• Колумне
• Поглед

Политички банкрот Калигуле од Монтенегра

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Живко Пековић

Пише: Предсједник Црногорског народног клуба, Живко Пековић

Прије више од двије хиљаде година (12 н.е.) рођен је у близини Рима, Гај Јулије Цезар Германик (лат. Gaius Iulius Caesar Germanicus), по злу чувени римски цар Калигула (Чизмица). Рођен је као треће дијете Германика и Агрипине Старије, унуке првог римског цара Октавијана Августа.   Владао је од 16. марта 37. до  24. јануара 41. године, када је убијен од Преторијанске гарде. Био је похлепан, окрутан, болесно развратан и психички растројен. Његове окрутне одмазде и безакоње, као и безакоње његових наследника Клаудија и Нерона, били су увод у безакоње и пропаст Римског царства. Њих тројица из династије Јулијеваца – Клаудијеваца владали су Римом укупно нешто мало више од 30 година. 

По наређењу другог римског цара Тиберија, Германика, свог синовца и Калигулиног оца, 16. године отровао је намјесник Сирије, Гнеј Калпуније Пизон. Деветнаест вјекова касније, на тај злочин указује Ловћенски Тајновидац у Посвети праху оца Србије, и у историјском контексту опомиње: („…гадно име Пизоново не см’је каљат мјесецослов…“.  Према хришћанском предању, за вријеме Тиберијеве владавине, распет је Исус Христ у Јудеји по наређењу римског прокуратора Јудеје Понтија Пилата. Иако је цар Тиберије Калигули побио цијелу породицу, осамдесетогодишњи цар га је 31. године усвојио и Калигулу и свог унука Гемелија прогласио својим наследницима. Одмах по проглашењу за цара, Калигула је убио свог савладара Гемелија, а према неким изворима прије тога и цара Тиберија. Тиберије се за вријеме своје владавине није упуштао у скупе освајачке походе, већ је ојачао царство користећи дипломатију и пријетње уместо оружја. Након своје смрти, овај изузетно штедљиви цар, оставио је пуну државну касу, са више од 3 милијарде сестерција.

За мање од годину дана Калигула је до дна спискао државну касу. Остао је упамћен по екстравагантним грађевинским подухватима, расипништву и организацији гламурозних догађаја. Калигула се разметао својом моћи, убијао своје политичке ривале и самопрогласио се за живога бога. Кад је пресушила државна каса, смислио је нови начин финасирања, тако што је тјерао имућније римљане да му тестаментом препишу сву своју имовину, а онда их је убијао. Ко није хтео да му милом препише имовину, он га је убијао, његов тестамент прогласио неважећим а имовину конфисковао. Отворио је и бордел у својој палати, а познатим грађанима је било наређено да учествују у оргијама са обавезном „котизацијом“ у износу од  1000 златника, и са још неким условима. Свог коња Инцитата (лат. Incitatus) прогласио је за сенатора, а према римском адвокату и књижевнику Светонију, намјеравао је да га прогласи и конзулом. Инцитата је окитио огрлицама од драгог камења, изградио му мермерну стају са јаслама од слоноваче и поставио за свештеника у сопственом храму. Све је то некако пролазило код народа док није затражио да се цијело Јерусалимско светилиште пререгиструје на њега лично. Убрзо  је народ омрзнуо Калигулу, па је и његов крај био неминован.

Зашто смо све ово до сада испричали? Због тога што се двије хиљаде година касније, у нашој Црној Гори, појавио апсолутиста сличних амбиција, дијелом прилагођених обичајима савременог свијета. Истина, Калигула од Монтенегра не практикује све окрутне облике владавине римског Калигуле, али се неке бројне његове форме могу јасно препознати. Одвојен од Цркве својих предака и народа, Калигула од Монтенегра је, баш као и онај римски, умислио да је сам бог и да све мора бити подређено његовој самовољи. Читавој ергели безбожника већ одавно обећава да ће им он основати „цркву“.

Калигула је неразборито од малобројне касте кому-нациста крајем прошлог вијека преузео и узгајао зло сјеме уништења истинске Црне Горе и њеног православног народа. Док је Калигула са својом бандом пљачкао, отимао и разарао, а са групом психотичних следбеника, ранијих љутих противника, фалсификовао и кречио прошлост Црне Горе, народ је са својим владикама и свештенством обнављао своје свете богомоље и почео усрдно и искрено да се моли Богу. Оно што представља неописиву радост и срећу, уз обнову свтиња, уз своју Цркву и своје владике стасале су нове генерације маладих надахнутих Божјом науком и истинском вјером.

Калигула већ деценијама наступа нарцисоидно и бахато, без трунке поштовања према свом народу у његовој Цркви, најављујући коначан идентитетски преображај, на који ћемо се, како зајапурено поручује, „морати научити“. Е, нећемо се ми Калигула твом науку приклонити, него ћеш се ти морати покајати и од ђавољег наука одучити! У својој немоћи, стално потеже своју отрцану карту: Литије су против Црне Горе, декламујући лажљиву причу о угрожености Црне Горе од народа и Цркве који су је створили. Онај ко је истинска и смртна пријетња Црној Гори су он и његова разуларена банда друмских пљачкаша и разбојника. Доношењем закона – вампира, који је без сумње право антиуставно правно ругло, он осмовјековну Православну Цркву жели да опљачка и потчини својем и интересима партије на чијем је челу. Колико је Калигула застранио, и о којем суманутом поступку је ријеч, о кавом и коликом моралном суноврату, види се и по томе да  и даље намјерава да пријетњама, силом и лажима, повремено огрнут лисичјим обличјем, превари Цркву и од Цркве и народа отме и опљачка светиње Божије. Калигула непрестано, без трунке зазора и стида, говори очигледне лажи, квалификује вјерујући народ лудацима и заступницима туђих интереса, а у ствари он на православни црногорски народ пројектује своје биједно одступништво од предачких завјета, своје издајство и своје конвертитсво.

Наметање од стране безбожног режима Цркви и вјерујућем народу апсолутно неприхватљивог,  пробудило је народ, који је с вјером у Бога окрилатио. Кроз величанстве молебане и литије јавио се народ Божји у Црној Гори, а она се на задивљујући начин препородила и васкрсла. Оволикој сили народа по улицама Црне Горе, није се зачудио само – Бог! (Сибин) Литије су побиједиле и савремени пакао отуђености и усамљености. На црногорску позорницу се као планинска ријека појавила Православна Породица, а сви вјерни заједно као браћа и сестре. Библијске сцене са литија су величанствени примјери љубави и вјере, којима је задивљена цијела Васељена. На челу вјерујућег народа је Глава Црне Горе, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски и Егзарх свештенога Трона пећкога, кир Амфилохије, који је поново у Црној Гори васпоставио литургијско јединство предака и потомака, одгајио достојно свештенство, и изградио нове и обновио највећи дио порушених светиња.

Калигулу и његову власт до лудала доводи оцртавње тробојке, старе заставе Црне Горе, чије су боје синоними слободе, једнакости и братства. Све мјере нелегитимних органа везане за пандемију биле су првенствено усмјерене против Православне Цркве и вјерног народа. Молебани и литије су  одмах забрањени, али су се оне непрестано одвијале у срцима и главама вјерујућег народа, а повремено и на улицама бројних градова.

Колико је каста на власти осилила и огрезла у безакоњу свједочи и разговор Калигулиног Првог доглавника и Митрополита Амфилохија крајем прошле године о тзв. Предлогу Закона о слободи вјероисповјести. Протојереј Никола Пејовић, уредник радија Светигора, на библијском сабрању у Никшићу 30.01.2020. године, осврнуо се на покушаје Митрополита Амфилохија да уразуми и одврати безбожнике и безаконике од ове монструозне намјере. На Митрополитову молбу: „Немојте ово да чините, кумим вас Богом, неће народ дати своје светиње“, Први доглавник режима се само насмијао и казао: „Народ ко народ, сад иду празници па ће бити и лоше вријеме, па ће, као и све остало, и ово проћи.“ ! Као и све остало?! Само што ово није све остало! Ово су озбиљне ствари, није смијешно, казала би у лице доглавнику једна од живих икона литија, мала Уна. О којем је и чијем народу  ријеч, и колико удаљеном од нелегитимне и нелегалне власти, врло брзо се увјерио и Први доглавник. „Они не знају да овај наш ход није никакав ход за некаквом идејом или идеологијом, ни за каквим човјеком, него да је ход за Богом, за Божјом истином и за Божјом правдом“, бесједио је том приликом у Никшићу, један од бројних злтатоустих свештеника наше Цркве, отац Никола.

Режимска пропаганда и лажи, појачане до неслућених размјера пред неминовним губитком власти, ових дана достижу тачку усијања. Њихови медији оркестрирано бљују бестидне лажи, распирујући смрад несносне мржње, а из „пањега“ вире и халакају острвљени поклисари, нудећи народу, које је Калигула тридесетогодишњом владавином довео до просјачког штапа, разне лажи и преслачке. Посебно су гласне и опаке режимске аспиде, које би да жаре и пале и светиње и вјерујући народ. Користи се ужасна реторика, упућују најпримитивније увреде нашим светитељима, црногорским господарима и Глави Црне Горе, Митрополиту Амфилохију, свештенству и вјерујућем народу! Институције које би требало да бране Устав и законе Црне Горе, у већини су одавно Калигулини инструменти репресије и његови заробљеници. На непрестана подметања и оптужбе безаконика да пред предстојеће изборе тобож Црква припрема насилне акције, Митрополит је у својој архипастирској бесједи у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици прије три дана, онима који су на власти, скренуо пажњу „да се насиљем не ствара будућност ни своја, ни своје дјеце, а камоли будућност Црне Горе“ , као и да је „народ кренуо да ходи путевима својих предака“.

Што се сами избора тиче, заказаних за 30.08.2020. године, избор је сасвим једноставан и лак. Увјерени смо да је коначно дошао крај тридесетогодишњој тортури и диктатури Калигуле од Монтенегра. На једној страни имамо Црногорца којег карактерише дух изворног црногорског језгра, породичног човјека, угледног универзитетског професора и вјерника, а на другој лажног Црногорца, безбожну полуписмену шестицу, окорелог криминалца и вођу конвертитског, мафијашког клана, који деценијама све више и јаче понижава, поништава, фалсификује, пљачка, сатире и терорише Црну Гору и праве Црногорце.

Ни по коју цијену не дамо наше светиње!  Не дамо Црну Гору криминалцима, конвертитима и страним слугама! Боримо се сви заједно својим гласовима за побједу и спас Црне Горе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: