Појам „православна економија“ (ВИДЕО)

Православна економија. То је појам који је тек почео да бива пропознатљив. За његову теоретску разраду дугујемо захвалност, пре свега, изузетном руском економисти и друштвеном философу, Валентину Катасонову. На одређени начин, и други истакнути руски научник, Сергеј Глазјев, допринео је утемељењу овог концепта за који нема оправдања да буде непознат или слабо разумљив, барем не у православном свету.

Православна економија вуче корене из јеванђелског учења цркве. Хришћанска етика одређује хришћанску економију, а то значи – православну економију. Хијерархија вредности је јасна. Нематеријално – о. Јустин Поповић је говорио „што нематеријалније и неопипљивије, то реалније“ – дакле, нематеријално, духовно у онтолошком поретку је изнад телесног и вештаственог. Али геније православља, између осталог, лежи у поштовању равнотеже у свим стварима. Ни лево, ни десно, него средњим, царским путем. Свако може, по својој слободној вољи и у складу са својим даровима, да изабере да се посвети искључиво духовним стварима, сводећи материјалну страну овоземаљског живота на најмању меру. Али то није призвање свих, па чак ни већине. И они, без препрека, могу да живе и остварују вредности своје вере чак и у материјалном свету, али – исто као отшелници у неприступачним скитовима – дужни су да то чине држећи се и примењујући у свим својим пословима и додирима са другим економским субјектима искључиво јеванђељске норме, које су савршено отелотворене искључиво у учењу православне Цркве.

То су обриси православне економије. Како би она требала да функционише у пракси? Да ли је нешто слично таквој економији, као реални систем, икада постојало, чак и у Византији, православној држави par exellence? То су тешка, сложена питања. Самим разговором на ту тему, ми подривамо тоталитарни ментални поредак света у којем живимо. Као свака тоталитарна конструкција, тај поредак је саткан из неупитних аксиома. У домену политике, то је једнополарност. У домену културе, то су холивудски кич и много озбиљније, и разорније, ерзац-културно смеће за масовну потрошњу које се наменски производи у окултним лаботоријама за контролу ума. На пољу економије, то су неолиберализам и глобализам, који су наводно незаменљиви и у односу на које сваки покушај оспоравања или конкуренције је – забрањен.

За сада, та забрана негирања јединствене валидности и свеопште применљивости неолибералне економске идеологије није формално уређена, као у случају забране „негирања геноцида“ недавно изгласане чланом 387 (5) Кривичног закона. Али будите стрпљиви, дајте им времена. Свако допуштање конкуренције значи прихватање могућности постојања и других, можда подједнако делотворних модела. Признавање других модела је негирање ауторитета и јединствености преовлађујућих идеолошких решења. У свету који се око нас формира, овакво флертовање са полицентрисношћу, у било којем домену – да парафразирамо Орвела – једнако је субверзивном чину.

И зато је, између осталог, православна економија врло опасна ствар. А подједнако и други конкурентски модели, као бескаматна исламска економија, и уопште сваки концепт који црпи надахнуће из трансцендентних извора. Па чак и самоуправљање, ако правилно сагледамо његове далеке корене, који свакако сежу изван главе плагијатора и недоученог апаратчика, Едварда Кардеља. Ставићу пред вас и пред нашег саговорника следећу тезу: самоуправљање, као појам и ефикасан систем за задовољавање многих људских потреба, није нимало дискредитовано лошим резултатима и крахом система у којем није могло ни да функционише, нити да покаже своје врлине и донесе стварне плодове. Микро демократија није могућа у оквиру макро система који је тоталитаран.

То су питања која ћемо решавати у току наредног сата. Наравно, нећемо их коначно решити али их можемо идентификовати и ставити на дневни ред за размишљање и дискусију. Када је ваша привреда сабијена у лудачку кошуљу и ви очигледно срљате у пропаст, можда је време да размислите о томе да пробате нешто ново. Алберт Ајнштајн је рекао да када сто пута користите формулу која се увек завршава неуспехом, па затим понављате исти образац по сто први пут, у очекивању другачијег резултата, то је несумњив знак клиничког лудила.

Да ли можда православна економија обећава излаз из тог зачараног круга…

(Извор: НТВ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: