ПОДВИГ кардиохирурга с „Дедиња“: Извели први пут на Балкану операцију срца захваљујући којој Шварценегер гази осму деценију!
1 min read
Фото: Курир
Кардиохирурзи с Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ извели су први пут на Балкану захтјевну тзв. Росову операцију на младим пацијентима. Захват је, како преноси Курир, изведен уз помоћ проф. Џебрин Ел Кури с клинике Saint-Luc у Бриселу, а ова операција продужила је живот и чувеном Арнолду Шварценегеру, који гази осму деценију.
Кардиохирург доц. др Слободан Мићовић и тим стручњака „Дедиња“ заједно са проф. Ел Куријем оперисали су прекјуче двије жене – од 33 и 39 година, којима је пропао леви аеортни залистак. Током операције од пет сати пропали лијеви аортни залистак замијењен је десним тзв. плућним залистком, а не као до сада механичким имплатантом. Ова процедура намијењена је посебно младима, спортистима, женама које би да рађају и изводи се на пацијентима старости од 18 до 50 година, а значи дуговјечност, пренио је Курир.
„Нема идеалне замјене за аортни залистак, свака биолошка или механичка протеза временом доноси компликације. Нарочито је важно код младих пацијената наћи идеалну и дуговечну интервенције, а то је управо Росова процедура. Операција се ради на оштећеном залистку с лијеве стране на аортној позицији. Исти тај залистак се уклони, а узме се и скине неоштећен десни залистак, тзв. плућни залистак и премјести на лијеву страну. Тако се добија фантастичан резултат хемодинамски и то је пацијентов залистак, нема никаквог страног материјала – казао је за Курир проф. Ел Кури.
Он је додао да се умјесто десног, плућног залистка ставља биолошки који, зато што је на десној страни срца, остаје дуго проходан: – Овом процедуром се избјегава антикоагулантна терапија, која временом носи ризике, не користе се лијекови и људи постају здрави.
Др Мићовић је објаснио да код ових пацијента аортни залистак са лијеве срчане стране постаје тврд ко кост и спречава пролазак крви из срца пут великих крвних судова.
„Ти људи губе снагу, чак и падају у несвјест, имају ангину пекторис. То је врло опасна болест која се споро развија, а проценат нагле срчане смрти је јако велики. И зато је битно да се открије на вријеме и уради операција. Арнолд Шварценегер је још као млад урадио Росову процедуру и човјек је већ у седамдесетим годинама“, казао је за Курир доц. Мићовић и додао да касније готово и нема потребе за реоперацијом, а квалитет живота је много бољи него кад се ради класична кардиохируршка процедура.
