Podgoričku izbornu krizu moguće je rešiti ako se zakonom dozvoli da troje sudija Ustavnog suda odlučuje o izbornim žalbama

Piše: Predrag Savić, advokat i član Pravnog savjeta IN4S

Krize prouzrokovane pravnim ili drugim preprekama da legalni i legitimni pobednici na izborima preuzmu vlast mogu se rešiti po principu lex specialis zakonskih rešenja. Pored predloženih amandmana na Zakon o lokalnoj samoupravi podgoričku izbornu krizu moguće je rešiti i izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu Crne Gore, koje bi omogućile da izbornim žalbama odlučuje veće od troje sudija Ustavnog suda!

Nama najpoznatiji slučaj donošenja lex specialis zakona povodom izbornih rezultata je onaj iz 1997. godine u Srbiji. Tada je u drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji 1996. godine, koalicija opozicionih partija „Zajedno“ pobedila u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske i studentske proteste, posle čega je donet specijalni zakon. Usvajanje tog specijalnog zakona, tražio je lično Slobodan Milošević! Zakon je stupio na snagu u februaru 1997. godine. Tim zakonom priznata je pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima na osnovu nalaza misije OEBS-a na čelu sa Felipeom Gonzalesom.

U Podgorici je danas nešto jednostavnija situacija. Niko ne osporava izborne rezultate, ali zbog nedorečenih zakonskih rešenja i nefunkcionalnosti Ustavnog suda, nemoguće je proglasiti konačne rezultate!

SVE SE REŠAVA izmenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu, tačnije jedne jedine odredbe iz člana 39. stav 1 koja glasi:

„Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sjednici svih sudija (u daljem tekstu: sjednica Ustavnog suda), kao i na sjednici vijeća sastavljenog od troje sudija (u daljem tekstu: vijeće) kad, u skladu sa Ustavom, odlučuje o ustavnoj žalbi“.

Ta odredba bi se dopunila na način što bi se iza reči ustavna žalba, dodale reči „kao i u slučajevima kada je izjavljena ŽALBA Ustavnom sudu Crne Gore protiv rješenja Državne izborne komisije povodom izbora od 14. oktobra 2022. godine, a po osnovu člana 110. stav 2. Zakona o izboru odbornika i poslanika“.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu Crne Gore morao bi da se usvoji po hitnom postupku!

Naravno, predložena izmena može da se usvoji i bez striktnog pominjanja 24. oktobra 2022. godine, ali mislim da je bitno prvo rešiti aktelni i akutni problem sa podgoričkim izborima, i da je potom, preko neophodno izabrati još četvoro sudija Ustavnog suda!

Dopunama pomenute odredbe stvorila bi se mogućnost da Vijeće od troje sudija Ustavnog suda odlučuje o takozvanim izbornim žalbama. Podsećamo i da Evropski sud za ljudska prava u Starzburu često donosi odluke u tročlonom veću (sudijskom odboru), s tim da predstavke (tužbe) može da odbaci i sudija pojedinac, što se događa u 90 odsto predmeta.

O izbornim žalbama u uporednom pravu, najčešće odlučuju tročlana sudska veća i to pri upravnim sudovima. To je uglavnom slučaj u balkanskim zemljama i njihovom okruženju! Zato bi prilikom buduće reforme izbornog zakonodavstva u Crnoj Gori povodom odlučivanja o izbornim žalbama trebalo ustanoviti sudsku zaštitu pred Upravnim sudom Crne Gore (koji u ovom trenutku ima 15 sudija), a ne pred Ustavnim sudom.

Predložene amandmanske izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, mogu predstavljati legalno rešenje, ali mišljenja sam da je ustanovljavanje mogućnosti da Ustavni sud o izbornim žalbama odlučuje u tročlanom sudskom veću, predstavlja delotvornije rešenje.

Čitajte JOŠ:

IN4S poručio Abazoviću: Tužilaštvo i Maša Vlaović u službi Đukanovićeve medijske mafije!