Пише: Дмитриј Косирев
Прво ево теза: друштво мора коначно схватити да се краве музаре подвргавају сексуалној експлоатацији, да је њихова вјештачка оплодња – силовање, те да се зато прави заштитници феминизма, као и борци за права трансгендера, морају борити и за права крава.
Чланак из којег су наведене ријечи извучене превише је и за Америку чија либерална половина је спремна да прогута сваку феминистичку тезу. Само, овдје се ради о испаду феминисткиње-вегана Ејприл Мекензи.
Она је своју писанију објавила у часопису са карактеристичним именом „Несагласни гласови“ (или чак „Дисидентски гласови“). Ипак, то је научно издање иза којег стоји Центар за женске и гендерне студије Брокпортског државног универзитета државе Њујорк. И, није у питању никаква шала.
Ова феминисткиња и веганка понавља: рађати дјецу је лоше, а абортуси су – добро, млијеко ни у ком погледу није добро, мљечна индустрија представља непрекидни низ сексуалних напада на краве, а не обраћамо пажњу на то насиље над бићима са којима дијелимо планету.
Писати сумануте текстове није никакав преступ и то се може дуго трпјети. Али, намеће се питање: због чега унутар америчког и других западних друштава нема отпора акцијама усмјереним на морално уништавање људи које шпланира да реализује, на пример, радикални #MeToo?
Ствари не стоје тако. Макар и са закашњењем, отпор се појавио и јача.
Већ се разјашњава: откуда је дошла зараза.
Недавно се појавила књига „Првобитне жалопојке: како је сексуална револуција породила политику идентитета“.
Аутор књиге, Мери Еберхарт, у свом последњем интервјуу подсјећа да је прво била сексуална револуција 60-их година када је било могуће све, па да су се потом у земљама, у којима је посебно дивљала, појавили милиони људи који су изгубили везу и са ужом и са широм породицом и са пријатељима.
Али, пошто су људи биолошки `животиње стада`, те `атомизоване` особе су почеле да и себи и другима објашњавају ко су, то јест – да себи траже нови идентитет. Да себи траже ново „стадо“, макар и вјештачко, умјесто изгубљеног. А дио таквих то чини са незабиљеженом агресивношћу.
Акције ултрафеминисткиња, које траже све нове и нове јаке и чувене мушкарце које ће колективно оптужити за спопадања и силовања, то није питање писања за споредни универзитетски часопис. То потпада под чланове кривичних закона о лажном пријављивању.
Међутим, рађа се и отпор. Сада поводом `терористичког акта` против великог оперског тенора Пласида Доминга (78), руководиоца лосанђелеског театра.
Њега је у августу група жена колективно оптужила да их је прије 30 година Доминго то ли хватао за груди, то ли их гледао као „објект“.
Прва ритуална жртва те врсте био је велики продуцент Харви Вајнштејн који је `одрадио` 300 филмова од којих су многи данас – свјетска класика.
Доминго је, по замисли терористкиња, требало да буде избачен из музике као Вајнштејн из филма. И, у почетку им је све било кренуло добро. Почело је отказивање концерата по САД. Али, остала је Европа.
Домингу стиже позив да дође у Аустрију, на Салцбуршки фестивал. А тамо му приређују овације. Десет минута, стојећи.
У Сједињеним Државама је то било регистровано. И проанализирано, са закључком: не, нису му пљаскали само зато што је опет добро пјевао. Пљескали су му и тек што је изашао на сцену – зато што је Пласидо Доминго на којег нападају феминисткиње.
Хтјели су да га подрже у борби са таквима.
То је била снезација. Преокрет тенденције.
Добро је све схваћено.
Појавила се шанса да ће човјечанство, након почетне збуњености, научити да агресивне феминисткиње сатјерује тамо гдје им је мјесто: да пишу текстове о сексуалној експлоатацији крава и о штетности млијека.
Извор: Факти.Орг/РИА Новости
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
