• Поглед

Погубна теорија о двоазбучности

1 min read

12 година ‎ ИН4С

Српски језик је данас на читавом штокавском подручју изложен тоталној деструкцији, уз помоћ свих могућих псеудонационалних и псеудонаучних критеријума, међу којима је најпогубнија теорија о двоазбучности, оцијенила је лингвиста Мирјана Влаисављевић.

Влаисављевићева је рекла да водећи лингвисти у српској псеудонационалној филологији, под плаштом обновљене србистике, чине све да одраде оно што “није могла да одради сербо-кроатистика за 150 година”.

Она је истакла да се уз помоћ теорије о двоазбучности инсистира на равноправности ћирилице и латинице, што представља нонсенс, јер је, како истиче, у ћирилици сачуван српски генетски код.

Према њеним ријечима, платформу обновљене србистике су наметнули неименовани политички центри.

“Ако кажем да је самопроглашени вођа србистике Милош Ковачевић добио награду енглеске и америчке владе и проглашен интелектуалцем 21. вијека, то значи да је он своје знање о језику ставио у службу немилосрдног атлантизма којем је једини циљ уништити српство и православље на Балкану”, нагласила је Влаисављевићева.

Она је додала да је други водећи србиста, Радмило Маројевић, у публикацији “Слово о српском језику” инсистирао на очувању догмата о двоазбучности, а тиме и “недирнутој величини Вука Караџића, који је учинио све да одради аустрофилски програм за јужнословенске просторе”.

“Не можемо више говорити о кривици споља и о англиканизацији, католичењу, хрватизовању или протестантизацији српског језика, можемо само да говоримо о нашим домаћим невољама”, тврди Влаисављевићева.

Лингвиста Милорад Телебак рекао је да највећи проблем незавидног стања српског језика не лежи толико у “глобалистичкој офанзиви” енглеским језиком, колико у домаћој небризи и неодговорности.

Према његовим ријечима, у језику увијек постоје стране ријечи, али је проблем у томе што се малограђански и скоројевићки прихвата и оно што није потребно.

Он упозорава да је од таквог односа према страним ријечима, још несхватљивији неодговоран однос према националном писму ћирилици, које је, како истиче, једно од најсавршенијих свјетских писама.

“Вук нас је међу европске народе увео са ћирилицом, а ми смо у овом времену избачени из круга европских народа, полатиничени у посљедњих 50 година”, рекао је Телебак.

Он је навео да образовне установе не воде рачуна о значају српског језика у настави и стању језичке културе.

“Други народи своје језике штите законом, а ми не. Како се односимо према језику, тако се односимо и према себи, каква буде судбина језика биће и судбина нас као народа”, упозорио је Телебак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: