Поетско вечeри Риста Василевског, Љубивоја Ршумовића и трибина „С.М.Љубиша- Очување народног духа и ћириличног писма“

Трећег дана Фестивала књижевности „Ћирилицом“ на Тргу између цркава у Старом будванском граду, у суботу, 25.августа са почетком у 21 час биће одржано поетско вече македонског пјесника и академика Риста Василевског. О његовом стваралаштву  говориће пјесникиња и преводитељица Вера Хорват.

Академик Ристо Василевски ро­ђен 1943. го­ди­не. Дво­је­зи­чан, под­једна­ко при­су­тан у ма­ке­дон­ској и у срп­ској књи­жев­но­сти, до са­да је об­ја­вио око осам­де­сет пје­снич­ких књи­га, ан­то­ло­ги­ја и из­бо­ра, и пре­вео, углав­ном са ма­ке­дон­ског на срп­ски је­зик и обрат­но, ви­ше од стотину дје­ла. Члан је Ма­ке­дон­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти и Ака­де­ми­је сло­вен­ских књи­жев­но­сти у Вар­ни (Бу­гар­ска). За­сту­пљен је у ве­ли­ком бро­ју ан­то­ло­ги­ја са­вре­ме­не свјет­ске, ју­го­сло­вен­ске, срп­ске и ма­ке­дон­ске по­е­зи­је. Дје­ла су му пре­ве­де­на на два­де­се­так стра­них је­зи­ка (ен­гле­ски, фран­цу­ски, ру­ски, бје­ло­ру­ски, укра­јин­ски, јер­мен­ски, сло­вач­ки, пољ­ски, ње­мач­ки, швед­ски, ру­мун­ски, бу­гар­ски, ал­бан­ски, хин­ду…), а о ње­го­вом пје­сни­штву пи­са­ло је ви­ше од двије сто­ти­не књи­жев­них кри­ти­ча­ра, пје­сни­ка и но­ви­на­ра. До­био је На­гра­ду Стру­шких ве­че­ри по­е­зи­је Бра­ћа Ми­ла­ди­нов­ци, На­гра­ду На­ји На­а­ман у Беј­ру­ту, Ме­ђу­на­род­ну на­гра­ду Бал­кан и Евро­па, до­ма­ће на­гра­де Ми­лан Ра­кић, Ра­де Обре­но­вић, Ср­бо­љуб Ми­тић, и мно­ге дру­ге. Ри­сто Ва­си­лев­ски је је­дан од осни­ва­ча Ме­ђу­на­род­ног фе­сти­ва­ла „Сме­де­рев­ска пе­снич­ка је­сен“.

Наредног дана, у недјељу, 26.августа у 21 час на програму Фестивала књижевности „Ћирилицом“ је поетско вече Љубивоја Ршумовића.

Љубивоје Ршумовић је југословенски и српски пјесник и књижевник. Рођен је 3. јула 1939. године у златиборском селу Љубиш. Живи и ради на релацији Београд – Бачевци.

Ршумовић је поред Душана Радовића један од најзначајнијих дjечјих писаца на овим просторима. Објавио је више од осамдесет књига, а његове пjесме пjевале су многе генерације. Радио је и на радију и телевизији, а емисија „Фазони и форе“ доживjела је 142 епизоде.

Када је дипломирао запослио се у редакцији програма за дjецу Радио Београда. Уређивао је емисије „Уторак вече – ма шта ми рече“, „Суботом у два“, „Весели уторак“ и у сваку од њих уграђивао свој богат литерарни таленат. У његовим дjелима се већ тада осjетио утицај Змаја, Душка Радовића и Џона Лока. Три године касније прешао је на Телевизију Београд. Уређивао је и водио серије „Двоглед“, „Хиљаду зашто“ и „Хајде да растемо“. Током рада на телевизији написао је, водио и изрежирао преко шестсто емисија, а свакако најпопуларнија међу њима „Фазони и Форе“ снимљена је у 142 епизоде. Осим дјечјих емисија, снимао је и документарне серије. Једна од њих „Дијагонале – приче о људима и наравима“ била је веома успјешна. Од 1986. до 2002. године био је директор Позоришта „Бошко Буха“. Одатле је отишао у пензију, али није престао да пише и објављује пјесме за дјецу. Предсједник је Културно просвјетне заједнице Србије и један од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Љубивоје Ршумовић је до сада објавио више од осамдесет књига, и то углавном за дјецу. Најпознатије међу њима су „Ма шта ми рече“, „Причанка“, „Певанка“, „Још нам само але фале“, „Вести из несвести“, „Невидљива птица“, „Домовина се брани лепотом“, „Опасан сведок“, „Три чвора на трепавици“ и многе друге. Поједина његова дјела извођена су и позоришту, а најпознатије представе су „Шума која хода“, „Невидљива птица“, „Баба рога“, „Успавана лепотица“, „Рокенрол за децу“, „У цара Тројана козије уши“, „Снежана и седам патуљака“, „Ау што је школа згодна“ и друге. Љубивоје Ршумовић је аутор три уџбеника за основну школу.

Његове пјесме изводи дечји хол „Колибри“. Ршумовић је један од најважнијих и најнаграђиванијих дјечјих песника 20. и 21. вијека.
Током шездесет година дуге каријере освојио је многе престижне књижевне награде.

Трибина под називом „С.М.Љубиша – Очување народног духа и ћириличног писма“ на којој ће говорити проф. др Горан Радоњић и Желидраг Никчевић биће одржана у понедјељак 27. августа.

Сви програми Фестивала књижевности „Ћирилицом“ реализоваће се на Тргу између цркава у Старом граду са почетком у 21 час, а у случају кише и временских непогода, програми ће се одржавати у будванској Модерној галерији.

 Директорица Мила Баљевић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: