Политика пребројавања

ДПС Пљевља – најсјевернија и најчађавија тачка ових гордих гора – у медијализовану јавност пустио буву да је на паралелним, путујућим протестима ГОТОВ ЈЕ!, у овом граду било свега 500 људи, од којих половина нису били пљевљаци…

И поред тога што су организатори били „бучни, под маскама и са добошима“, фијаско је очигледан, до те мјере да би се у њега – таква је обрнута логика – лако могло посумњати. Симулирали су атмосферу (из)ванредности.

Није лијепо – рекао би либерални борац за људска права – чоека сводити на цифру. На мали или „Велики број“ (В. Шимбровска). Баратати са људима као са бројкама, прије свега није људски.
То су одвећ практиковали мрачни, тоталитарни, српочекићни системи, чији је репресивни механизам владања био одвећ апстрактан, иако би се рекло супротно, имајући у виду комунистичку, исувише „братску“, да не кажемо ближњу страну.
По страни шта потписник редова мисли о говорницима паралелних протеста, ипак, и на овом примјеру ДПС показује сву своју нискост, која у мањку политичког прибјегава свакој врсти импровизације, а најчешће је то – чаршијско лакрдијање.
Поспрдавање са политичким неистомишљеником који је одмах због тога и државни непријатељ. Знате прежвакану причу: ко је суботом на Тргу, тај удара на мајске тековине.
И ту се не завршава са арогантним појашњењима, него се иде дотле па се, побуњени грађани представљају као једна заведена и слуђена и помамљена маса која појма нема шта ради, будући да је „прогутала“ опозициону причу како она уцијело чини слободне, те грађанске протесте који су антистраначки, самим тим што су збир укупног друштвеног профила.
Дакле, од студентарије до пензионера, сви се одупиру не актуелном (акутном!) стању – тако вели ДПС – већ суверености, модерности, чланству у НАТО, путу у ЕУ, и другим вриједностима којим претендује савремено доба.
Да, и то не поручује само ДПС Пљевља, него партијска глава, најосјетљивије и најистакнутије и, уопште, оно нај-мјесто, на једном партијском организму.
Због ужасне загађености ваздуха у Пљевљима, због чега је увијек присутна – индустријска магла, може лако бити да депеесине нису најбоље виђеле, и поред тога што су, умијешани међу народ, и они били бројани као онај дио непожељног народа. Видите гдје води тврдња која нагони на смијех, штоно рекли Французи – lapalissade.

(Из горенаведеног, поменути говорнички двојац некаквих паралелних протеста & побуна треба да схвати: ако протести позивају на уједињење или ништа, онда се већ баталите путешествија земљом, и са народом на исто мјесту у исто вријеме суботарите све док се овом злу не види крај. Немојте да вас депеесине исмијавају, још само то фали…)