Наша Србија

Почетком наредне године стиже и гас трасом Ниш–Димитровград

4 године ‎ ИН4С

фото: З. Анастасијевић

Таман када се очекује да у Србију из Бугарске почетком наредне године почну да стижу прве количине руског гаса „Турским током”, преко територије наше земље требало би да почне градња још једног гасовода. Реч је о деоници гасовода Ниш–Димитровград у дужини од 108 километара на који се чека дуже од деценије. Разлог је био новац из Европске уније, будући да је предвиђено да од 85 милиона евра, колика је процењена вредност пројекта, донација ЕУ буде 49,6 милиона евра.

Сада када је новац из донације стигао, Србија може да рачуна и на овај правац снабдевања, али пре свега да шири гасну мрежу у деловима Србије где је до сада није било, што је важно, пре свега, за екологију.

Како је потврдио и Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, грађевинска дозвола је за овај пројекат добијена тако да се наредне године почиње са реализацијом и интерконекције Ниш–Димитровград–Софија.

Како се наводи и на сајту делегације ЕУ у Србији, након изградње гасовода „Турски ток”, улога гасовода Ниш–Софија се неће смањити, већ ће се изградњом постићи лак приступ гасу за грађане и привреду Беле Паланке, Пирота и Димитровграда – три града која до сада нису имала приступ гасу.

Основни циљ изградње овог гасовода, који ће повезати постојеће транспортне системе Србије и Бугарске, јесте повећање сигурности снабдевања наше земље гасом. Србија је међу ретким земљама које имају само једну улазну тачку снабдевања, на граници са Мађарском. И након изградње гасовода „Турски ток” улога овог гасовода се неће смањити: он ће омогућити снабдевање потрошача у Србији гасом из других извора, постојећих или изграђених у блиској будућности, наводи се на сајту делегације ЕУ у Србији.

Пројектовани капацитет од 1,8 милијарди кубика гаса годишње моћи ће да задовољи 80 одсто тренутних потреба Србија за гасом. Изградњом додатне компресорске станице на територији наше земље у будућности могао би се омогућити и реверзибилни ток гаса из Србије у Бугарску.

Све ово створило би техничке предуслове за стварање финансијски ликвидног тржишта природним гасом у региону.

Питање сврсисходности улагања у нове гасне инсталације је оправдано, али на примеру Србије и једноставно за објашњење.

Србија је земља са процентуално највећим учешћем нискокалоричног угља 65 одсто – лигнита у производњи електричне енергије. Неминовно смањење учешћа угља у производњи струје у Србији и све веће инвестиције у обновљиве изворе енергије, који су по својој природи слабије предвидиви у смислу планирања производње, отварају питање балансирања производње електричне енергије у Србији. Управо ту природни гас евентуално може да послужи као транзиционо гориво које далеко мање загађује средину, а омогућава велику флексибилност у производњи електричне енергије.

Ако се узму у обзир велика и скупа улагања у нову опрему за пречишћавање гасова из термоелектрана и велики пад трошкова производње електричне енергије из обновљивих извора, јасно је да даља улагања у производњу електричне енергије из угља нису оправдана. Осим тога, даља интеграција Србије у Европску унију захтева стриктну примену мера и поштовање директива ЕУ у области заштите животне средине. Све међународне финансијске институције, као што су Европска инвестициона банка, Европска банка за реконструкцију и развој и Светска банка, престале су са финансирањем пројеката које користе угаљ као гориво, што драстично умањује тржиште капитала које је спремно да учествује у таквим пројектима. Подршка Европске уније енергетском сектору у Србији вредна је више од 830 милиона евра за период од 2000. до данас.

Прочитајте ЈОШ: