Политичке санкције као алат притиска: Срамотна хајка на руководство Републике Српске
1 min read
Увођење забране уласка у Литванију, Њемачку, Аустрију и сада Пољску предсједнику Републике Српске Милораду Додику, као и другим званичницима из Бањалуке — премијеру Радовану Вишковићу и предсједнику Народне скупштине Ненаду Стевандићу — представља не само континуирану политичку хајку већ и лицемјеран приступ Европске уније према региону Балкана.
Литванија је, како се наводи у објави Кабинета за миграције при Министарству унутрашњих послова, увела санкције због „учешћа у нарушавању уставног поретка Босне и Херцеговине“. Санкције обухватају забрану уласка до 18. априла 2030. године и очекује се да ће значити и забрану коришћења ваздушног простора те земље.
Њемачка и Аустрија су такође увеле забране уласка за Додика, Вишковића и Стевандића. Аустријска министарка спољних и европских послова Беате Мајнл-Рајзингер (НЕОС), током посјете Сарајеву, изјавила је да је циљ овог потеза да се „спречи улазак предсједнику и још двојици политичара из Републике Српске“. Како је навела, „будућност Босне и Херцеговине лежи у ЕУ“.
И Пољска је, убрзо након тога, најавила да покреће процедуру забране уласка Милораду Додику. Пољско министарство спољних послова потврдило је да је поступак у току и да ће „бити окончан за неколико дана“, али није навело конкретне разлоге за ту одлуку, што само додатно баца сумњу на транспарентност и правну заснованост ове мјере.
Дакле, санкције се не уводе на основу конкретних кривичних дјела, судских одлука или опсежних међународних истрага, већ као политички сигнал, инструмент притиска и казна за став који се не уклапа у визију Брисела и Берлина. То више нема везе са владавином права, већ са отвореним мијешањем у унутрашње односе једне сложене државе попут Босне и Херцеговине.
Истовремено, представници такозване државе Косово — која није чланица УН и чије је постојање предмет озбиљног спора — слободно путују Европом, говоре по парламентима, добијају подршку за улазак у институције ЕУ, па чак и безвизни режим. Гдје су санкције за тамошње лидере који отворено игноришу Бриселски споразум, који крше основна људска права и угрожавају српско становништво на сјеверу Косова? Где су санкције за вође корумпираних режима широм свијета које западни лидери дочекују с црвеним тепихом?
Република Српска, свиђало се то коме или не, уставна је категорија по Дејтонском мировном споразуму. Њено руководство бирано је демократски и легално. Политички ставови не могу и не смију бити разлог за санкционисање, јер то онда није борба за демократију, него њено грубо кршење.
Sad će Montenegro da se usaglasi sa saveznicima i prijateljima iz EU. Manda i ostali će kliknuti glavom, jer fotelja je bitna.