Погледајте документа: ДН и РТЦГ лажу

Поводом нетачних и произвољних навода који су се данас појавили у неким режимским, партијским и полицијским медијима, објављујемо Записник са саслушања Милутина Ђукановића и документ који је он презентовао у ЦБ Никшић, а који је прочитан од стране полицијског службеника у ЦБ Никшић.

Посланик Демократског фронта Милутин Ђукановић саслушан је јуче у полицији због његових тврдњи да се припрема крађа избора и то фалсификованим личним картама које неће препознати нови апарати за електронску идентификацију бирача.

Демократски фронт је прије три дана сазвао хитну прес конференцију на којој је  Ђукановић до детаља описао како се припрема изборна крађа и како ДПС већ сада урушава изборни процес. Јавности је саопштио да су у Тивту испробали нови апарат за електронску идентификацију бирача и увјерили се да не разликује фалш од оригиналне личне карте.

„И раније сам имао сумње, али сам се јуче увјерио да је она исправна, и да неко жели на тај начин да покраде изборе и да поништи изборну вољу. Ово је прави покушај државног удара. Послије оваквих доказа ми не можемо ништа констатовати осим да смо у драматичној ситуацији у којој су Устав и закони суспендовани“, поручио је Ђукановић на конференцији за медије у уторак у Подгорици.

Небојша Медојевић је позвао Тужилаштво да реагује, док је лидер ДФ Андрија Мандић устврдио да је ријеч о „скандалу који превазилази аферу Снимак“, који су они „на вријеме открили и раскринкали“. Слично је реаговао и Милан Кнежевић који је, заједно са осталим функционерима ДФ, позвао полицију да предузме што треба.

Међутим, само дан након позива функционера ДФ, полиција је уручила позив Милутину Ђукановићу да дође на информативни разговор.

(Записник са саслушања Милутина Ђукановића)

Текст документа који је презентовао Ђукановић у ЦБ Никшић преносимо у цјелости: 

Већ 18.02.2016. године, на конференцији за штампу коју су пренијели медији, изразили смо сумњу да електронска идентификација могуће не распознаје оригинална од фалсификованих докумената. Нико није реаговао.

Прије десетак дана, представник МУП-а господин Пејановић и предсједник ДИК-а Будимир Шарановић славодобитно саопштавају да је све спремно за изборе и да Афис није законска обавеза. Данас ДИК тражи од МУП-а да им појасни све ризике од овакве идентификације бирача и јасно саопштавају да нијесу били упознати ни са хардверским ни са софтверским рјешењима, јер је то била обавеза МУП-а.

Данас, представници неких партија и НВО-а саопштавају да су већ приликом рада Радне групе знали за могућност да уређај за електронску идентификацију бирача не може да распозна оригинална од фалсификованих докумената. Ми из ДФ, Бранка Бошњак и Милутин Ђукановић, као и Невен Гошовић то нијесмо знали.

Очигледно је да и чланови ДИК-а до данас такође нијесу знали да уређаји пропуштају и фалсификате. Због чега они који су то знали о томе нијесу обавијестили јавност? Разлози могу само да се претпостављају. Важно је напоменути, да је од завршетка рада Радне групе па до расписивања тендера за набавку опреме прошло готово годину дана.

Ко би нормалан могао дозволити и знати да кроз уређај могу да пролазе сличице, цртежи, разни обрасци и фалсификати, а да о томе не обавијести јавност. Приликом прве презентације електронске идентификације нико од њих на то није указао. Ми из ДФ први пут када смо се сусрели са уређајем извршили смо ту провјеру и о томе обавијестили јавност. Дотадашње сумње су се показале оправданим.

Дрско је и нетачно саопштење представника МУП-а, да је представник Демократског фронта или било ко из опозиције могао знати, прије набавке и презентације, да уређаји за електронску идентификацију бирача не врше провјеру исправности личних карата и пасоша. Нажалост, овим невјештим и контрадикторним саопштењем, представник МУП-а је још једном  доказао оно што се у Црној Гори већ одавно зна – да су државни органи, конкретно овога пута МУП, уствари партијске ћелије Демократске партије социјалиста.

На њихову жалост, овога пута су потпуно раскринкани и надамо се спријечени у још једној бруталној изборној крађи. И умјесто да поднесу оставке и кривично одговарају због покушаја обесмишљавања изборне воље грађана, они позивају тужиоца да процесуира оне који су открили ову превару.

Шта то занемарује представник МУП-а, неки аналитичари и политичари:
Члан  68а Закона о избору одборника и посланика гласи: “Електронски уређаји представљају компактну хардверску и софтверску цјелину сачињену од: електронског читача машински читљивог записа (МРЗ) са личне карте и пасоша“.
Овај члан није испоштован, јер сличице, цртежи и остали обрасци на којима се одштампа МРЗ неког бирача, и које прихвати уређај за електронску идентификацију, сигурно нијесу лична карта и пасош. Очигледно, термини лична карта и пасош се свјесно игноришу а закон их јасно прецизира.

Да не говоримо о грубљим имитацијама личних карата које чланови бирачких одбора не би могли лако препознати, а шта би се тек дешавало са озбиљнијим фалсификатима, а посебно са фалсификатима урађеним у организацији државних органа? Особе које су до сада радиле на издавању личних карата, препознате су као највећи активисти ДПС-а и биле су под директном контролом АНБ.

 1.  Уколико би оставили бирачком одбору да он процјењује да ли се ради о оригиналу или фалсификату личних докумената, долазило би до контрадикторних тумачења међу члановима бирачких одбора, што би у крајњем могло да доведе до свађе и прекида гласања на бирачким мјестима.

2.  Када кроз уређај прође лична карта за коју немамо гаранцију да је 100% исправна, члановима бирачких одбора се оставља могућност да поново врше процјену, да ли фотографија која се појавила на дисплеју одговара особи која је дошла да гласа?

Сложићете се да за период важења личне карте од 10 година, особа може пуно да се промијени у односу на фотографију са личне карте, односно фотографије на дисплеју уређаја (угоји се, смрша,пусти браду, обрије браду, пусти косу, ошиша се,носи наочаре, не носи наочаре,офарба косу…).

Поново чланови бирачког одбора морају да процјењују да ли је одређена особа стварно та чија је фотографија на дисплеју. Сложићемо се да погледи могу бити различити, а то поново може да доведе до свађе и прекида гласања на бирачком мјесту.

3.  Такође, ако бирачки одбор констатује, на основу визуелне идентификације, након провучене личне карте, да особа испред њих није особа за коју се представља, тиме ће се касније онемогућити правој особи да гласа.

4.  Уколико се на бирачком мјесту појаве доносиоци фалсификованих личних карата, или ако неко од чланова бирачког одбора (а посебно предсједник) код себе има фалсификоване личне карте, којима жели да нанесе штету политичкој конкуренцији, може у одређеном тренутку провући личне карте кроз уређај и тиме спријечи да одређена лица са тог бирачког мјеста касније гласају.

Када, рецимо, дође стварна особа и види да не може да гласа, врло лако може доћи до инцидента на бирачком мјесту. Поготово је за ову операцију опасан груби фалсификат  фотографије – да се на предњој страни личне карте налази копија фотографије и комплетне предње стране личне карте доносиоца таквог фалсификата, тако да се визуелним увидом од стране предсједника бирачког одбора то не може уочити, а да се на полеђини таквог ,,документа“ налази машински читљиви запис (МРЗ) бирача са тог бирачког мјеста коме се жели нанијети штета.

Предсједници бирачких одбора из ДПС-а су на претходним изборима више пута ухваћени, па чак и снимљени како убацују гласачке листиће у кутије, па зашто не би провлачили и фалсификоване личне карте. То је много једноставније и ефикасније.

5.  Постоји значајан број бирачких мјеста, преко 20%, на којима опозиција са државног нивоа нема своје представнике у сталном саставу бирачких одбора, већ су сви представници странака које су на државном нивоу власт. Ту постоји могућност договора између странака владајуће коалиције о пожељној расподјели гласова између њих, на начин што ће употријебити фалсификоване личне карте за бираче за које су сигурни да тога дана неће изаћи на гласање( болесни, живе ван Црне Горе…). Није се још заборавило гласање у Рожајама на последњим предсједничким изборима.

1. Овлашћени представници опозиције и других странака које немају своје представнике у сталном саставу бирачких одбора, доста су удаљени од уређаја за електронску идентификацију, гласачких листића и кутије за гласање, и врло тешко могу на квалитетан начин пратити цјелокупан процес.

2. Законом није дефинисана визуелна идентификација, осим у случају нестанка електричне енергије. Поред овакве електронске идентификације, какву је набавила Влада  Црне Горе, враћамо се на врло непоуздану одокативну (визуелну) идентификацију, али сада без спреја и оптичког читача. То је три корака уназад у ионако непоузданом изборном процесу.

Примјера злоупотреба непоуздане идентификације бирача сигурно има још много, поготово из разлога што се у бирачком списку налази готово 100.000 спорних бирача. И даље нема одговора како се број бирача за 25 година повећа за 125.000, а број становника за 5.000.

Све ово само по себи изазива већу сумњу и неповјерење него када се гласало без уређаја за електронску идентификацију. Са непоузданом идентификацијом бирача може да дође до хаоса, на бирачким мјестима, на дан избора.

Невјероватно, морбидно, неодговорно, непрофесионално, злонамјерно, неискренои скандалозно звуче ставови полицијских службеника, неких аналитичара и политичара да је готово неважно да ли је лични документ фалсификован или се ради о оригиналу. Елементарни услов за одржавање избора је да идентификација бирача мора да буде  неспорна, и да се ничим не може довести у сумњу. Електронска идентификација бирача имплементирана на овакав начин сигурно то не обезбјеђује, већ ствара предуслове за велику изборну превару и крађу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: