• Издвојено
• Политика

Погледајте како Бошњаци спроводе политички апартхејд у Бијелом Пољу!

1 месец ‎ ИН4С

Илустрација ИН4С

Бијело Поље, град у којем је настало Мирослављево јеванђеље, један од најзначајнијих споменика српске културе, данас све више постаје симбол потиснутог српства и систематског антисрпског дјеловања локалних структура власти.

Већ неко вријеме, овај град на сјеверу Црне Горе препознат је као мјесто у којем је антисрпска политика добила свој најотворенији и најинституционалнији облик. Срби, који у Бијелом Пољу чине најбројнију заједницу, практично су истиснути из локалних институција, јавних служби и управе.

Док се власт на државном нивоу хвали „европским вредностима“ и „инклузивношћу“, у Бијелом Пољу је на дјелу нешто што све више личи на локални апартхејд. Бошњаци, окупљени око Бошњачке странке, успјели су да из градске управе потпуно протјерају Србе, а у том процесу, како показују подаци, уживали су отворену подршку дијела Црногораца који данас дијеле власт с њима.

Попис и реалност – бројке које не иду заједно

Према резултатима пописа становништва из 2023. године, у општини Бијело Поље живи нешто мање од 39.000 становника.
Од тог броја:
• Срби чине 43 одсто,
• Бошњаци 32 одсто,
• Црногорци око 15 одсто,
• док се нешто више од 7 одсто изјаснило као Муслимани.

На први поглед, ова структура указује на етничку разноврсност и потенцијал за равнотежу у локалној власти. Међутим, стварност показује нешто сасвим друго.

Ко заиста води Бијело Поље

Према званичном списку јавних функционера Општине Бијело Поље, објављеном на општинском сајту, у локалној управи налази се 36 функционера — предсједник, потпредсједници, секретари и директори општинских служби.

Од тог броја:
• 24 функционера имају имена карактеристична за бошњачку заједницу,
• 12 функционера носе имена уобичајена међу Црногорцима и Србима.

Али, према анализи, ниједан од тих функционера није евидентиран као Србин.

То значи да у општини у којој Срби чине више од 40% становништва — нема ниједног представника српског народа у најважнијим структурама власти.

Истовремено, Бошњаци — заједно с онима који су се на попису изјаснили као Муслимани, а чине око 39% становништва — држе двије трећине најважнијих функција у општини.

Црногорци, који броје око 15% становништва, контролишу приближно трећину функција.

Политички апартхејд под покровитељством власти

Овај несразмјер није случајност. Ријеч је о свјесној и дуготрајној стратегији маргинализације Срба, коју спроводе локални функционери блиски Ервину Ибрахимовићу, лидеру Бошњачке странке и човјеку који у Бијелом Пољу већ важи за „Инрахим агу“.

Док се са државног нивоа говори о „грађанској Црној Гори“, у Бијелом Пољу се у пракси примјењује етнички модел власти у којем се Срби искључују из јавног живота.

Српска политичка елита, нажалост, све то мирно посматра, задовољавајући се учешћем у Влади са партнерима који, на локалном нивоу, спроводе најприземнију антисрпску кампању — од запошљавања до културе, од школства до јавне управе.

Град који је дао Мирослављево јеванђеље – данас без Срба у управи

Да парадокс буде већи, град који је симбол српске писмености и духовности — мјесто гдје је написано Мирослављево јеванђеље — данас је мјесто гдје Срби немају право гласа у управним структурама.

Та чињеница не говори само о неправди, већ и о опасном преседану који може послужити као модел и за друге средине у Црној Гори.

Да ли ће ове бројке и овакав однос власти подстаћи српске политичке представнике да коначно предузму кораке у заштити права сопственог народа — остаје да се види. За сада је сигурно само једно:

У Бијелом Пољу Срби више нису равноправни грађани, већ народ гурнут на маргину сопственог града.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: