• Култура

Поема за Путина

1 min read

7 година ‎ ИН4С

- Мислим да сам сасвим успио да остварим оно што сам музички желио, и сада бих само волио да се то дјело свира и у Русији.

Музичке идеје увек долазе провиђењем. То је директни контакт с космосом или са Богом. Идеја за симфонијску поему “За живот и мир” родила се на мору поред Шпаније. Указивала ми се баш Путинова слика и битка за мирно стање у свјетској геополитичкој ситуацији.

Овако, у разговору за “Новости”, о свом новом дјелу, говори композитор и академик Иван Јевтић (1947), који живи на релацији Француска – Србија.

У опусу који броји око стотину композиција, налазе се и дјела посвећена Косову и Метохији (“Задужбине Косова” из 1989) или српском прогону из Хрватске (“Изгон” из 2000).

Најновије дјело траје шеснаест минута. Премијерно га је прошле сриједе у “Коларцу” извео Симфонијски оркестар РТС, а посвећено је “Русији, вјечној и В. В. Путину”.

Предсједник Русије је успио на направи мир у својој земљи. Па ипак, западни свијет у Путину види диктатора. Међутим, то није тачно. Путин је стварањем мира у својој земљи обезбиједио и свјетски мир – каже Јевтић.

Стабилан мир може постојати само у условима када постоје бар двије суперсиле. Тренутно их има и више, јер ту је и Кина, а то је добар баланс са Западом. За то се требало изборити.:

Музика се односи на један децидирани и чврст корак некога у свету који зна шта ради и шта хоће. Сам почетак најављује тај оштар корак, доследност идеји да се нешто оствари. Идеје стреме ка висинама, док се у дубини чују ратнички добоши. Плохе мира осликавају соло фагот и соло обоа.

Српски мотиви могу се примјетити у линијама дубоких лимених дувача. Разликује се ритам. Три осмине, пет осмина или шест четвртина нису руски ритам. Смјењивање пет осмина и четири четвртине је типично за наш балкански ритам. Мијешају се наш метар и руска мелодика.

Промишљеном употребом удараљки стварају се слике грмљавине, треска, пуцања топова, али их прекида бич, односно фруста.

Инструмент там-там, који је као велики гонг, може да ствара слику хаоса, као да се нешто “кува”, као воз који се клацка. Онда смо свирач и ја пронашли начин како да тај инструмент свира са обје руке, што даје слику хаоса који се помаља као нека аждаја из Лох Неса – осликава Јевтић.

Композиција је појачана народном пјесмом “Каћуша”. Тај назив је за време рата попримио другачији карактер, па се мисли на систем ракета, такозване Стаљинове оргуље. То је и код нас било, те ми је моја покојна бака из Крушевца причала како је “оно што прелијеће фијукало”, пишу „Новости“

Преплитање препознатљивих руских мотива, чији “незавршени одломци чине слику побједе”, откривају само једну композиторову жељу:

– Мислим да сам сасвим успио да остварим оно што сам музички желио, и сада бих само волио да се то дјело свира и у Русији.

У оквиру текуће Музичке трибине композитора први пут у Србији после 37 година, у понедељак од 20 часова у СКЦ-у биће изведено Јевтићево дјело “Викторија”.

Та побједа ме одавно прогони. Још онда сам писао о томе због имагинарне идеје о побједи снаге и светлости. Дјело су изводили многи оркестри, али овог пута ће га извести Balkan Conection Brass Quintet из Загреба – каже композитор, пренијеле су „Новости“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: