Насловна Насловна Пољаци свим срцем уз браћу Србе: Косово је српско – било и...

Пољаци свим срцем уз браћу Србе: Косово је српско – било и биће

Двије популарне пољске пјесме посвећене су нашој светој земљи, и свједоче да наша словенска браћа и те како познају стање ствари на Балкану, те да искрено саосјећају са нама у овим, смутним временима

6
Poljska, Kosovo je Srbija
Косово је Србија; фото: ppstatic.pl

Иако су, бар када је ријеч о Словенима који не живе у нашем сусједству, наше мисли и емоције превасходно биле окренуте према једновјерној браћи Русима, и односи Срба са Западни Словенима били су и те како садржајни. У том контексту, судбина Срба и Пољака је дубоко испреплијетана, и нашим прецима је ова, некада моћна словенска земља, била много битнија него што мислимо.

Зна се да је пољска краљица Јадвига по мајци Јелисавети била Српкиња из рода Котроманића, а тиме и у сродству са Немањићима преко краља Стефана Драгутина.
Највећи пољски јунак Завиша Црни, њихов “Милош Обилић”, кога у роману „Крсташи“ прославља и славни пољски писац Хенрик Сјекјевич, према неким изворима погинуо је у боју с Турцима баш у Србији, код Голупца 1428. године. Зна се и да је пољска властела вјековима издашно помагала и манастир Хиландар.

У нашим записима помињу се и османлијски напади на Пољску за вријеме краља Јана III Собјеског 1676-77. године, па у једном рукопису манастира Милешеве стоји: “И ва та лета много војеваније бист от проклетих Агарен на Казака и Леха”. И из овог записа можемо закључити да су наш народ и црква, са искреним емоцијама и забринутошћу, проживљавали сукобе католичке Пољску, као и православне Русије са Турцима. Ране и једних и ругих бољеле су нас, а њихове успјехе доживљавали смо као властите. И наш највећи пјесник, владика Петар II Петровић Његош, у „Горском вијенцу“ одаје почаст једном од највећих синова Пољске – Јану Собјеском, чија су храброст и сила спасиле Беч и дио хришћанске Европе од турске најезде.

Дубока повезаност, искрена емоција и заинтересованост за судбину српског народа карактерише добар дио Пољака и данас. Људи који истински вјерују у свесловенско братство, са „осмјехом кроз сузе“, констатују да су односи између Руса и Пољака, због богате историје међусобних сукоба и неразумијевања – заувијек затровани, те да је једино у чему се руски и пољски националисти заиста слажу то да је – Косово Србија.

Више пута до сада, Пољаци су гласно исказали став да се гнушају одлуке својих власти да признају Косово*. „Косово је Србија“, одјекивало је, и одјекиваће и даље са пољских стадиона, и из срца обичног пољског народа, који види све мане глобалистичке пошасти, и крајичком ока са дивљењем посматра борбу своје словенске браће са варварима, који покушавају да узму оно што им никако не припада. 

Изабрали смо двије популарне пољске пјесме посвећене нашој светој земљи, које свједоче да наша словенска браћа и те како познају стање ствари на Балкану, те да искрено саосјећају са нама у овим, смутним временима. Основна порука прве пјесме је:

Истина је једна. То је колијевка српског народа.
Трава је зелена, небо је плаво, а Косово је Србија!

И у другој пјесми, на истовјетан начин се третира питање Космета. Аутори истичу да је НАТО агресија била планирана акција са циљем да се уништи колијевка српске цивилизације, а света српска земља преда у руке албанским терористима. Истичу да су сви Словени браћа, те да су осјетили огроман понос и тугу када су видјели да поједини Срби, огрнути пољским шаловима, протестују против бомбардовања, безумног чина сила зла. Пољаци истичу да је Косово дио Србије, света земља свих Словена, те и да ће помоћи да савладамо „терористичку гамад и Сотону положимо на плећа“. Закључили су да Словенски савез јача из дана у дан, те да братство по крви значи пуно. Иако се Словени разликују по много чему, у пјесми су посебно апострофирали да – „за браћу Србе сви стоје као један“.

Надати се да ће званична Пољска, али и друге земље које су признале независност терористичко-мафијашке творевине, укључујући и Црну Гору, послушати глас разума – било би наивно. Ипак, овакве братске поруке љековите су, представљају истински „мелем на српску рану“. Са братском подршком, и оно „Догодине у Призрену“ дјелује блиско и остварљиво.

6 КОМЕНТАРИ

  1. 17
    0

    Велики пољски и словенски пјесник Адам Мицкијевич је у својим чувеним предавањима на Колеж де Франс (1841-1844), обједињним у дјелу Историја и литература пољског, српског и руског народа, узносио је до неба Косовску епопеју, истичући да Срби ни послије читавих вјекова, не заборављају бој на Косову,већ напротив, као да се десио јуче. А Женидбу Максима Црнојевића, пониклу у Морачи, сматрао је једном од највећих поема свих времена и свих народа.
    Жао ми је што мој есеј Мицкијевич и Срби, напиасн 1999, не постоји у српском преводу
    http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/mickievicz.html

  2. 9
    1

    Poljaci i mi zaista imamo isti korijen. Onaj dio poljskog naroda koji se nazivao „šljahtom“ i koji stoji u osnovi poljske države i naroda je jednorodan sa Iraklijevim Srbima koji su došli na Balkan. Znaju to Poljaci, a znali su i Crnogorci

  3. 1
    1

    Ovako nešto se može pročitati samo ovđe i predstavlja zabavu za neznalice i vašar falsifikata!
    Jer poljski vitez i nacionalni junak Poljaka – Zaviša Crni je poginuo tokom vojne u prvoj polovini 15 vijeka kada je HRIŠĆANSKA Evropa skupila vojsku da bi se oduprla najezdi Osmanlija.
    Zaviša Crni je poginuo u boju protivu Turaka i njihovih vazala, među kojima je najznačajniju ulogu imao srpski svetac Stefan Lazarević, štiteći kralja Žmigmunda.
    Turci su izgubljenu bitku na Nikipolju protiv hrišćanske armade preokrenuli u svoju korist u trenutku ulaska u boj Stefana Lazarevića i njegovih najamnika a Poljak je poginuo obezbjeđujući povlačenje svome kralju. Srpski udio u prodoru Osmanlija u srce Evrope je bio nemjerljiv.
    Sve ostalo se lažibajke koje krpe rupe u srpskoj istoriji…
    Staying yours…

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here