Пола вијека на мору
1 min read
Маритимна библиотека Боке Которске обогаћена је ових дана новим капиталним насловом – књигом мемоара “Од кадета до заповједника брода”, аутора капетана дуге пловидбе Бранислава Н. Кордића из Рисна.
Попут својих претходника, познатих рисанских капетана Влада Ивелића са краја 19. стољећа и капетана Михаила Огњеновића из средине 20.вијека, и капетан Бранислав Кордић се, када се повукао из активне пловидбе након пуних 50 година проведених на мору, одважио да литерарно уобличи своја сјећања и богата искуства из поморске каријере и сублимира их међу корице књиге која има скоро 500 страница. Његово дјело “Од кадета до заповједника брода” објављено је пред новогодишње празнике, у издању херцегновске Књижаре “Со”, као 29. наслов у награђеној едицији „Бокељологија“.
Кордић се на овај начин придружио нарастајућој плејади још активних или пензиониснаих помораца из Боке који пишу књиге о својим или дјелима на мору бројних својих славних поморских претходника што су оставили неизбрисив траг у маритимној повијести овог крај, али неријетко и свијета.
Књига “Од кадета до заповједника” је јединствено свједочанство о животу на мору из пера капетана Кордића који је у каријери започетој далеке 1974. године као кадет на булкцарриеру “Котор” чувене которске “Југооцеаније”, до посљедњег укрцаја на у рангу заповједника 2006. на броду за превоз генералног терете “ЕЕЦ Атлантиц”, у пловиди по свјетским морима и океанима провео чак 33 од тих укупно 50 година своје активне каријере. Обишао је небројене луке на свим свјетским континентима, а у пловидби на укупно 31 броду од којих је 13 био заповједник, прешао укупан пут више него довољан да се најмање пет пута по обиму екватора, опаса земаљска кугла.
Богато илустрована књига доноси прегршт фотографија из свакодневног живота помораца на трговачким бродовама, операција у лукама, проласка кроз нека од навигацијски изазовних подручја попут Панамског или Суецког канала, односно Сент Лоренс Сеаwаy пловног пута истоименом ријеком и Великим језзерима у Сјеверној Америци, али и свједочанства о бонацама, олујама, изазовима свакодневног живота на броду, пожарима, хаваријама, слијепим путницима, животно опасним ситуацијама, вишмјесечној одвојености и чежњи за породицом и пријатељима, љептама и јединственостима далеких земаља, али и чињеницу да је након свега тога капетан Кордћ и сам закључио да је његов завичај, залив Боке Которске “најљепши на свијету”.
Осим што се може читати као својеврстан путопис и поморачка хроника, ова књига је истовремено и подсјетник на бројне вјештине, науке и практична знања којима професионални поморац мора овладати како би сигурно водио повјерени му брод и посаду: од навигације, метеорологије хидрографије и океанографије, логистике, бродоградње, до разних аспеката поморске економије и права. Бити заповједник на трговачком броду људе који су у суштини званично “само” наутичари – инжењери помосртва, заправо ставља у непосредан изазов гдје капетан мора бити не само навигатор, већ и познавалац технике и технологије бродких конструкција, погона и палубне опреме, логистичар који на најоптималнији начин мора организовати пријем, укрцај и искрцај разноликог терете што га вози његов брод, структурални инжењер који чува бродску конструкцију или до лимита доводи палубне дизалице, дипломата који се вјешто “прегања” са политичким или лучким властима страних држава, психолог и неупитни лидер својој посади, експерт за поморско право, осигурање, хаварије и поморску економију уопште који ће, не угрозивши сигурност брода и посаде, из тог истог брода за његовог власника “исциједити” и посљедни доларски цент зараде, до зналца бројних међународних конвенција, правила и стандарда без којих не може функционисати поморство као окосница свјетске економије.
