Пољска у антируском трансу: Заборавили ко их је масакрирао у Другом светском рату

Уколико у Украјини буду распоређен контигент НАТО под кринком „мировних снага“, сукоб би само ескалирао. Ова идеја, чини се, говори о томе да би Америка читаву источну Европу гурнула у рат са Русијом.

Овако гостујући професор на Московском универзитету за међународне односе (МГИМО), Стеван Гајић, оцењује идеју пољског премијера Матеуша Моравјецког о распоређивању НАТО контингента као наводних мировних снага у Украјини.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је, подсећамо, изразио је сумњу да Варшава има амбиције да овлада западним делом Украјине, који јој је припао након успостављања СССР-а почетком двадесетих година XX века, преноси Спутњик.

Пољска – копље уперено према Русији

Да су померања у правцу гурања источноевропских држава у рат са Русијом видљива, говори, према Гајићевим речима, Пољска претња Белорусији да ће је напасти уколико се Минск одлучи на интервенцију у Украјини на руској страни.
У стратешком смислу, у оквиру НАТО, Пољска има улогу коју има и Румунија – Гајић цитира речи бившег америчког председника Џорџа Буша млађег, да је Румунија копље уперено на исток – што је Румунија на југу, Пољска је на северу, каже наш саговорник.
„Пољаци за Запад имају улогу неке врсте топовског меса према Русији. И зато се њима толеришу неке ствари које се не толеришу неким другим друштвима унутар ЕУ. Познато је да је антисемитизам нормална ствар у Пољској и да су разне друге вредности због којих су Пољаци били прозивани присутне. Али, ево, сада их нико не прозива за њихове конзервативне ставове јер су виђени као инструмент, као потенцијални или стварни фронт према Русији“, напомиње он.

Историјски спорови у сенци мржње према Русији

Када говори о односу Пољске према Западној Украјини, Гајић истиче да је он парадоксалан. Традиционални пољски националисти не воле националисте из западне Украјине. Сада, међутим, видимо да се они слажу – на улицама пољских градова вијоре се плаво-жуте заставе, под којима су својевремено вршени злочини над Пољацима.
У светлу развоја нове ситуације, Пољска заборавља историјске спорове са Украјином, који су повезани за активности украјинских ултранационалиста током II светског рата. У периоду између 1943. и 1944. припадници војног крила профашистичке Организације украјинских националиста (ОУН), Украјинска устаничка армија (УПА) убили су око 100 000 Пољака у Волинији и источној Галицији, што се у Пољској оцењује као геноцид.
Ниједна украјинска влада није осудила овај злочин; штавише, Рада је 2015. усвојила закон о декомунизацији, према чијим је одредбама могуће кажњавање свакога ко негира „херојску улогу“ ОУН у украјинској историји. Рада је овај закон усвојила истог дана када јој се обратио пољски председник Бронислав Коморовски, што је у Варшави схваћено као понижење. Као одговор, Сејм је годину дана касније једногласно усвојио резолуцију којом се масакри у Волинији означавају као геноцид над пољским народом, а две године касније негирање овог геноцида постало је кривично дело.
Међутим, историјски спорови нису уклонили Украјину са списка држава од највећег стратешког значаја за Пољску. О томе говори и чланак бившег шефа пољске дипломатије Витолда Вашиковског, објављеном у дневнику „Република“ под називом „Варшава жели савез са Кијевом“ из 2017. У овом програмском чланку, историја се помиње само у две реченице, а Вашиковски наводи да „партнерство са Украјином остаје кључни задатак за спољну политику Пољске“.
У овом контексту, Гајић напомиње да изгледа да је мржња према Русији надвладала историјске размирице између Варшаве и Кијева.
„Суштина је да је пољско друштво већ годинама улазило у својеврстан транс, попут дервиша када понављају једну исту песму. Антируски сентимент тамо је толико јак да их није брига чак ни за сопствену историју и за сопствене жртве и спремни су да славе симболе под којима су били убијани. С обзиром да се овде више ради о исказивању емоција, него о рационалном понашању, што су Пољаци већ показали (од почетка су пристали да плаћају скупљи гас и граде ЛНГ терминале како би се одвојили од руског гаса) говори нам о томе да за њих ова ствар није ствар реалполитике, већ некаквих идеолошких и емотивних аспирација и хтења“, наводи Гајић.
У овом смислу, не би било изненађујуће да Пољска буде гурнута у рат у Украјини. Међутим, оно што Варшаву вероватно забрињава јесу немачки планови о поновном наоружавању, што пољску владу може да наведе на опрез, с обзиром на ранија историјска искуства. Са друге стране, одустајање од идеје да се Украјини пољски Мигови улива наду у разум, закључује Гајић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: