Подгорица још чека споменик Бориславу Пекићу

Од смрти Борислава Пекића прошла је 31 година, а у Подгорици, његовом родном граду, не постоји нити споменик, нити музеј посвећен једном од највећих књижевника постмодерне.

У центру Подгорице, у улици Слободе гдје је Пекић живио и имао кућу, данас само стоји табла, за сваког туристу, а и локалца једва примјетна.

Са једне стране немарност бивших градоначелника, а са друге нада – нова подгоричка власт која има одговорност према добитнику Његошеве награде.

Асистент на Универзитету Црне Горе Ксенија Ракочевић сматра да би Подгорица као мјесто у ком је рођен и гдје је провео првих 11 година свог живота до сада требало да „искористи“ ту чињеницу.
И то не само подизањем споменика, већ и на друге начине скрене пажњу да је један од најважнијих, по мом личном ставу, најважнији јужнословенски постмодерни писац из Подгорице. Писци попут Борислава Пекића, ријеткост су, не само у нашим регионалним оквирима, већ у европским, па и свјетским. И Борислав Пекић је био управо то, европски писац“, сматра Ракочевић, преноси РТЦГ.

Ако се промишља о разлозима због којих се ранија подгоричка власт односила према лику и дјелу једног од најчувенијих Подгоричана, окарактерисати га било како, осим немарним, Ракочевић, ипак, сматра да то не би било поштено према самом Пекићу.
„Локална власт у ранијем периоду као да се према чињеници да је Пекић рођен овдје односила са дозом стида, а не поноса. Шта је у позадини тог односа, морали бисте да питате бивше секретаре за културу Главног града, као и бивше градоначелнике“, изричита је она.

Неријетко је, како каже, пролазила поред његове родне куће и размишљала шта би било да је његова кућа рођења у центру Лондона или Париза.

„Сигурна сам да све не би остало на једној табли, једва видљивој и становницима Подгорице, а камоли туристима. Овакав начин такође много говори о односу бивше локалне власти према културном туризму, као и богатом нематеријалном наслеђу“, оцијенила је Ракочевић.

Простора је пуно, а надајмо се да ће нова локална власт имати више слуха за идеје, као што би, на примјер, била Кућа сјећања.

„Мислим да је пуно простора за нешто такво. То у свијету није необично. Рецимо, Песоина кућа у Лисабону се налази на периферији града, а у кући у којој је становао“, закључила је Ракочевић.

Пекић је, подсјетимо, рођен 1930. године у главном граду Црне Горе. Будући да му је отац био високи државни функционер, породица Пекић се често селила, па је Борислав живио и на Цетињу.

Добитник је НИН-ове награде за роман „Ходочашће Арсенија Његована“ из 1970. године и низа других признања.

Улица у насељу Загорич и у Никшићу

Савјет за давање приједлога назива насељима, улицама и трговима предложио је прије неколико година да у Мјесној заједници Загорич имена једна од улица носи име Борислава Пекића.

Улица се простире се од Улице пиперске код општинских стамбених зграда на сјевер, лијевом обалом Мораче у дужини од 900 метара.

Улица са именом познатог писца налази се и у граду под Требјесом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: