Pojam “pravoslavna ekonomija” (VIDEO)

Pravoslavna ekonomija. To je pojam koji je tek počeo da biva propoznatljiv. Za njegovu teoretsku razradu dugujemo zahvalnost, pre svega, izuzetnom ruskom ekonomisti i društvenom filosofu, Valentinu Katasonovu. Na određeni način, i drugi istaknuti ruski naučnik, Sergej Glazjev, doprineo je utemeljenju ovog koncepta za koji nema opravdanja da bude nepoznat ili slabo razumljiv, barem ne u pravoslavnom svetu.

Pravoslavna ekonomija vuče korene iz jevanđelskog učenja crkve. Hrišćanska etika određuje hrišćansku ekonomiju, a to znači – pravoslavnu ekonomiju. Hijerarhija vrednosti je jasna. Nematerijalno – o. Justin Popović je govorio „što nematerijalnije i neopipljivije, to realnije“ – dakle, nematerijalno, duhovno u ontološkom poretku je iznad telesnog i veštastvenog. Ali genije pravoslavlja, između ostalog, leži u poštovanju ravnoteže u svim stvarima. Ni levo, ni desno, nego srednjim, carskim putem. Svako može, po svojoj slobodnoj volji i u skladu sa svojim darovima, da izabere da se posveti isključivo duhovnim stvarima, svodeći materijalnu stranu ovozemaljskog života na najmanju meru. Ali to nije prizvanje svih, pa čak ni većine. I oni, bez prepreka, mogu da žive i ostvaruju vrednosti svoje vere čak i u materijalnom svetu, ali – isto kao otšelnici u nepristupačnim skitovima – dužni su da to čine držeći se i primenjujući u svim svojim poslovima i dodirima sa drugim ekonomskim subjektima isključivo jevanđeljske norme, koje su savršeno otelotvorene isključivo u učenju pravoslavne Crkve.

To su obrisi pravoslavne ekonomije. Kako bi ona trebala da funkcioniše u praksi? Da li je nešto slično takvoj ekonomiji, kao realni sistem, ikada postojalo, čak i u Vizantiji, pravoslavnoj državi par exellence? To su teška, složena pitanja. Samim razgovorom na tu temu, mi podrivamo totalitarni mentalni poredak sveta u kojem živimo. Kao svaka totalitarna konstrukcija, taj poredak je satkan iz neupitnih aksioma. U domenu politike, to je jednopolarnost. U domenu kulture, to su holivudski kič i mnogo ozbiljnije, i razornije, erzac-kulturno smeće za masovnu potrošnju koje se namenski proizvodi u okultnim labotorijama za kontrolu uma. Na polju ekonomije, to su neoliberalizam i globalizam, koji su navodno nezamenljivi i u odnosu na koje svaki pokušaj osporavanja ili konkurencije je – zabranjen.

Za sada, ta zabrana negiranja jedinstvene validnosti i sveopšte primenljivosti neoliberalne ekonomske ideologije nije formalno uređena, kao u slučaju zabrane „negiranja genocida“ nedavno izglasane članom 387 (5) Krivičnog zakona. Ali budite strpljivi, dajte im vremena. Svako dopuštanje konkurencije znači prihvatanje mogućnosti postojanja i drugih, možda podjednako delotvornih modela. Priznavanje drugih modela je negiranje autoriteta i jedinstvenosti preovlađujućih ideoloških rešenja. U svetu koji se oko nas formira, ovakvo flertovanje sa policentrisnošću, u bilo kojem domenu – da parafraziramo Orvela – jednako je subverzivnom činu.

I zato je, između ostalog, pravoslavna ekonomija vrlo opasna stvar. A podjednako i drugi konkurentski modeli, kao beskamatna islamska ekonomija, i uopšte svaki koncept koji crpi nadahnuće iz transcendentnih izvora. Pa čak i samoupravljanje, ako pravilno sagledamo njegove daleke korene, koji svakako sežu izvan glave plagijatora i nedoučenog aparatčika, Edvarda Kardelja. Staviću pred vas i pred našeg sagovornika sledeću tezu: samoupravljanje, kao pojam i efikasan sistem za zadovoljavanje mnogih ljudskih potreba, nije nimalo diskreditovano lošim rezultatima i krahom sistema u kojem nije moglo ni da funkcioniše, niti da pokaže svoje vrline i donese stvarne plodove. Mikro demokratija nije moguća u okviru makro sistema koji je totalitaran.

To su pitanja koja ćemo rešavati u toku narednog sata. Naravno, nećemo ih konačno rešiti ali ih možemo identifikovati i staviti na dnevni red za razmišljanje i diskusiju. Kada je vaša privreda sabijena u ludačku košulju i vi očigledno srljate u propast, možda je vreme da razmislite o tome da probate nešto novo. Albert Ajnštajn je rekao da kada sto puta koristite formulu koja se uvek završava neuspehom, pa zatim ponavljate isti obrazac po sto prvi put, u očekivanju drugačijeg rezultata, to je nesumnjiv znak kliničkog ludila.

Da li možda pravoslavna ekonomija obećava izlaz iz tog začaranog kruga…

(Izvor: NTV)