škol. nadzornik, profesor Vukašin Vračar, učitelji: Radojica Nikolić, Stanko Durutović, predsjed. opštine: Sava Todorović i Vojin Mićanović i mnogi drugi?
Ko danas predstavlja Pivu s tobom: Solumija Blagojevića, propala. učenica rad. škole, „Brko Brković“, amalin beogradski, Janko Tadić, razbojnik, Pero Žarković, propali đak razbojnik, Todor Blagojević, najobičniji hohštapler, Obrad Cicmil, kulturni dželat, Živko Aprcović, skitnica i drugi. Ne zna se koji je od koga više nevine bratske krvi popio, domova u crno zavio i Pivljana u jame bacio!!!
Ti vrlo dobro znaš, kad su do samog oltara Pivskog manastira padale glave Pivljana, od ove tvoje krvoločne rulje. Ona je ista vodila manito kolo oko njihovih lješeva. Ti si danas postao duša te rulje. Zamisli samog sebe kao sveštenika u gomili tih razbojnika i dobićeš žalosnu sliku kakvu porugu i nakazu predstavljaš. Znaš li da i danas leže leševi Pivljana od Jablanice do Javorka, bez sahrane i opijela koje pobi tvoja jamarska vlada? A ti postade „ministar“ ubica i krvopija svojih Pivljana!
Zar postade baš toliki nitkov i plemenski izrod da primiš „ministarski“ položaj, onih koji ljetos navukoše onakvu katastrofu na našu nesrećnu Pivu, te poklaše preko 1500 ljudi, žena i nevine djece, i onoliko domova u dim i pepeo pretvoriše? Dok si ti, osjećajući prljavštinu svoje savjesti sa Kutlačom, Gojkom, Jeftom sakrivao se po jamama. A kad je opasnost prošla, izvukao si sa njima zlikovačku kožu, da bi danas sjeo na nekakvu ministarsku stolicu i pripremao novi pokolj nevinih, nova groblja i paljevine. Znadi! Nije daleko dan, kada ćete na grobovima tih nevinih žrtava platiti pasjom glavom sva svoja nedjela. Ne postoji više jame pod srpskim nebom, gdje ćeš naći spasa ijednog minuta. Zapamti! Nema više prošlogodišnje sudske jugovine i „buržoaske sentimentalnosti“ za one koji su, kao ti pljunuli i pogazili: Vjeru, Naciju i Otadžbinu. Jedini zakon biće za vas, ona Hristova zapovijest: „Kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi, kakvom mjerom mjerite, onakvom će vam se odmjeriti“ I nikako drukčije! Kako si čuvao čast i obraz svoga Naroda, Crkve i Istorije, takvu ćeš nagradu i dobiti. Kako si sudio sa svojom vladom, onima koji su osjećali;: nacionalni, vjerski i otadžbinski ponos, i kako ste ih za to nagradili, tako će se suditi i vama i takva će vam se nagrada dati.
Nije panuo ovaj snijeg (zlo) da pomori cio naš Srpski narod, nego da svaki Srbin pokaže svoju vrijednost (svoj trag). Tako je panuo ovaj snijeg i na Crkvu, da se i mi sveštenici pokažemo kakvi smo koji. Na ovom snijegu pokazala su se dva traga. Jedan dio sveštenstva uz sv. Savu je, bori se za odbranu: Vjere, Nacije i otadžbine. Drugi, mali dio, izdao je sv. Savu, odrodio se od svog Srpskog naroda, pljunuo na svetinje i oltar, bori se protiv svoje Otadžbine, Crkve i naroda. Udružio se sa grobarima i jamarima, uzevši ulogu drumskih razbojnika to je sveštenstvo Moše Pijade na čelu s tobom, Jovo, kao svojim „ministrom“. Vama koji držite molepstvija u Nemanjinim zadužbinama za čifute Moša i Tita, za pobjedu oružja krvoloka Srpskoga naroda, vama koji donosite rezolucije po Kolašinu i Župi nikšićkoj i dr. mjestima, po diktatu Crvenog Kremlja, protiv svoga Naroda, Crkve i Otadžbine, nema mjesta u Srpskom narodu i njegovoj Crkvi. Ne skrnavite Srpske svetinje i bogomolje! Idite u sinagoge! U čifute! U razbojnike, skitnice i pljačkaše! To ste izabrali. Tamo je vaše mjesto! Jer „s kim ste onakvi ste“, pa takve pozdrave i čestitke zaslužujete.
Nikšić, 30. decembra 1943. g.
Jovan G. Todorović
sveštenik iz Pive
Istina je bolna za mnoge ,mnogima se zamjerio istnom,a mnogima je i pomogao“kolaboracijom“,ono zhvalili su mu cojski _Crnogrsko montengrinski idioti ,kao Peko,nije se nsita zaboravilo,a zasto bismo zaboravljai bilo kome,svicemo pred Gospoda,neki tako a neki ovako,e sada kako ko razumije tako ili ovako,velika je rzlika,bice jos imena i porodica i sapasenih i stradalih,ne od Joanikija Lipovca nego od Italijan koji su bili okupator koji su strijeljali ,i pored svega su bili bolji od komunista Crbe Gore,velika je mrlja na svima onima koji su cinjeli zlocine,ali ipak na Titovim crvendacima najvse kod nas u Crnoj Gori,to moramo rascititi,neka Srbija rasciti svoje Hrvatska svoje,posto nijesmo vise zajedno,svako neka sebe pogleda u ogledalo ali i lice,necmo stati dok se sve ne iznese,nece vas spasiti niko ni odgovrnoti sto to nedate,a stida nijeste nikda ni imali pa ne ocekujemo da ga imate nasednici KPJ-DPSovce!
Plač i lelek majki i djece razliježe se Rijekom Crnojevića
NjEGOVOM VISOKOPREOSVEŠTENSTVU
MITROPOLITU CRNOGORSKO-PRIMORSKOM
JOANIKIJU,
Cetinje
Vaše Visokopreosveštenstvo!
Vjerni Bogu, Hristu i Svetosavlju kao vjerni pripadnici Hristove crkve, u poslednjem trenutku prilazimo Vašem Visokopreosveštenstvu sa sledećom molbom:
Antihrist, koji se pojavio među našim narodom, preko domaćih otpadnika vjere, crkve i svetosavlja buknula je 13. jula 1941. godine revolucija u neposrednoj okolini Crnojevića Rijeke, kao vjesnik pustoši i definitivnog istrebljenja našeg naroda.
Neumoljivom stihijom revolucije okupatorskih trupa, stanovništvo se našlo između dvije vatre tj. izgubilo je pravu svijest svoje nacionalnosti usled komunističke propagandne, te je na taj način doživjelo najstrašniju eru od njenog postanka sistematsko uništenje njihovih života:
od komunista: po urođenoj zločinačkoj i rušilačkoj metodi svojstveno samo demonu, a
od okupatora: po pravu ratnog zakona, koja je tragedija Rijeke bolno odjeknula širom naše domovine.
Kao posledica komunističkog napada, koji je uslijedio prije nekoliko dana, strijeljano je u Cetinju 11 lica iz Crnojevića Rijeke, koji su prije ovog napada bili zatvoreni u Cetinju.
Plač i lelek majki, supruga i nezaštićene djece strijeljanih razliježe se ulicama Rijeke, i taj plač paraju srca preostalih.
Još u zatvoru na Cetinju ima Riječana, koji do 18 ovog mjeseca imaju biti likvidirani, ako se i najmanji napad komunista pojavi na našoj teritoriji i to:
1) Đurašković Labudov Jovo iz Crnojevića Rijeke,
2) Radošević Andrin Ilija iz Crnojevića Rijeke,
3) Šoć Jokov Blažo iz Crnojevića Rijeke,
4) Jovićević Božov Niko iz Crnojevića Rijeke,
5) Đurašković Pantov Ljubo iz Crnojevića Rijeke,
6) Ražnatović Božov Đoko iz Crnojevića Rijeke,
7) Belamarić Nikole Pero iz Crnojevića Rijeke,
8) Jovićević Andrije Vojo iz Crnojevića Rijeke,
9) Radunović Nikov Tomo iz Crnojevića Rijeke,
10) Šoć Jokova Joke iz Crnojevića Rijeke,
11) Radošević Andirna Vasiljka iz Crnojevića Rijeke,
12) Ferara Milaka iz Crnojevića Rijeke,
13) Đurašković Petrova Rosa iz Crnojevića Rijeke,
14) Jovićević Zorka iz Crnojevića Rijeke,
15) Lopičić Lazareva Vidosava iz Crnojevića Rijeke,
16) Jovićević Anđe ud. Andrina iz Crnojevića Rijeke,
17) Vujanović Zlatana Vasova iz Crnojevića Rijeke.
O mrtvima možemo mi, koji ih poznajemo zadržati svoju dobru uspomenu a na nama je živima da nastojimo da ovaj zatvoreni broj zadržimo u životu samo molbom, a ta naša želja sastoji se u sledećem:
1) da se gore imenovani ne tretiraju kao TAOCI jer nijesu članovi partizanskih porodica i
2) da se ispitaju njihove krivice i prema tome iskuse zasluženu kaznu.
Vaše Visokopreosveštenstvo!
Ovaj naš korak kada sa strahopoštovanjem prilazimo Vašem Preosveštenstvu, plod je naše teške duševne depresije, kao i onih čiji su dani izbrojani i po Hrišćanskom i nacionalnom ubjeđenju molimo Vas da nastojite da se ovaj preostali broj života Riječana spasi sigurne smrti, jer su po našem skromnom ubjeđenju nevini.
Vašem Visokopreosveštenstvu, ljubimo svetu desnicu.
15. decembra 1943, Rijeka
(Dopis Mitropolitu mještana Rijeke Crnojevića od 15. 12. 1943. g.)
Rezolucija sveštenstva arhijerejskih namjesništava Nikšićkog, Šavničkog i Kolašinskog
Donesena na zajedničkom bratskom sastanku u Nikšiću, dana 29. decembra 1943. godine, a povodom teškog stanja u kome se nalazi naš narod.
SVEŠTENSTVO JE JEDNODUŠNO KONSTATOVALO:
1) Da je uzročnik svemu današnjem zlu i stradanju Srpskog naroda rušilački, bezbožnički i krvoločni Komunizam, propagiran od bjelosvjetske skitačke, jevrejske rase, prihvaćen od naših narodnih odroda: propalih i nedoučenih šaka, kompromitovanih službenika, seoskih đilkoša, razbojnika, kriminalnih tipova, skitnica i ostalog društvenog ološa.
2) Da Komunizam u svom programu ide za tim da razori i uništi vjekovno izgrađivane osnove Narodne Crkve, Narodne Države i Narodne Kulture. Da potpuno ubije nacionalnu svijest narodnu.
3) Da ostvarenjem komunističkih ideala narod potpada pod jaram najvećih tirjana. Istorija bi se vratila nekoliko vjekova unazad. Krvavo stečene narodne tekovine: nacionalne, vjerske, moralne i kulturne bile bi uništene. Sve bi bilo izloženo bezdušnom cinizmu. Narod bi se unesrećio.
4) Da je u teoriji i praksi komunizmu osnovni cilj uništenje: vjere, državne institucije i nacije. Ovo uništenje komunisti postižu ne birajući sredstva. Kao najefikasnija sredstva su: laž i nasilje. Otuda bezbrojna i nečovječna ubistva i umorstva, na prevari i iz zasjede, najboljih i najistaknutijih narodnih ljudi, kao nosilaca vjerskih, nacionalni i državnih ideala. Otuda prepune jame bezdanice, škripovi i bunari, unakaženih leševa narodnih prvaka. Otuda zloglasna jama u Radovču, strašna kasapnica u Kolašinu i jeziva Ostroška tragedija. Otuda na hiljade u crno zavijenih majki i sestara, na desetine hiljada uništenih grobova i hiljadama nevinih žrtava. Otuda žalosna, ali istinita naša međusobna bratoubilačka borba.
5) Da je komunizam najsuroviji aktivni, idejni i praktični ateizam. Da on jedini vodi totalitarni rat protiv Hrišćanstva, a da Hristos, odnosno naša Narodna, Svetosavska, Srpska Crkva nije imala do sada u istoriji većeg, opasnijeg i ogorčenijeg neprijatelja od Komunizma. Djelo Hristovo i djelo Svetoga Save izlaže se danas više nego ikada poruzi i obesvećenju.
6) Da je Crkva danas više nego ikada pozvana na straženje i borbu, jer je baš danas jevanđelska parabola „O sejaču kukolja“ najaktuelnija jer:
a) Komunistička nauka temelji se na bezboštvu i materijalizmu, te ruši hrišćanski moral pojedinca, društva i države, dočim Hristova Crkva, kao vojujuća sila, borila se uvijek, a i danas se bori, protivu svih bezbožničkih i materijalističkih nauka, a ona je jedini nosilac najuzvišenijeg božanskog morala, koji nepogrešivo reguliše cjelokupne odnose u ljudskom životu i vodi pravom spasenju.
b) Komunizam propovijeda jednakost. Hristova Crkva uči da svi ljudi prema svojim djelima dobijaju nagradu. Radniku pošteno zarađeno, a razbojniku i pljačkašu njegovo.
v) Komunizam se bori za diktaturu Proletarijata. Hrišćanska Crkva bori se za ličnu slobodu, u kojoj sve urođene vrline mogu doći do punog izražaja.
g) Komunizam ne priznaje: nacionalne, državne i rasne osobine i granice pojedinih naroda. Hristova Crkva kao što se bori za ličnu slobodu, tako isto bori se i za slobodu svih nacija i rasa, s pravom na državnu, političku i nacionalnu nezavisnost i slobodnu otadžbinu, kako velikih tako i malih naroda.
d) Komunizam hoće da putem ognja i mača, sprovede svoj idejni program u čovječanstvo, s jezuitskom parolom: „Cilj opravdava sredstvo“. Hristova Crkva hoće da putem moralnog preporoda, na temelju hrišćanske ljubavi, ostvari bratstvo svih nacija na zemlji.
đ) Komunizam hoće haos i anarhizam. Hristova Crkva traži red i pravni poredak, zasnovan na postojećim državnim zakonima, prožetim hrišćanskim vrlinama: pravdom, istinom i ljubavlju.
e) Komunizam ističe materijalizam iznad svih vrijednosti. Hristova Crkva ističe čovjeka i njegovu dušu iznad svih materijalnih činjenica.
ž) Komunizam ruši svetinju braka i porodice. Dočim Hrišćanska Crkva uči da je samo zdravi hrišćanski porodični život temelj zdravog organizma, društva, nacije i države.
z) Komunizam sprovodi načelo: „Što gore to bolje“. Hristova Crkva nastoji obratno, tj. da samo neprestanim zidanjem dobra može ukloniti zlo, pojedinačno i uopšte.
i) Komunizam je pretvorio škole u razbojničke pećine, iskorišćavajući ih u svoje razbojničke svrhe. Hristova Crkva smatra školu hramom, a istinsku nauku kao svoje dogme.
j) Vođstvo komunističke stranke za Jugoslaviju još 1935. godine, otvoreno je priznalo na sastanku između Moše Pijade i Mila Budaka, u Sremskoj Mitrovici, u drugoj tački ovog sporazuma da „do komuniziranja Balkana ne može doći dok se ne slomi kičma Srpstva i Pravoslavlja“. S toga je i sva njihova krvoločna borba usredsređena protivu Srpskoga Naroda i Srpske Pravoslavne Crkve, kojima je nametnuta borba, i to baš pod okupatorom.
7) Da je naša Narodna, Svetosavska Srpska Crkva tokom vjekova vodila svoj narod kroz sve peripetije njegove mukotrpne, ali slavne prošlosti, rame uz rame sa Srpskom državom, srpskim vladarima i upravljačima. I onda kada bi Srpska država podlegla, Srpska Crkva je na sebe preuzimala ulogu Države, vodeći Srpski narod putem svetosavskim, srpskim, putem časti, putem nacionalne i vjerske svijesti, putem hrišćanske i narodne kulture, boreći se protivu svakog tuđinskog uticaja. Srpsko sveštenstvo je sa narodom zajedno ponosilo sve patnje i stradanja. U najtežim danima naše istorijske prošlosti Crkva nije dala našem narodu da klone i podlegne, već je stalno ulivala nadu na budućnost, napajala, oduševljavala i hrabrila na borbu protivu neprijatelja Srpstva i Pravoslavlja, i vodila narod iz borbe u borbu, do konačne pobjede i slave Srbinove. U toj istrajnoj borbi Crkva je i uspjela.
8) Da mi, vjerne sluge Hrista Spasitelja, odani sinovi Svetosavske Srpske Crkve, čuvari amaneta naših slavnih predaka, koji su krv svoju lili „za Krst Časni i slobodu zlatnu“, „za Kralja i Otadžbinu“, pozvani smo, danas više nego ikada, u danima kada je Srpski narod doveden na Golgotu muka i stradanja, kada je u pitanje doveden njegov opstanak nacionalne i vjerske časti i ponosa, i to od nepozvanih tuđinskih agenata i plaćenika i naših domaćih izroda, i kada zajednički davamo dragocjene žrtve sa našim narodom, poput svojih slavnih prethodnika, nameće nam se dužnost, pored borbe, podići svoj glas, javno svoj narod obavijestiti i pozvati ga na odlučnu borbu istrebljenja one „kuge iz torine“, i sačuvati preostalu u krvi ogrezlu pastvu od davanja besciljnih žrtava, i sačuvati krvavo stečene narodne tekovine.
ODLUČUJEMO:
1) Osuđujemo Komunizam, kao najvećeg neprijatelja Crkve i naroda.
2) Ne priznajemo borbu, koju vode komunisti pod lažnom parolom: „Narodnooslobodilačka borba“, za narodnu, već je smatrano izdajničkom, narodnorušilačkom, koja služi jedino interesima i ciljevima Komunizma, za preuzimanje vlasti i uspostavu diktature Proleterijata.
3) Osuđujemo izdajnike Hristove vjere i Svetosavske ideje: raspopove i raskaluđere Jova Radovića, Jagoša Simonovića, Blaža Markovića, Rufima Žižića i druge koji aktivno pomažu i sarađuju sa narodnim ubicama i rušiocima vjere i morala komunistima. Jer sama njihova saradnja dokaz je odobravanja svih nedjela, koja su komunisti počinili u našem narodu.
Njihove prljave odluke i neke vajne poslanice smatramo protiv-crkvenim, protiv-hrišćanskim, nenarodnim, nesrpskim, čiji će vinovnici pred licem Naroda i Crkve na dan suda dobiti zasluženu nagradu. Takvima nema mjesta sa nama, takvi ne smeju biti pomilovani. Ne manje činimo odgovornim i one sveštenike i intelektualce, koji su iz ma kojih razloga ostali kod svojih kuća, na teritoriji koju partizani privremeno posjeduju, i svojom aktivnošću pomažu ovu razbojničku komunističku bandu, te ih smatramo podleglim u borbi sa krvoločnicima i bezbožnicima. Naročito osuđujemo one sveštenike koji su potpisali prljavu Kolašinsku rezoluciju i Župsku poslanicu, te držali molepstvije za pobjedu oružja grobara Srpskoga naroda i Srpske Crkve, moleći se za zdravlje pripadnika druge vjere, njihovog vođe, poznatog obijača radnji Josipa Broza. Intelektualce i sve pripadnike naše Crkve, koji su učestvovali i potpisali ovakve sramne i izdajničke odluke, tako isto osuđujemo.
4) Narodnu Upravu na Cetinju, na čelu sa poznatim nacionalnim borcem, herojem sa Solunskog fronta, i četnikom Vojvode Vuka, G. Ljubom Vuksanovićem, velikim Srbinom i Pravoslavcem, smatramo jedinim predstavnikom Srpskog naroda u Crnoj Gori i Boki, i rad ove nacionalnim, spasonosnim i hrišćanskim.
5) Organizujemo se u čvrstu, nacionalnu jedinicu i otvoreno, s Krstom, perom i mačem, ustajemo u beskompromisnu borbu protivu komunista za odbranu i spas hrišćanskih i srpskih ideala. U ovu borbu pozivamo i svu braću sveštenike iz drugih arhijerejskih namjesništava Mitropolije Crnogorsko-primorske, da se najenergičnije suprotstave bezbožničkom i rušilačkom Komunizmu, i svim silama rade na moralnom preporodu našega naroda.
6) Pozivamo sve vjerne sinove i kćeri Svetosavske Crkve, kako one organizovane u nacionalnim redovima, tako i one koji se nalaze pod komunističkom vlašću, na zajedničku borbu protiv Komunizma, da bi se već jednom učinio kraj razbojnicima i jamarima, i zaveo željeni red, rad i mir.
7) Tražimo čišćenje u svim društvenim redovima i postavljanje svakoga na odgovarajuće mjesto. Jer ako ovo ne bi bilo, narod bi ponovo doživio istu tragediju koju danas preživljava.
8) U današnjim teškim prilikama, kada se radi o životu i opstanku Srpskog roda, pozivamo Narod, da ostavi po strani sve političke partije, partijsku mržnju i lične zađevice, jer im danas nema mjesta.
Tako isto pozivamo narod, da ne podliježe uticaju strane propagande, koja služi jedino stranim interesima.
Poslije teških iskustava, opametimo se već jednom, te pođimo samo putem naših ličnih interesa i narodnog spasa.
NARODE SRPSKI!
Nad tvojim nacionalnim nebom i Crkvom nadnijeli su se, već dvije i po godine, crni i gradobitni oblaci, kakvih do sada u tvojoj istoriji nije bilo. Svakodnevno se ruši tvoja snaga, tvoj život, i sistematski se radi da ga nestane. Ti to osjećaš, vidiš, znaš i čuješ. Ti si uvijek u momentima narodnih nesreća imao ispolinske snage, da svojim rodoljubljem, viteštvom i samopregalaštvom uništiš protivnika. Najveći neprijatelj, koga si do sada imao, tu je. On je u tvojoj kući, porodici, crkvi, gradu, selu, na tvom imanju, i svuda je uvukao svoje krvave kandže. Hoće da ti ubije i dušu i tijelo. Hoće da ti uništi: Vjeru, Naciju i Otadžbinu. Hoće da ti uništi tvoju slavnu istoriju, tvoje svetinje, tradicije i običaje. Da uništi sve tvoje vjekovne, krvavo stečene tekovine. Hoće da Sveto Hristovo Jevanđelje zamijeni „Kapitalom“ Karla Marksa, a tvoga najvećeg duhovnog prosvetitelja i učitelja Svetoga Savu sa čifutom, Mošom Pijadom. Ako to dopustimo zagrmeće na nas kletva velikog Njegoša: „Bog vas kleo, pogani izrodi, šta će tuđa vjera među nama… Su čim ćete izać pred Miloša i pred druge srpske vitezove, koji žive dokle sunce grije?“
Bezbrojna zgarišta tvojih domova, pljačka tvoje krvavo stečene imovine i nasilje nad tvojom vlastitom porodicom, pozivaju te, bez predomišljaja, u borbu protiv skitnica i neradnika.
Tvoje velike i dragocjene žrtve, koje leže po jamama i jarugama, u krvi okupana tvoja najveća svetinja Ostrog vapiju za osvetom i amanetom, da se spasi ono što je nacionalno, što nije izgorelo da ne izgori i što nije danas bačeno u jame da ne bi bilo bačeno sjutra.
Zato naprijed u svetu borbu za spas tvoje vjerske i nacionalne časti, zaspas časti svoje otadžbine, svoje porodice, svojih milih i dragih. Sa tobom je tvoje Sveštenstvo! S tobom je Bog i Pravda. S tobom su svi svetitelji, kraljevi, carevi i mučenici srpski, od prvih župana do danas. Na čelu tvome je duh tvog najvećeg nacionalnog vođe Svetoga Save, a protiv tebe i pred tvojim izrodima i odrodima Maša Pijade, Jevrejin iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, i obijač radnji Josip Broz zvani „Tito“, te ti se lako opredijeliti: „Kome ćeš se privoljeti carstvu“.
U Nikšiću 29. decembra 1943. godine
POTPISNICI:
1) Arhijerejski Namjesnik Nikšićki, Milan Ćuković, protojerej-stavrofor, paroh prvi nikšićki; 2) Arhijerejski Namjesnik Šavnički, sveštenik Đorđije Ivanović; 3) za Arhijerejsko Namjesništvo Kolašinsko, sveštenik Savo Rakočević; 4) protosinđel Irinej Krstić, profesor-katiheta u Nikšiću; 5) Sveštenik Milosav Vulanović, paroh Ozrinićki; 6) sveštenik Milorad Kljajić, paroh treći nikšićki; 7) sveštenik Simo Lalatović, paroh Trepačko-Borački; 8) sveštenik Vuko Vasiljević, paroh Gornjo-Župski; 9) sveštenik Miloš Vasiljević, paroh Rogamski (Arh. Nam. Podgoričko); 10) sveštenik Stojan Kostić, paroh Donjo-župski; 11) sveštenik Bogdan Radulović, paroh Praški; 12) sveštenik Savo Kustudić, paroh Gornjopoljski; 13) sveštenik Komnen Radusinović, paroh Trubjelsko-rudinski; 14) sveštenik Jovan Todorović, paroh Pošćenski; 15) sveštenik Luka Pejović, paroh Rudinički; 16) sveštenik Mileta Varajić, paroh Straševsko-stubički; 17) sveštenik Vlado Zlopaša, pomoćnih Arh. Nam. Nikšićkog; 18) sveštenik Tomaš Nikolić, paroh Riđanski; 19) sveštenik Tomaš Pejović, paroh Kočanski; 20) sveštenik Mirko Đapić, paroh Velimski; 21) sveštenik Stanko Šaulić, paroh Tepački; 22) sveštenik Mitar Lopušina, paroh Uskočki; i 23) sveštenik Vidak Vujović, pomoćnik Arh. Nam. Šavničkog.
Izdaja prema svojoj crkvi i otadžbini
Raspopu JOVU RADOVIĆU,
„vjerskom referentu“ u
pokrajinskoj Komunističkoj vladi
za Crnu Goru,
Kolašin
Crveni „Ministre“!
Raščinite sveštenika – simpatizera komunista
GUVERNERSTVO ZA CRNU GORU
CIVILNI KOMESARIJAT
ZA SREZ DANILOVGRADSKI
PRAVOSLAVNOJ MITROPOLIJI
Cetinje
Čast mi je izvijestiti da je istragom tačno utvrđeno da je Kalezić Đorđije, sveštenik iz Slatine, jedan od najglavnijih organizatora komunističke akcije u ovom srezu, naredbodavac za pljačke, rekviziciju, namirnice i drugog, te se kao takav i danas nalazi u šumi u društvu sa najokorelijim zlikovcima i organizatorima komunističke akcije, čija su djela već poznata i poslednjoj babi, pa sam mišljenja da se Kalezić jednom za svagda briše iz redova sveštenika kao nedostojan toga poziva i predstavnika hrišćanske vjere, s tim što ne treba u slučaju da bude poginuo dozvoliti da se reguliše penzija za njegovu porodicu pošto to svojim dosadašnjim radom ne zaslužuje.
Istovremeno se izvještavate da je Koljenišić Novak, sveštenik u Jelenku, poginuo u komunističkim taborima boreći se protivu nacionalnih trupa u Jovanoviće, dana 11. marta ove godine. Istragom je utvrđeno da je imenovani radio na organizaciji komunističke akcije i istu vatreno pomagao, te je kao i takav poginuo, pa sam mišljenja da za istog ne bi trebalo da se reguliše porodična penzija, jer to sa svojim radom nije zaslužio, već naprotiv osramotio i crkvu za koju je bio pozvat da radi do poslednje kapi svoje krvi.
CIVILNI KOMESAR
(Dopis Civilnog komesara iz Danilovgrada Mitropolitu br. 140 – M. br. 457/15. 04. 1942. g.)
Zabrana sveštenodjejstva sveštenicima koji pristupiše komunistima
PRAVOSLAVNI MITROPOLIT
CRNOGORSKO-PRIMORSKI
RIJEŠENjE:
Po pribavljenim podatcima o svešteničkim krivicama počinjenim u posljednjim komunističkim neredima, odnosno učešća sveštenika u istima našli smo:
a) da su: protojerej-stavrofor Jagoš Simonović, paroh prvi kolašinski i arhijerejski namjesnik u Kolašinu; Radovan K. Radulović, sekretar Crkvenog suda na Cetinju; sveštenik Simo Popović, paroh kosorski; sveštenik Blažo S. Marković, sudski tužilac Crkvenog suda na Cetinju; sveštenik Vidak Drakić, paroh brskutski; sveštenik Blagota Đurović, paroh šobaićki; pok. sveštenik Novak Koljenšić, paroh jelenački; i sveštenik Đorđije Kalezić, paroh slatinskogostiljski, uzimali aktivnog učešća u komunističkom pokretu;
b) da su svi naprijed imenovani sveštenici služeći komunizmu a ne Crkvi i time dužnost napustili, a sveštenici: Blažo Marković i Radovan Radulović pomenuti u tačci pod a) kao i sveštenik Radule A. Šćepanović, pisar Crkvenog suda na Cetinju nijesu se po isteklom im bolovanju vratili na dužnost niti nedolazak u zakonskom roku opravdali.
S obzirom da prednje a budući su imenovani sveštenici, osim posljednjeg sveštenika Šćepanovića, počinili teške krivice po kanonsko-zakonskim propisima uzimajući aktivnog učešća u komunističkom pokretu, koji odričući vjeru u Boga ide direktno protiv religije odnosno hrišćanstva čiji su oni pretstavnici, stvarajući sablazan vjernim i nanoseći sramotu svešteničkom činu, to s pozivom na čl. 102. tačka 21. i 23. Crkvenog ustava u vezi sa propisima čl. 50, tač. 5 i čl. 20. tač. 1, 2 i 3. Uredbe o parohijskom sveštenstvu i čl. 70. tač. 9, 12 i 16. Uredbe o crkvenojerarhijskim službenicima
RIJEŠAVAMO:
1) Stavljamo pod Sud sveštenike: protojereja-stavrofora Jagoša Simonovića, sveštenike: Radovana Radulovića, Sima Popovića, Blaža Markovića, Vidaka Drakića, Blagotu Đurovića, Đorđija Kalezića i Radula Šćepanovića.
2) sveštenicima Blažu S. Markoviću i Radovanu K. Raduloviću PRESTAJE SLUŽBA pošto su prekoračili bolovanje i nijesu se u zakonskom roku javili na dužnost niti opravdali svoj nedolazak, zatim što su ignorisali Pravoslavnu vjeru i zbog nepodobnosti za crkveno službu saglasno čl. 70. tač. 9. 12. i 16. Uredbe o crkvenojerarhijskim službenicima, sa svešteniku Radulu A. Šćepanoviću PRESTAJE SLUŽBA sa razloga što je prekoračio bolovanje i nije se u zakonskom roku javio na dužnosti niti svoje prekoračenje opravdao shodno čl. 70. tač. 9 pomenute Uredbe. Svima njima PRESTAJE SLUŽBA BEZ PRAVA NA PENZIJU i to: Blažu S. Markoviću sa danom 24. marta 1942. godine, Radovanu K. Raduloviću sa danom 15. februara 1942. i Radulu A. Šćepanoviću sa danom 9. marta 1942. godine (n. k.).
3) protojereju-stavroforu Jagošu Simonoviću, sveštenicima:
Simu Popoviću, Vidaku Drakiću, Blagoti Đuroviću i Đorđiju Kaleziću PRESTAJE PAROHIJSKA SLUŽBA BEZ PRAVA NA PENZIJU što su se udaljili od Crkve, odnosno od svoje povjerene im dužnosti na osnovu člana 50 tač. 5. Uredbe o parohijskom sveštenstvu, u vezi čl. 20 tač. 1, 2 i 3 iste Uredbe i to: od dana napuštanja njihove dužnosti na parohijama i služenja njihovog komunističko ateističkim ciljevima;
4) svi u prvoj tačci ovog riješenja imenovani sveštenici osim sveštenika Radula Šćepanovića stavljaju se pod ZABRANU SVEŠTENODJEJSTVA dok se ne donese konačna odluka po njihovim svešteničkim krivicama.
O ovome izvijestiti: Njegovu Ekselenciju Guvernera Crne Gore, Drugu Direkciju pri Guvernerstvu, Nacionalni Odbor na Cetinju, finansijsku Direkciju u Podgorici i Okružnicom Sveštenstvo Eparhije Crnogorsko-primorske.
Odnosno neisplaćenih prinadležnosti imenovanih do dana prestanka njihove službe dotični režiseri postupiće striktno po odnosnim naredbama Guvernerstva Crne Gore. Prilikom obaviještenja o ovome riješenju Njegove Ekscelencije Guvernera i Nacionalnog odbora naglasiti da će Crkveni sud svim napred imenovanim sveštenicima osim svešteniku Šćepanoviću, suditi po kanonsko-zakonskim propisima i za crkvenu krivicu shodno čl. 210 u vezi čl. 208. Crkvenog ustava, a s pozivom na propise čl. 139. Konzistorijskog ustava onda kad svjetovna vlast po svojoj nadležnosti donese po krivicama istih svoje odluke za prekoračenja krivičnih odnosno vojnih propisa.
Ovo je rješenje IZVRŠNO i stavljamo u dužnost Crkvenom sudu da po njemu postupi.
PRAVOSLAVNI MITROPOLIT
CRNOGORSKO-PRIMORSK
Novi crnogorski mučenici
PRAVOSLAVNOM MITROPOLITU
CRNOGORSKO-PRIMORSKOM
Uz povratak akta dostavlja se traženi spisak poginulih nacionalista u borbi protiv komunista, kao i one koje su komunisti ubili za vrijeme svoga režima.
NAČELNIK ŠTABA:
Blažo Marković
(Dopis Mitropolita Komandi Lovćenske brigade M. br. 3210/ 02. 12. 1942. i odgovor iste br. 2187/02. 12. 1942. g.)
SPISAK POGINULIH NACIONALISTA U BORBI PROTIV KOMUNISTA:
1) Redov Vujović J. Vaso iz Cetinja, poginuo 26. 3. 1942. god. Crni Vrh
2) Redov Ivanović J. Mitar iz Tomića, poginuo 26. 3. 1942. g. Crni Vrh
3) Redov Mirković A. Labud iz Petrov Dola, poginuo 26. 3. 1942. g. Crni Vrh
4) Redov Krivokapić S. Nikola iz Cuca, poginuo 27. 3. 1942. g. na Simunji
5) Nared. Gatalo Mitar iz Cetinja, poginuo 12. 4. 1942. g. na Kućišta
6) Redov Vicković J. Đuro iz Vučjeg Dola, poginuo 12. 4. 1942. g. na Kućišta
7) Redov Pejović Milutin iz Pećine, poginuo 12. 4. 1942. g. na Pješivac
8) Redov Kaluđerović V. Jovan iz Kućišta, poginuo 12. 4. 1942. na Kućišta
9) Redov Živković M. Dušan iz Ržanog Dola, poginuo 12. 4. 1942. na Simunji
10) Redov Popović J. Mitar iz Lipe, poginuo 14. 4. 1942. g. na Lipi
11) Redov Miljenović L. Petar iz Gradine, poginuo 17. 4. 1942. g. na Lipi
12) Redov Đukanović K. Marko iz Lastve, poginuo 29. 3. 1942. g. na Last. Čevskoj
13) Redov Đukanović R. Jovo iz Lastve, poginuo 29. 3. 1942. g. na Last. Čevskoj
14) Redov Nikolić S. Savo iz Lastve, poginuo 29. 3. 1942.. g. na Lastvi Čevskoj
15) Redov Nikolić S. Milan iz Lastve, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
16) Nared. Vukotić P. Đuro iz Lastve, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
17) Nared. Gardašević Đ. Miloš iz Ubli, poginuo 21.3.1942.
18) Redov Mrvaljević B. Jovan iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
19) Redov Mrvaljević J. Jagoš iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
20) Redov Mrvaljević I. Novak iz Barjamovice, poginuo 21. 3. 1942. g. na Barjamovici
21) Redov Mrvaljević Đ. Vidak iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
22) Redov Katanić B. Vidak iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
23) Redov Katanić B. Pero iz Barjamovice, poginuo 21. 3. 1942. g. na Barjamovici
24) Redov Nikolić R. Bajo iz Lastve, poginuo 23. 4. 1942. g. a:a Last. Čev.
25) Redov Vušurović L. Savo iz Tomića, poginuo 28. 4. 1942. na Last. Čevs.
26) Redov Popivoda P. Ilija iz Prediša, poginuo 28. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
27) Redov Vujović L. Vido iz Mikulića, poginuo 28. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
28) Redov Marković T. Andrija iz Pretin Dola, poginuo 28. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
29) Redov Stevović S. Đuro iz Pretin Dola, poginuo 28. 4. 1942. g. na Meoca Cucka
30) Redov Mitrović S. Živko iz Markovine, poginuo 24. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
31) Redov Crvenica S. Nikola iz Cetinja, poginuo 26. 3. 1942. g. na Crnom Vrhu
32) Redov Jabučanin N. Savo iz Donjeg Kraja, poginuo 12. 4. 1942. g. na Simunji
33) Redov Mijanović P. Mitar iz Meoca, poginuo 4. 5. 1942. g. na Meoca Cucka
34) Redov Radulović S. Mihailo iz Baloče, poginuo 5. 5. 1942. g. na Obršću
35) Redov Radonjić I. Krsto iz Baloče, poginuo 5. 5.1942. g. na Siljevici
36) Redov Sekulić S. Ilija iz Baloče, poginuo 5. 5. 1942. g. na Uble Čevske
37) Nared. Bigović R. Petar iz Kobilji Do, poginuo 7. 5. 1942. g. na Kobilji Do
38) Redov Đuričić B. Milan iz Kobilji Do, poginuo 7. 5. 1942. g. na Kobilji Do
39) Redov Roganović J. Jovan iz Meoca, poginuo 7. 5. 1942. g. na Kobilji Do
40) Redov Nikčević D. Jovan iz Jezera, poginuo 18. 5. 1942. g. na Mekoj Lokvi
41) Redov Vuković P. Boško iz Bandića, poginuo 18. 5.1942. g. na Velikoj Raki
42) Redov Vujović L. Radule iz Ubli, poginuo 23. 5. 1942. g. na Gorošcu
43) Redov Crvenica M. Ilija iz Prediša, poginuo 1. 6.1942. g. na Vranduk
44) Redov Abramović M. Savo iz Prediša, poginuo 1. 6. 1942. g. na Vranduk
45) Redov Vujović D. Gojko iz Ubala, pog. 1.6.1942. na Velimlju
46) Poruč. Keković J. Pavić iz Zagarča, poginuo 1-6. 1942. na Koprivice
47) Podnar. Mrvaljević M. Blažo iz Barjamov, poginuo 1. 6. 1942. g. na Koprivice
48) Redov Mitrović G. Kojo iz Markovine, poginuo 1. 6. 1942. g. na Koprivice
49) Redov Nikolić N. Milutin iz Markovine, poginuo 1. 6. 1942. g. na Koprivice
50) Redov Krivokapić J. Novak iz Đelovi Do, poginuo 25. 5. 1942. g. Droškorica
51) Redov Bigović N. Mato iz Risna, poginuo 21. 3. 1942. g. na Kobilji Do
52) Redov Roganović M. Grujica iz Kobilji Do, poginuo 3. 6. 1942. g. na Kobilji Do
53) Redov Đuričin N. Savo iz Prentin Do, umro 26. 3. 1942. g. od zadobivenih rana u borbi protiv komunista
54) Redov Tomanović R. Bajo iz Prentin Do, poginuo 21. 3. 1942. g. na Rudine
55) Redov Marković V. Vojin iz Prentin Do, poginuo 1. 4. 1942. g. na Pavlov Do
56) Redov Pravilović B. Božo iz Ublice, poginuo 1. 6.1942. g. na Vranduk
57) Poruč. Leković P. Niko iz Godinja, poginuo 15. 1. 1942. g. u Godinje
58) Redov Šorović S. Zarija iz Limljanja, poginuo 16. 1. 1942. g. u Dupilu
59) Redov Vlahović I. Sreto iz Vir-Pazara, poginuo 16. 3. 1942. g. Sotonići
60) Redov Dragojević A. Krcun iz Bobije, poginuo u martu 1942. g. na Uliće
SPISAK UBIJENIH LICA ODSTRANE KOMUNISTA
1) Redov Lipovina A. Mitar iz Bjeloša, ubijen 15. 3. 1942. g. u Travnom Dolu
2) Redov Jovanović K. Mihaile iz Bjeloša, ubijen 5. 2. 1942. g. u Travnom Dolu
3) Redov Kapa S. Blažo iz Ugnji, ubijen 28. 2. 1942. g. u Štitarima
4) Redov Kapa S. Drago iz Ugnji, ubijen 28. 2. 1942. g. Kunovo Prisoje
5) Redov Paović Š. Lazo iz Očinića, ubijen 28. 2. 1942. g.
6) Redov Paović M. Kićo iz Očinića, ubijen, 28. 2. 1942. g.
7) P. poruč. Batrićević Butor iz Očinića, poginuo 5. 2. 1942. g. u Štitarima
8) Redov Novaković R. Luka iz Budve, ubijen 26. 12. 1941. u Vojinićima
9) Redov Zalokar Božo iz Velenje (Slovenija), ubijen 8. 2. 1962. Pašt. Gori
10) Domać. Franović Mara iz Sv. Stefana, ubijena 11. 11. 1941. g. Crvena Glava
11) Domać. Mauduš (Đurašević) Milica iz Sv. Stef. ubijena 4. 3. 1942. g. u Jabuki
12) Redov Gregović M. Stevo iz Petrovca, ubijen 18. 2.1942. g. Podgrišice
13) Redov Pavlović. I Mirko iz Rijeke, ubijen 21. 11. 1941. g. Krstac
14) Domać. Pavlović Olga iz Rijeke Paštr. ubijena 21. 12. 1941. g. u Rijeci
15) Redov Gregović S. Niko iz Buljarice, ubijen 15. 3. 1942. g. u Buljarici
16) Domaćica Backović B. Milica iz Straševine, ubijena 8. 1. 1942. g. u Kuljačama
17) Domać. Lekić Danica iz Reževića, ubijena 26. 2.1942. g. kod mr.n. Reževići
18) Redov Popović V. Đuro iz Građana, ubijen u Staoru
19) Domać. Tatar B. Đurća iz Čeva, ubijena
20) Redov Knežević Marko iz Građana, ubijen u Buvavica
21) Redov Petrović A. Luka iz Građana, ubijen u Staoru
22) Redov Ivanović M. Savo iz Građana, ubijen 11. 3.1942. g. u Građanima
23) Redov Popović J. Filip iz Građana, ubijen u Staoru
24) Redov Crnojević M. Blažo iz Građana, ubijen 2. 3. 1942. u Staoru
25) Redov Vojvodić K. Lazar iz Radomira, ubijen 2.12.1941. g.
26) Redov Đurković S. Miko iz Kosijera, ubijen u Kosijerima
27) Vodnik Rajković V. Boško iz Kosijera, ubijen 22. 11. 1941. g. kod Šavnika, zemljoradnik
28) Zemljoradnik Dabanović B. Mašo iz Seoca, ubijen 11. 3. 1942. g.
29) Potpukovnik Plamenac Niko iz Boljevića, ubijen 2. 2. 1942. g.
30) Činovnik Plamenac Bećo iz Boljevića, ubijen 22. 10. 1942. g.
31) Zemljoradnik Petranović Đuro, ubijen u svojoj kući u Boljevićima
32) Domaćica Plamenac Bosiljka iz Boljevića, ubijena
33) Đeneral dr Iličković Milo iz Brčela, ubijen 23. 3. 1942. g. u Podgori
34) Domaćica Klaudija (Kaća Iličković iz Brčela), ubijena 23. 3. 1942.g.
35) Kapetan Jovanović Jovan iz Brčela, ubijen 23. 3. 1942. g. u Bukoviku
36) Zemljoradnik Kopitović Mićo iz Brčela, ubijen 23. 3. 1942. g.
37) Učitelj Vujačić Risto iz Podgore, ubijen 23. 3. 1942. g. u Smokovom Vijencu
Pomen nacionalnim Pješivcima-žrtvama komunističke akcije
PRAVOSLAVNI MITROPOLIT
CRNOGORSKO-PRIMORSKI
NACIONALNOM ODBORU BATALjONA
PJEŠIVAČKOG
BOGETIĆI-DANILOVGRAD
Vaš plakat o priređivanju parastosa nacionalnim mučenici-majunačkog Pješivačkog bataljona, koji su pali u borbi protivu komunista, kasno smo primili.
Mi žalimo što nam vrijeme i prilike nijesu dozvoljavale da lično izvršimo parastos nacionalnim borcima iz Vašeg plemena, palim od bezbožnih partizana, i što zbog kratkoće vremena (plakat smo primili 6. 12. t. g.) nijesmo bili u mogućnosti da odredimo svoga izaslanika radi činodjejstva na parastosu.
Smjerno se molimo Gospodu za blaženi pokoj njihovih mučeničkih duša, a Vašem hrabrom plemenu, koje je među prvima ustalo protivu komunista tih najvećih narodnih zlotvora, molimo u Boga svako dobro i svestrani napredak. S blagoslovom,
PRAVOSLAVNI MITROPOLIT
CRNOGORSKO-PRIMORSKI
Joanikije
(Plakat za pomen Pješivcima izginulim u borbama protivu komunista i dopis Mitropolita Nacionalnom odboru Pješivačkog bataljona M. br. 3255/07. 12. 1942. g.)
Pomen izginulim Pješivcima
Nacionalni odbor Bataljona pješivačkog priređuje, na dan 6. decembra 1942. godine u 10 časova prije podne u plemenskom hramu u Pješivcima pomen nacionalnim borcima palim u borbama protiv komunista, i to:
Nikčević Radojici, čet. vojv.
Jovanović Spasoju, učitelju
Kontić Radosavu
Kontić Blažu
Mijušković Radoju
Mijušković Radomiru
Kontić Milanu
Mijušković Radovanu
Mijušković Mijušku
Mijušković Andriji
Nikčević Radovanu
Nikčević Jovanu
Nikčević Novici
Nikčević Iliji
Nikčević Dragu
Nikčević Marku
Nikčević Đorđiji
Nikčević Milosavu
Nikčević Ljubu
Striković Nikoli
Đuračić Mitru
Dragićević Novaku
Đurović Božidaru
Đurović Blagoju
Vukićević Radosavu
Mandalinić Novici
Perunović Aćimu
Perunović Mirku
Perunović Milovanu
Perunović Ivanu
Backović Milosavu
Bošković Marku
Bošković Milivoju
Radojičić Vid, žand.nared.
Radojičić Dušanu, akt. nared.
Radojičić Novici
Radojičić Radovanu
Radojičić Radulu
Radojičić Božu
Đurović Iliji
Matković Nikoli
Lakčević Dimitriju
Radoičić Ljubiši, geomet.
Pavićević Mićunu
Pavićević Spasoju
Pavićević Veljku
Rajović Iliji
Omerović Useinu
Vulanović Milutinu
Radojičić Petrani
Pozivaju se svi nacionalisti i čestiti rodoljubi Crne Gore i Hercegovine da prisustvuju ovoj tužnoj svečanosti i time oduže moralni dug palim junacima pješivačkog plemena, koje je među prvima ustalo u borbu za čast, vjeru i slobodu našeg napaćenog naroda.
ODBOR
Novi crnogorski mučenici
PRAVOSLAVNOM MITROPOLITU
CRNOGORSKO-PRIMORSKOM
Uz povratak akta dostavlja se traženi spisak poginulih nacionalista u borbi protiv komunista, kao i one koje su komunisti ubili za vrijeme svoga režima.
NAČELNIK ŠTABA:
Blažo Marković
(Dopis Mitropolita Komandi Lovćenske brigade M. br. 3210/ 02. 12. 1942. i odgovor iste br. 2187/02. 12. 1942. g.)
SPISAK POGINULIH NACIONALISTA U BORBI PROTIV KOMUNISTA:
1) Redov Vujović J. Vaso iz Cetinja, poginuo 26. 3. 1942. god. Crni Vrh
2) Redov Ivanović J. Mitar iz Tomića, poginuo 26. 3. 1942. g. Crni Vrh
3) Redov Mirković A. Labud iz Petrov Dola, poginuo 26. 3. 1942. g. Crni Vrh
4) Redov Krivokapić S. Nikola iz Cuca, poginuo 27. 3. 1942. g. na Simunji
5) Nared. Gatalo Mitar iz Cetinja, poginuo 12. 4. 1942. g. na Kućišta
6) Redov Vicković J. Đuro iz Vučjeg Dola, poginuo 12. 4. 1942. g. na Kućišta
7) Redov Pejović Milutin iz Pećine, poginuo 12. 4. 1942. g. na Pješivac
8) Redov Kaluđerović V. Jovan iz Kućišta, poginuo 12. 4. 1942. na Kućišta
9) Redov Živković M. Dušan iz Ržanog Dola, poginuo 12. 4. 1942. na Simunji
10) Redov Popović J. Mitar iz Lipe, poginuo 14. 4. 1942. g. na Lipi
11) Redov Miljenović L. Petar iz Gradine, poginuo 17. 4. 1942. g. na Lipi
12) Redov Đukanović K. Marko iz Lastve, poginuo 29. 3. 1942. g. na Last. Čevskoj
13) Redov Đukanović R. Jovo iz Lastve, poginuo 29. 3. 1942. g. na Last. Čevskoj
14) Redov Nikolić S. Savo iz Lastve, poginuo 29. 3. 1942.. g. na Lastvi Čevskoj
15) Redov Nikolić S. Milan iz Lastve, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
16) Nared. Vukotić P. Đuro iz Lastve, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
17) Nared. Gardašević Đ. Miloš iz Ubli, poginuo 21.3.1942.
18) Redov Mrvaljević B. Jovan iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
19) Redov Mrvaljević J. Jagoš iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
20) Redov Mrvaljević I. Novak iz Barjamovice, poginuo 21. 3. 1942. g. na Barjamovici
21) Redov Mrvaljević Đ. Vidak iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
22) Redov Katanić B. Vidak iz Barjamovice, poginuo 10. 4. 1942. g. na Garču
23) Redov Katanić B. Pero iz Barjamovice, poginuo 21. 3. 1942. g. na Barjamovici
24) Redov Nikolić R. Bajo iz Lastve, poginuo 23. 4. 1942. g. a:a Last. Čev.
25) Redov Vušurović L. Savo iz Tomića, poginuo 28. 4. 1942. na Last. Čevs.
26) Redov Popivoda P. Ilija iz Prediša, poginuo 28. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
27) Redov Vujović L. Vido iz Mikulića, poginuo 28. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
28) Redov Marković T. Andrija iz Pretin Dola, poginuo 28. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
29) Redov Stevović S. Đuro iz Pretin Dola, poginuo 28. 4. 1942. g. na Meoca Cucka
30) Redov Mitrović S. Živko iz Markovine, poginuo 24. 4. 1942. g. na Last. Čevs.
31) Redov Crvenica S. Nikola iz Cetinja, poginuo 26. 3. 1942. g. na Crnom Vrhu
32) Redov Jabučanin N. Savo iz Donjeg Kraja, poginuo 12. 4. 1942. g. na Simunji
33) Redov Mijanović P. Mitar iz Meoca, poginuo 4. 5. 1942. g. na Meoca Cucka
34) Redov Radulović S. Mihailo iz Baloče, poginuo 5. 5. 1942. g. na Obršću
35) Redov Radonjić I. Krsto iz Baloče, poginuo 5. 5.1942. g. na Siljevici
36) Redov Sekulić S. Ilija iz Baloče, poginuo 5. 5. 1942. g. na Uble Čevske
37) Nared. Bigović R. Petar iz Kobilji Do, poginuo 7. 5. 1942. g. na Kobilji Do
38) Redov Đuričić B. Milan iz Kobilji Do, poginuo 7. 5. 1942. g. na Kobilji Do
39) Redov Roganović J. Jovan iz Meoca, poginuo 7. 5. 1942. g. na Kobilji Do
40) Redov Nikčević D. Jovan iz Jezera, poginuo 18. 5. 1942. g. na Mekoj Lokvi
41) Redov Vuković P. Boško iz Bandića, poginuo 18. 5.1942. g. na Velikoj Raki
42) Redov Vujović L. Radule iz Ubli, poginuo 23. 5. 1942. g. na Gorošcu
43) Redov Crvenica M. Ilija iz Prediša, poginuo 1. 6.1942. g. na Vranduk
44) Redov Abramović M. Savo iz Prediša, poginuo 1. 6. 1942. g. na Vranduk
45) Redov Vujović D. Gojko iz Ubala, pog. 1.6.1942. na Velimlju
46) Poruč. Keković J. Pavić iz Zagarča, poginuo 1-6. 1942. na Koprivice
47) Podnar. Mrvaljević M. Blažo iz Barjamov, poginuo 1. 6. 1942. g. na Koprivice
48) Redov Mitrović G. Kojo iz Markovine, poginuo 1. 6. 1942. g. na Koprivice
49) Redov Nikolić N. Milutin iz Markovine, poginuo 1. 6. 1942. g. na Koprivice
50) Redov Krivokapić J. Novak iz Đelovi Do, poginuo 25. 5. 1942. g. Droškorica
51) Redov Bigović N. Mato iz Risna, poginuo 21. 3. 1942. g. na Kobilji Do
52) Redov Roganović M. Grujica iz Kobilji Do, poginuo 3. 6. 1942. g. na Kobilji Do
53) Redov Đuričin N. Savo iz Prentin Do, umro 26. 3. 1942. g. od zadobivenih rana u borbi protiv komunista
54) Redov Tomanović R. Bajo iz Prentin Do, poginuo 21. 3. 1942. g. na Rudine
55) Redov Marković V. Vojin iz Prentin Do, poginuo 1. 4. 1942. g. na Pavlov Do
56) Redov Pravilović B. Božo iz Ublice, poginuo 1. 6.1942. g. na Vranduk
57) Poruč. Leković P. Niko iz Godinja, poginuo 15. 1. 1942. g. u Godinje
58) Redov Šorović S. Zarija iz Limljanja, poginuo 16. 1. 1942. g. u Dupilu
59) Redov Vlahović I. Sreto iz Vir-Pazara, poginuo 16. 3. 1942. g. Sotonići
60) Redov Dragojević A. Krcun iz Bobije, poginuo u martu 1942. g. na Uliće
SPISAK UBIJENIH LICA ODSTRANE KOMUNISTA
1) Redov Lipovina A. Mitar iz Bjeloša, ubijen 15. 3. 1942. g. u Travnom Dolu
2) Redov Jovanović K. Mihaile iz Bjeloša, ubijen 5. 2. 1942. g. u Travnom Dolu
3) Redov Kapa S. Blažo iz Ugnji, ubijen 28. 2. 1942. g. u Štitarima
4) Redov Kapa S. Drago iz Ugnji, ubijen 28. 2. 1942. g. Kunovo Prisoje
5) Redov Paović Š. Lazo iz Očinića, ubijen 28. 2. 1942. g.
6) Redov Paović M. Kićo iz Očinića, ubijen, 28. 2. 1942. g.
7) P. poruč. Batrićević Butor iz Očinića, poginuo 5. 2. 1942. g. u Štitarima
8) Redov Novaković R. Luka iz Budve, ubijen 26. 12. 1941. u Vojinićima
9) Redov Zalokar Božo iz Velenje (Slovenija), ubijen 8. 2. 1962. Pašt. Gori
10) Domać. Franović Mara iz Sv. Stefana, ubijena 11. 11. 1941. g. Crvena Glava
11) Domać. Mauduš (Đurašević) Milica iz Sv. Stef. ubijena 4. 3. 1942. g. u Jabuki
12) Redov Gregović M. Stevo iz Petrovca, ubijen 18. 2.1942. g. Podgrišice
13) Redov Pavlović. I Mirko iz Rijeke, ubijen 21. 11. 1941. g. Krstac
14) Domać. Pavlović Olga iz Rijeke Paštr. ubijena 21. 12. 1941. g. u Rijeci
15) Redov Gregović S. Niko iz Buljarice, ubijen 15. 3. 1942. g. u Buljarici
16) Domaćica Backović B. Milica iz Straševine, ubijena 8. 1. 1942. g. u Kuljačama
17) Domać. Lekić Danica iz Reževića, ubijena 26. 2.1942. g. kod mr.n. Reževići
18) Redov Popović V. Đuro iz Građana, ubijen u Staoru
19) Domać. Tatar B. Đurća iz Čeva, ubijena
20) Redov Knežević Marko iz Građana, ubijen u Buvavica
21) Redov Petrović A. Luka iz Građana, ubijen u Staoru
22) Redov Ivanović M. Savo iz Građana, ubijen 11. 3.1942. g. u Građanima
23) Redov Popović J. Filip iz Građana, ubijen u Staoru
24) Redov Crnojević M. Blažo iz Građana, ubijen 2. 3. 1942. u Staoru
25) Redov Vojvodić K. Lazar iz Radomira, ubijen 2.12.1941. g.
26) Redov Đurković S. Miko iz Kosijera, ubijen u Kosijerima
27) Vodnik Rajković V. Boško iz Kosijera, ubijen 22. 11. 1941. g. kod Šavnika, zemljoradnik
28) Zemljoradnik Dabanović B. Mašo iz Seoca, ubijen 11. 3. 1942. g.
29) Potpukovnik Plamenac Niko iz Boljevića, ubijen 2. 2. 1942. g.
30) Činovnik Plamenac Bećo iz Boljevića, ubijen 22. 10. 1942. g.
31) Zemljoradnik Petranović Đuro, ubijen u svojoj kući u Boljevićima
32) Domaćica Plamenac Bosiljka iz Boljevića, ubijena
33) Đeneral dr Iličković Milo iz Brčela, ubijen 23. 3. 1942. g. u Podgori
34) Domaćica Klaudija (Kaća Iličković iz Brčela), ubijena 23. 3. 1942.g.
35) Kapetan Jovanović Jovan iz Brčela, ubijen 23. 3. 1942. g. u Bukoviku
36) Zemljoradnik Kopitović Mićo iz Brčela, ubijen 23. 3. 1942. g.
37) Učitelj Vujačić Risto iz Podgore, ubijen 23. 3. 1942. g. u Smokovom Vijencu
Reci samo prezime Komlene naci cemo sve pa i tvoje junake,reci kao se zove tvoja junacka kuca
Treba rasvetljavati istorijske činjenice. Treba istražiti i objelodaniti i kolike su bile plate koje su četnički oficiri dobijali za vrijeme okupacije od italijanskih vojnih vlasti.
Ili oficiri Krsta Popovića…
А ово сабор, је л’ то по узору на браћу у Загребу?
BRAVO GOSPODINE MARKUŠ.NEKA ISTINA IZADJE NA VIDJELO PA KAKVA GOD DA JE.
Danas je izuzetno sporan karakter CG.Nekada neupitno srpstvo danas je u najboljem slucaju samo dio višebojnog nacionalnog kolaža crnogorske države. Politički gledanje na stvari iz te perspektive treba upodobiti okolnostima gdje su gradovi ili već samljeli ili nastavljaju da melju bivše seosko meso pretvarajući ih u gradjane sa izraženim potrošačkim refleksom.Crkva je svedena na folklor,a lična prava i slobode postaju temelj crnogorskog društva i ekskluzivni prostor za manipulaciju kao i u svakoj zapadnoj zemlji.Nazad nema.Srbi moraju da se pronađu kao zajednica u tom i takvom poretku stvari, sve ostalo je fikcija i izvan njihovog domašaja.
KOLIKO JE VRIJEDJELO TOLIKO JE I TRAJALO! DABOGDA I OVA MILOGORSKA SKUPSTINA TRAJALA TAMAN TOLIKO PA NEKA IM BUDE!
Sve je jasno i budalama, ali budale ostaju budale ( Krivomozgići iz parlamenta). Inače iza svih ovih ujudurmi stoji stanje šverc privrede, koja može svakog momenta da se uruši. Plate i penzije, već sedam godina nisu realno rasle, već padale. To se pokušava prikriti. Mi smo jedini u bivšoj YU kome se to dešava. A podmeću se hvalisanja o „benefitima“ ponizne politike. Ulažak u NATO, bezlavo podržavanje svih odluka bjelosvetskih moćnika, će se debelo osvetiti ovom narodu. Zato se namjerno diže prašina i uništava svaka temeljna vrijednost. Ovo izazivanje đavola i bahato i nerazumno ponašanje završiće se dezintegracijom Crne Gore. Albanci zacrtavaju zadnje granice u CG. Muslimani gledaju šta će reći Sarajevo. Srbima ovo ponižavanje i suludo ponašanje Montenegrina daje za puno pravo da se odvoje i okupe sve teritorije koje im pripadaju Montenegru će ostati njihovi „krši“.
Проглас Владе г. Марковића народу Монтенегра.
„Народе Montenegra,
Данас ће наша – ваша Скупштина да донесе Резолуцију о поништењу одлука издајничке Подгоричке Скупштини које су већ поништили наши славни преци на Цетињу 12. јула 1941. године по жељи два Европска великана Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија и нашег пријатеља Анте Павелића-поглавника Неовисне Државе Хрватске.
То што поништавамо већ поништено немој да вас збуни. Српски, пардон четнички непријатељ не мирује и оћа да руши наш неoвисни Монтенегро кога смо створили уз помоћ НАТО, Хрватске, Њемачке, Италије, ЦИА и дијаспоре.
Морамо показати непријатељу да не дамо Монтенегро и да оћемо да обновимо аутокефалну Црногорску православну цркву. Зато ће данас да се понови Петровданска Скупштина, а њена Декларација биће наша Резолуција. Предсједник Скупштине г. Брајовић биће нови г. Ивановић, предсједник ДПС Тарзан Милошевић -г. Саво Поповић, г. др Мишко Вуковић – г. др Секула Дрљевић – г. Андрија Поповић – г. гроф Мацолини, а остали посланици из владајуће већине нашег фирера г. Мила Ђукановића биће зомбији учесника Петровданске скупштине.
Скупштину ће обезбјеђивати наша славна војска под командом г. Предрага Бошковића -новог Пирца Биролија и народна милиција, а са скупштине ће бити упућен телеграм захвалности НАТО ослободиоцу, ЕУ и нашим пријатељима Хрватској, Косову и Албанији.
Скуштину ће поздравити наш академик Јеврем Брковић, који је докторирао на Загребачком свеучилишту на тему „Фрањо Туђман – творац Монтенегра“, а благословиће је наш нво митрополит Дедеић.
E viva vero Montenegro!!!“
SVAKA CAST NA KOMENTARU! VRLO SLIKOVITO UZ TO I DUHOVITO!!
FALI NAM SMISAO ZA HUMOR, ALI VI GA OCIGLEDNO IMATE NA PRETEK!!
iskjuci capslock ljankose .pobi ne
Али из опозиције кажу да је јако битно да коначно добијемо поштене изборне законе!?
Ко је Ође луд?
E Viva
E Viva
E viva Pasta Suta.
… Pametnom dosta!!!
Stidnome, dovoljno!
Umnom, njemu preko glave!
Ko drži do sebe, u zemlju gleda, postiđen!!!
Nego, zbilja, jesmo li mi odista potomci onih Srba vitezova od Vučjeg dola do Mojkovca!???
Ko smo ustvari mi????
… I kad stigosmo da ovako utanjamo, da se brukamo!???
Јоцо, без твог огромног рада, без твог залагања никад истина она једина неби имала овакав “ звук” а тај мили звук истине сада тутњи у главама насљедника 12 -то јулске бруке! Јоване хвала у име наше ђеце! Твој пријатељ са приморја!
Evo ga na slici na svecanom rucku mitropolit Joanikije, sjedi preko puta Macolinija, koji stoji, i generala Karla Tucija, komandanta divizije “ Mesina“, a Joanikije sjedi izmedju Mihaila Ivanovica i dr Sekule Drljevica. Mitropilit Joanikije bio je poslanik Petrovdanskog sabora 12. Jula 1941 na CT.
Ma Green tacno zbori. Evo i na video snimku kako maja 1941 u Cetinjskom manastiru mitropolit Joanikije Lipovac svecano docekuje kralja Viktora Emanuela, civilnog visokog komesara grofa Serafina Macolinija. I njivovu pratnju. Ovo smo odavno znali. Ali valja se podsjetiti kako je mitropolit Joanikije podrzao Petrovdanski sabor 1941 i njegove odluke.
To znaci da pobornici Nezavisne Crne Gore priznaju SPC kao drzavnu vjeru.
Vladika Joanikije je bio Mitropolit u sastavu SPC.
Zasto danas kazu da je SPC strana kada su je tadasnji Separatisti postovali kao svoju.
Dati u udzbenike za osnovne škole.
Inače odličan tekst. Ocekujem da ga objavi Pobjeda
Koliko se vidi po ovom snimku i Crnogorski Separatisti su koristili trobojku kao zastavu nezavisne CG a i glas Crnogorca je pisan Cirilicom kao i ostali natpisi po Cetinju.
Kako to? Ovi sad odbacuju trobojku i cirilicu.
PONIŠTAVAJU SE ODLUKE ………….. ODBORNIKA PODGORIČKE SKUPŠTINE IZ NOVEMBRA 2018.
Izađimo noćas u šetnju s crnogorskim komitima i poklonimo se njihovoj ideji.
Nek Je Vječna.
E gupane glupavi…jebo te Sekula Drljevic i Milo govedo smrdljivo!!!
Oд Јајца оф Тито.