„Поглед у ретровизор“: Пут (не)веселог Веселина – од „сјекача“ ушију до савјетника Мила Ђукановића

У низу текстова посвећеним Веселину др Вељовићу потрудили смо се да читаоцима, бар донекле, приближимо лик и (не)дјело бившег директора Управе полиције Црне Горе.

Показали смо да вељецрногорцу из Мојковца далеко боље „лежи“ пендрек од оловке, те да боље „плива“ у изливима оданости Милу Ђукановићу -предсједнику ДПС-а и, нажалост, Црне Горе- него у „анализи“ актуелних друштвено-политичких дешавања у земљи и свијету.

Подсјетили смо на забиљежено свједочење Сеифа Османагића да је велики „борац“ за грађанску, мултинационалну и мултиконфесионалну Црну Гору учествовао у мучењу буковичких муслимана, те да је хтио да му одсијече уши.

„Често смо извођени на испитивање. При том, полицајци су нас тукли чиме су стигли: ногама, рукама, палицама, док се у малтретирању посебно истакао Веселин Вељовић, командир Специјалне јединице полиције. Једном приликом он је мени хтио да сијече уши, али ме је ту спасио инпектор Дебељевић.“, истиче Османагић у књизи „Буковица“.

Истакли смо и једно од најупечатљивијих „епизода“ у Вељовићевој „богатој“ каријери. Наиме, као лице најодговорније за аферу „Лименка“ (уз Ивана Брајовића, посланика СД-а, бившег министра полиције и предсједника Скупштине Црне Горе) Вељовић је немијешањем у властити посао омогућио брату актуелног црногорског предсједника, Ацу Ђукановићу, да добије одштету од десетак милиона евра по основу изгубљене добити.

Иако је по оцјени стручњака ово „уџбенички примјер договорене корупције“, црногорско правосуђе је нашло начина да не сневесели Веселина, и да га оправда.

Ко није за себе – није ни за другога, кажу људи. А, Веселин јесте – бар „за себе“… и за Ђукановиће. МАНС се огласио и када је породица бившег дугогодишњег шефа црногорске полиције купила луксузни BМW X6, вриједан преко 80.000 евра, чију куповину није могла оправдати приходима који су пријављени Комисији за спречавање сукоба интереса.

Такође, истраживачки тим МАНС-а доказао је да је весели(н) „колумниста“ за трећину цијене купио од фирме “Нормал компани” луксузни трособан стан.

На „благи“ опрез позива чињеница да је до ове „комбинације“ дошло након што је претходно са власником те компаније, Жарком Бурићем, склопио штетан уговор о куповини камп-хотела “Златица” када је државни буџет оштећен за вишемилионски износ.

Подсјетили смо да се вишеструки директор Управе полиције, Веселин Вељовић, не може похвалити резултатима у борби против криминала и корупције. За вријеме његовог „директоровања“ дошло је до бројних убистава, нарко-босови су успијевали да буду „невидљиви“ за полицију, бјеснио је рат нарко-кланова, напади на новинаре постали су уобичајена (и некажњива!) појава…

Током читавог свог професионалног ангажмана, показивао је да је далеко опсанији по новчанике грађана Црне Горе, него по мафијашке босове!

Ипак, чињеница да није радио свој посао не значи да не воли да се бави туђим и недозвољеним. Он је један од полицијских функционера за које је, практично недвосмислено, утврђено да су подређене полицајце наговарали и нагонили на агитацију за рачун ДПС.

Наиме, група полицајаца из Бијелог Поља свједочила је у Монитору, још 2007. године, како су их Вељовић и Мевлудин Нухоџић (бивши министар МУП) врбовали да пропагирају ДПС код својих рођака, пријатеља и сусједа. Захваљујући партијском активизму нашао се у центру скандала и уочи локалних избора у Мојковцу 2014. године, а сличним „пословима“ бави се и сада. Такође, према тврдњама потпредсједника владе Црне Горе Дритана Абазовића, Вељовић је главни „режисер“ скаредних протеста тзв. Патриотско-комитског савеза (ПКС), који су донедавно „крстарили“ улицама црногорских градова, често правећи нереде и нападајући неистомишљенике.

Подсјетили смо да је Веселин, по „доброј“ ДПС-пракси, послушне и бескрупулозне „кадрове“ награђивао радним мјестима, а оне на врху хијерархије – и становима! Они непослушни и причљиви, у најмању руку, добијали су – отказ.

Група полицајаца која је у „Монитору“ објелоданила злоупотребе Вељовића и Мевлудина Нухоџића отјерана је из службе – „због незаконитог политичког ангажмана“!? Такође, у тексту објављеном у „Монитору“ – „Повратак Веселина Вељовића: Кум није дугме“ апострофирана је Вељовићева пракса да оштро кажњава нелојалност.

„Једини свједок бруталне полицијске тортуре над утамниченим Александром Пејановићем који се усудио да проговори и свједочи, некадашњи полицајац Горан Станковић, морао је да потражи азил у Западној Европи како би измакао пријетњама некадашњих колега. И глади. Једнаке муке прошли су полицајци са сјевера спремни да свједоче о дуванском шверцу који води преко косовске* границе. И они су завршили у азилу. А неки од њих и у гробу. Попут Ернада Калача, начелника рожајске полиције који је покушавао да стане на пут шверцерима цигарета. А онда, наводно, извршио самоубиство. Залуду је његова породица годинама тврдила да се ради о убиству.“.

Неупућени би помислили да је све ово што смо навели – дио биографије човјека који служи вишегодишњу затворску казну. Ипак, већина зна да протагониста наших текстова, умјесто и више него заслуженог „одмора“ у Спужу, обавља функцију – савјетника за безбједност предсједника Мила Ђукановића!

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Говор Милана Кнежевића: Криви смо што смо Срби, што нисмо дали нашу свету земљу КиМ и што смо се заклели православној вјери

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: