Полицијски документи о ноћи тортуре: Полицајци са криминалним досијеом, ко је испаљивао сузавце и тукао грађане (ВИДЕО)

Које су јединице учествовале у терору над грађанима 24. октобра 2015., списак 55 припадника САЈ-а, полицајци са криминалним досијеом који су учествовали у акцији, ко је испаљивао, колико и којих хемијских средстава, …, свједочанство недељника Монитор које треба сачувати и архивирати за дан кад сване слобода. (опширније у Монитору)

Готово све јединице црногорске полиције биле су ангажоване у разбијању демонстрација у суботу 24. октобра, а осим примјене физичке силе те вечери на грађане су бачене стотине патрона јаког и опасног по здравље сузавца CS. То показују подаци полицијских докумената до којих је дошао Монитор. Ради се извјештају Комисије за утврђивање околности употребе средстава принуде коју је формирала Управа полиције само дан након протеста.

Предсједник трочлане Комисије коју је основао директор Управе полиције Славко Стојановић био је Жељко Пековић, главни полицијски инспектор, а чланови су инспектори Мијодраг Старовлах и Марко Радусиновић. Иако је Комисија констатовала да је примјена силе те вечери од стране полиције била примјерена и у складу са законом, подаци из тих докумената упућују на супротно.

Саставни дио извјештаја Комисије чине посебни извјештаји командира полицијских јединца које су учествовале у разбијању демонстрација: ЦБ Подгорица, ЦБ Никшић, ЦБ Бар, ЦБ Бијело Поље, ЦБ Беране, ЦБ Будва, ЦБ Пљевља, ЦБ Херцег Нови, као и Посебна јединица полиције задужена за сузбијање тероризма и организованог криминала и Специјална антитерористичка јединица (САЈ).

Као да је рат

Међу полицајцима који су учествовали у акцији Јесен 2015, како се акција назива у полицијским документима, велики број њих имају криминалне досијее, те оптужбе за злоупотребу службе.

Из извјештаја Комисије произилази да је употребу средстава принуде испред Скупштине први наредио начелник ЦБ Подгорица Јовица Речевић. О томе је, наводи се, „непосредно преко телефона обавијестио директора полиције” Стојановића. Речевић је љетос постављен на то мјесто, иако је једно вријеме био „пуштен низ воду“ због пропуста у случајевима паљења возила Вијести и инцидента у Ургентном центру КЦ ЦГ, када су чланови загоричког клана неколико сати малтретирали медицинско особље.

„Након 22 часа, након одржаних говора представника ДФ-а, дошло је до бацања већег броја каменица, дрвених мотки, бакљи и других пиротехничких средстава на службенике полиције”, оправдава Речевић употребу силе у извјештају Комисији. Он тврди да је преко мегафона издао више упозорења организатору скупа и грађанима, а да је сила услиједила након што напади нијесу престали.

„Велики број окупљених грађана, хвата и руши зашитну ограду, која се налазила испред полицијског кордона, исту вуку, гурају и бацају, крећући се ка полицијским службеницима”, наводи Речевић. Снимци инцидента након ког је кренула полицијска тортура показују да на ограду нијесу насрнули грађани, већ хулигани са фантомкама. Такође, на снимцима се види, да након што су порушили ограду, хулигани бјеже. ДФ тврди да је хулигане ангажовао ДПС.

Речевић наводи да је он коначно издао наређење за употребу принуде како би спријечио већу групу лица да уђу у Скупштину. О покушају насилног уласка у Скупштину не постоје видео записи нити свједочења.

Како то да полиција још није ухапсила ниједног од изгредника од којих јој је пријетила таква страшна опасност, Речевић у извјештају није појашњавао.

И остали руководиоци који су Комисији поднијели извјештаје тврде да је сила била употријебљена у складу са законом, а након што је полиција била чак и животно угрожена. Стиче се утисак да се полиција те вечери борила са групама терориста, а не да је нападала голоруке грађане, како показују бројни снимци.

Стотину сузаваца Посебне јединице

Извјештај показује да се након Речевићевог наређења, кренуло са бацањем преко стотину патрона сузавца CS, те бомби испуњених истим опасним хемијским средством, на различитим локацијама. Невјероватне количине хемијских средстава испаљивали су припадници свих јединица. Центар града је у сат времена угушен опасним димом. О његовим посљедицама по здравље грађана још се не говори.

Прве сузавце, према извјештају, испалили су припадници Посебне јединице. Према извјештају, око 22 сата испред Скупштине припадници Посебне јединице Милорад Дракић и Дражен Вукадиновић испаљују пет метака са сузавцем, а Игор Разић и Сретен Драгић активирају 1 комад БРС АГ-1 и комад БРС АФ-1.

Недалеко одатле бацају се десетине сузаваца:

„Службеници Посебне јединице, Младен Радуновић, Дуган Ђуретић, Миле Комшић, Богић Кнежевић, Предраг Ружић и Душан Ђукић у Бул. Светог Петра Цетињског око 22:00 х, ради одбијања напада од штићеног објекта и полицијских службеника из хемијских пушака испалили су: 24 патроне ЦС, 5 комада БРС АГ-1 и 5 комада БРС АФ-1, као и 2 комада шок бомби”, наводи се у извјештају. Неки од тих полицајаца кривично су гоњени.

Истовремено, такође у Булевару, припадници исте јединице Раденко Ђукановић, Борис Барјактаревић, Милан Јокић, Блажо Филиповић и Драган Лубарда испаљују још 10 пројектила ЦС, 5 комада БРС АГ-1 и 5 комада БРС АФ-1.

Пола сата касније испред зграде ТВ Пинк, Радуновић и Ђуретић из хемијске пушке испаљују још 4 патроне ЦС, а код моста Миленијум још 5 пројектила ЦС.

У исто вријеме, од 22:30 до 23:00, Дракић и Вукадиновић испаљују из хемијске пушке четири метка, па три на мосту Блажа Јовановића, у Његошевом парку четири, и три метка опет након 23:00 х на мосту Блажа Јовановића.

Командир Посебне јединице је Драган Благојевић, бивши начелни ЦБ Никшић, некадашњи војни кадар и колега Веселина Вељовића из САЈ-а, његов насљедник на мјесту команданта.

Сви центри безбједности против демонстрaната

То је тек дио хемијских средстава употријебљених у ноћи 24. октобра против голоруких демонстраната. Десетине сузаваца и шок бомби испалили су и припадници осталих центара безбједности.

Припадници ЦБ Подгорица испалили су 4 пројектила ЦС и двије флеш бомбе, у Улици слободе и Карађордевој улици. Старјешина ЦБ Подгорица је Божидар Булатовић, а полицајци који су употријебили средства Владислав Чејовић, Драган Крсмановић, Драгослав Шишевић и Александар Фуштић.

Док подгорички полицајци растјерују, према извјештају, неидентификоване и јако насилне демонстранте, у Улици слободе и код зграде Пинка, у исто вријеме у Бул. Светог Петра Цетињског припадници ЦБ Никшић Жељко Вујичић и Петар Вујошевић испаљују шест патрона са ЦС.

Нешто касније на мосту Браће Златичана, Вујичић и Вујошевић из хемијске пушке испаљују 2 пројектила ЦС, Никшићанин Тихомир Безмаревић једну флеш бомбу. Никшићани су заслужни и за сузавце испред Храма.

„Када је већа група грађана почела гађати полицијске службенике каменицама, флашама и дрвеним палицама, при том оштећујући службена возила на Бул. Џорџа Вашинготна, Жељко Вујичић из хемииске пушке испаљује један патрон са ЦС-ом право у групе демонстраната на платоу испред Храма, јер је напад каменицама на полицијске службенике, био интезиван и константан и није се могао одбити употребом других средстава принуде”, наводи се у извјештају командира ЦБ Никшић Дарка Мађарића.

Код Храма су дјеловали и припадници ЦБ Херцег Нови којом је руководио Љубиша Ровчанин. По наређењу Јовице Речевића, код Храма двадесетак минута пред поноћ, Ђерко Пребирачевић употребљава двије ручне ЦС бомбе.

Будвани, којима је руководио Жељко Џарић око 22:00  у Бул. Светог Петра Цетињског испред Скупштине, испаљују седам патрона.

Патроне је испалио полицајац Драгослав Конатар. У Парку краља Николе, Конатар и Милан Радусиновић употријебили су 5 шок бомби и 5 ручних ЦС .

Испред Скупштине у 22 сата Пљевљак Жељко Раденовић испалио је четири патрона, а та јединица је потом у парку код споменика краља Николе бацила и једну ручну бомбу ЦС и 2 ручна ЦС. Тиме су, наводи се у извјештају старјешине ЦБ Пљевља Драгана Мандића, одбили напад од штићеног објекта. У парку?

Полицајац ЦБ Бијело Поље Владан Недовић је кад је почела полицијска интервенција, испалио у Булевару Св. Петра три сузавца и једну шок бомбу. Недовић и његов колега Срђан Јањић код хотела Никић испаљују шок бомбу и три сузавца. Руководилац те јединице је Славиша Гребовић.

Барска јединица којом руководи Горан Јокић (против њега вођена истрага) такође код хотела Никић растјерује наводне хулигане. Јокић наређује Слободану Миловићу да испали пет патрона, и још пет Дражену Сошићу ,,према групи која се налазила у правцу хотела Црна Гора”. На исте грађане шок бомбе бацају Владимир Баковић, Иван Мрдуновић, Мирсад Лаковић и Александар Ђурђић.

Полицајац Илија Радоњић из ЦБ Беране којом је руководио Марјан Рачић код зграде старе Владе око 22 и 10, испаљује три сузавца, и касније још три у Његошевом парку.

САЈ и државни удар

Командир Специјалне антитерористичке јединице Радосав-Рашо Љешковић није, као ни државном тужиоцу, ни Комсији доставио тражене податке. То у извјештају констатује и директор Управе полиције Славко Стојановић.

Љешковић је Комисији, као и тужилаштву доставио списак 55 припадника САЈ-а, али није објаснио ко је од припадника те јединице учествовао у разбијању протеста, те ко је од припадника САЈ- а учествовао у премлаћивању Мија Мартиновића.

У штуром извјештају Љешковића наводи се да су припадници САЈ-а те вечери ангажовани у складу са одлуком „Централног штаба оперативне акције Јесен 2015 и наређења директора Управе полиције”.

„По претходно сачињеном плану, припадници Специјалне антитерористичке јединице били су позиционирани на паркинг простору између зграде Предсједништва и Владе Црне Горе”, наводи се.

Он наводи да је та јединица добила задатак након употребе сузавца да растјерује на Тргу Републике и „ширем градском језгру”. Не објашњава да ли им је издато наређење да хамером јуре грађане у том и осталим рејонима.

Према Љешковићу, припадници САЈ-а су били „засути већом количином камења, различитим смјесама, флашама и другим чврстим предметима”, због чега су испалили 12 пројектила сузавца на раскрсници улица Новака Милошева и Слободе, на Тргу Републике и раскрсници између улица Слободе и Вучедолске. Активирали су и четири комада шок бомби. За разлику од других старјешина Љешковић не наводи конкретна имена припадника САЈ-а.

Припадници САЈ-а, према извјештају, испаљују још 32 пројектила ЦС, у правцу моста према Старом аеродрому, и на простор Карађорђевог и Краљевог парка, на Тргу Републике, и шест шок бомби. Љешковић опет тврди да је интервенција кренула након напада на припаднике САЈ-а и њихове аутомобиле, те да су неки од припадника САЈ-а завршили у болници.

Нико од тих наводних нападача није ухапшен.

Љешковић тврди да нијесу само припадници САЈ-а учествовали у пребијању Мија Мартиновића. Они су, наводно, добили информацију да је возило у ком је био Мартиновић пробило полицијски кордон „на више локација, у више наврата” , па су „кренули тамо”.

,,Након нашег доласка, полицијски службеници који су зауставили возило, одлазе, док неколико наших службеника предузима даље радње према, у том моменту за нас непознатом лицу…”

Љешковић објашњава даље да их то лице „псује, вријеђа, омаловажава, говори да су ’пичке’ и ’плаћеници”. И наводно удара једног од службеника. Припадници САЈ-а према Љешковићу нијесу били у могућности да вежу Мартиновића (на снимку се види да десетине САЈ-оваца туку Мартиновића) па су „употријебили палицу”.

Мартиновић је више пута саопштио да ничим није изазвао полицајце, а Савјет за грађанску контролу полиције је тај случај окарактерисао тортуром. Александар Саша Зековић, предсједник Савјета за грађанску контролу полиције сматра да понашање комаданта САЈ-а, како унутар полиције, тако и пред најважнијим друштвеним структурама, представља „најозбиљнији удар на полицијски интегритет од успостављања демократије”.

,,Плава тишина и ћутање унутар полиције, уз солидарност са полицајцима у свакој, чак и тотално противзаконитој и неетичкој, ситуацији снажнији су и важнији, од владавине права и демократских очекивања друштва којем полиција служи”, каже Зековић.

Стручњаци случај Љешковић, одбијање командира САЈ-а да открије идентитет учесника у пребијању Мартиновића, сматрају својеврсним државним ударом. Правници које је Монитор консултовао сматрају да је ВДТ Ивица Станковић морао у року од 24 сата проширити оптужницу на Љешковића, као саизвршиоца. Реакције тужилаштва још нема, а Монитор није од њих добио одговор хоће ли покренути поступак против Љешковића.

„Опсег тужилачке истраге даће одговор на важно питање да ли ће Црна Гора склизнути у отворену диктатуру која се базира на огољеној сили у којој се по сценаријима које смо гледали у јужноафричким земљама, полиција и војска понашају као парамилитарне јединице, или ће утврђивање одговорних и њихово санкционисање показати да се Црна Гора ипак креће ка ЕУ”, каже за Монитор Дејан Миловац из МАНСа. „Врх полиције ће морати јавности да објасни да ли се САЈ отргао контроли или су њихове активности биле дио унапријед припремљене стратегије Управе полиције. На тужилаштву је велика одговорност”.

МАНС је јавно затражио да Станковић покрене поступак против Љешковића.

„Командант САЈ-а је свјесно и отворено показао да не врши службена овлашћења, да не поштује налоге тужиоца, да прикрива извршиоце тешких кривичних дјела из редова јединице којом командује, да омогућава сачињавање службених забиљешки са неистинитим подацима и да је спреман да на сваки начин искористи положај како би тужилаштво онемогућио у откривању и процесуирању групе криминалаца којима командује”, саопштили су.

Миловац напомиње да је командант САЈ-а заправо само извршилац наређења.

Небојша Медојевић, лидер Покрета за промјене и члан скупштинског Одбора за безбједност за Монитор каже да службе безбједности у Црној Гори нијесу под цивилном контролом.

 „Њима не управљају њихови руководиоци и цивилна политичка лица, већ Диктатор лично, преко свог замјеника Душка Марковића. Оперативно извршавање специјалних задатака је повјерено Веселину Вељовићу, који је и био шеф комплетне акције бруталног терора полиције према мирним демонстрантима”, тврди он.

Према Медојевићу, Ђукановић је извршио државни удар, и показао да он управља полицијом и Агенцијом за националну безбједност (АНБ) непосредно и преко својих повјерљивих људи. „Коњевић и директор АНБ-а само формално покривају та мјеста”.

На тужилаштву је ред. Ако остане без реакције, биће то доказ да је дио системског насиља, који режим проводи над грађанима.

Имена 55 припадника САЈ-а  које саслушава тужилаштво

Једини документ који је Радосав Љешковић, команант САЈ-а доставио тужилаштву и полицијским унутрашњим органима је списак 55 припадника те јединице, за које се не зна да ли су сви учествовали у тортурама, и уопште били ангажовани у ноћи демонстрација.

Свих 55, у својству грађанина, саслушава врховни државни тужилац (ВДТ) Ивица Станковић, а поводом случаја тортуре над Мијом Мартиновићем. Осим Љешковића припадници САЈ-а су према том списку: Мирко Бановић, Милан Ковачевић, Синиша Јаћимовић, Далибор Грдинић, Милош Ракоњац, Марко Калезић, Бобан Јањушевић, Игор Главатовић, Веселин Мићовић, Рајко Спалевић , Милан Миликић, Милодраг Палија, Дејан Шћепановић, Никола Перовић, Зоран Ђуришић, Вуко Вуковић, Божо Јокић, Дејан Вукчевић, Веселин Рабреновић, Божидар Почек, Миомир Церовић, Момир Ћурић, Светозар Касалица, Бобан Брновић, Марко Трипковић, Саша Вујошевић, Никола Бајчета, Милан Ровчанин, Спасоје Ракоњац, Жарко Радовић, ЖанкоТомовић, Новица Ракочевић, Небојша Ивановић, Дражен Брновић, Милорад Митровић, Бранко Шутовић, Милош Марсенић, Ненад Столица, Војин Крговић, Жељко Савељић, Дарко Шекуларац, Радивоје Војводић, Бобан Мараш, Горан Зејак, Милош Улама, Иван Тошковић, Бранко Шћекић, Драган Ђуричковић, Боро Гргуровић, Саво Ј. Вукадиновић, Драган Божовић, Радојица Томчић, Владан Секулић и Игор Драшковић.

Неки од припадника активног састава САЈ-а раније су оптуживани за мучење и нечовјечно поступање, али и друге злочине.

Замјеник шефа САЈ-а Мирко Бановић је пред Основним судом у Бару неправоснажно суђен због кривичног дјела злостављања и мучења. Сумње да је Бановић током прољећа 2007, пријетио члану Савјета за грађанску контролу рада полиције Александру Зековићу нијесу доказане. Случај је застарио.

На списку су Марко Калезић, Дарко Шекуларац и Милорад Митровић, оптуживани за мучење у акцији Орлов лет.

Ту су и неки од оптуживаних за тортуру над покојним Александром Пејановићем: Жанко Томовић, Милан Ковачевић, Марко Калезић и Рајко Спалевић.

У служби, а са досијеима

Осим припадника САЈ-а, оптуживаних за мучење те друге злочине, још је припадника полиције са криминалним досијеима који су учествовали у ноћи тортуре.

Младен Радуновић, припадник Посебне јединице је осуђен на годину затвора због оптужби да је злоупотријебио положај обезбјеђујући ноћни клуб Афродита док се у њему вршила проституција и трговина женама.

У истом случају осуђен је полицајац Владан Радуновић, чије се име помиње у листи те вечери повријеђених полицајаца.

Против командира ЦБ Бар Горана Јокића Основно тужилаштво у Бару водило је истрагу о случају убиства Младена Пуповића.

За Марјана Рачића, командира беранске полиције, Унутрашња контрола МУП-а утврдила је да је направио тежи дисциплински прекршај након акције одузимања више од 100 пакета цигарета на путу Беране Рожаје. Рачић је тек 20 дана након одузимања робе то пријавио тужилаштву.

Против полицајца Ивана Мардуновића поднесене су двије пријаве због тортуре. Унутрашња контрола је у једном случају утврдила да постоји основана сумња да је Мардуновић крив.

Против полицајца Жељка Вујичића поднио је пријаву …..

(опширније у Монитору)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: