• Насловна
• Политика

Побједа правде: Приземни ДПС памфлет – „Свједок Божје љубави“ одлази на заслужену медијску и политичку депонију!

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Илустрација: ИН4С

Сасвим је извјесно да ће црногорски И(з)род Мило Ђукановић који одлази са политичке сцене, остати упамћен по томе што је од Константина Великог па до данас, једини владалац који је ушао у сукоб са Апостолском црквом.

Такође је извјесно да ДПС памфлет, у продукцији бившег менаџмента Телевизије Црне Горе, одлази на заслужену медијску и политичку депонију.

Наиме, како је јуче објављено, новинарке РТЦГ, Тања Шуковић и Снежана Ракоњац мораће да са Јутјуба уклоне свој скандалозни „документарни филм“ „Свједок Божје љубави“.

Њима се забрањује, пресудом Привредног суда, од 14. октобра ове године, да филм емитују на било који начин или у било којој форми, као и на телевизијским фестивалима или било којим платформама

То је у пресуди од 14. октобра наложио Привредни суд, на основу тужбе Тома Бабовића, који је тужио ауторке документарца да су се у њему нелегално користили његовом композицијом из филма „Лавиринт 2002“.

ДПС памфлет, у продукцији Телевизије Црне Горе, у којем се на најприземнији начин говорило о блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Српској православној цркви у Црној Гори, емитован је 18. фебруара 2020. на првом програму РТЦГ.

Ироничног назива „Свједок Божје љубави“, за циљ је имао сатанизацију митрополита Амфилохија, кроз снимке са почетка деведесетих и разних скупова по Црној Гори и Цетињу, уз говор Жељка Ражнатовића Аркана, када су родоначелници данашњих „комита“ и „патриота“ прекидали скуп Црногорске академије наука и умјетности повицима „Није ово Србија“ и „Ристо сотоно“, желећи да прикажу да „свако зло“ у Црној Гори долази од Срба и из Србије. А као главног кривца виде у блаженопочившем архиепископу цетињском Амфилохију.

У тужби коју је поднио пуномоћник Бабовића, адвокат Владан Бојић, предложено је да се Снежана Ракоњац и Татјана Шуковић изјасне да ли су преузеле композицију Бабовића из филма „Лавиринт 2002“ и уметнуле је у документарац „Свједок Божије љубави“ и да се, уколико то оспоре, спроведе вјештачење. Затражено је и да се пресуда објави на свим постојећим електронским медијима у Црној Гори и Србији.

„Такође се сматра да би у том случају РТЦГ била изложена великим финансијским трошковима. Држава неограничено солидарно одговара за обавезе јавног емитера. Ту исту норму поновио је и закон из августа 2020“, наводи се у тужби.

Наводи се и да Бабовић „у погледу уговора који су му уручени на рочишту цијени да су исти за тужиоца беспредметни“.

„Ово због тога што тужилац нема право и правну моћ да учествује и да има обавезу да зна ко је у одређеном овдје документу имао улогу, ко је требало да компонује, ко да „саставља“ музику, већ је за тужиоца једино релевантно како су тужени, тј. Јавни сервис и његови запослени, објавили ко је уредник Првог програма на којем је приказн овај документарац, и ко су уредници ове мисије. То је спољна легитимација којом се представљају тужени и за тужиоца је једино, као и за свако треће лице, она релевантна, а тако је и са становништа закона. Како је Јавни сервис РТЦГ уређивао радне односе и улоге у било којим сферама радног ангажовања, то се заиста никако не може тицати тужиоца“.

Тужилац, додаје се, „једино зна да је повријеђено његово ауторско право и то у документарцу, који траје 26 минута, око 10ог минута, и да се та радња повређивање ауторског права могла извршити само са умишљајем и циљано“.

Бојић је подсјетио да се Бабовић обратио СОКОЈ-у 24. марта 2021. и добио одговор 30. марта, „који је до те мјере експлицитан да искључује сваку разумну сумњу у супротно“.

„СОКОЈ чак цитира ’да није примио, ни одобрио захтјев за коришћење тужиочевих дјела и наведеној продукцији, а у захтјеву самог тужиоца се наводи да то дјело, документарац ‘Свједок Божје љубави – Амфилохије Радовић’, указује на то да наводи пуномоћника тужиоца да су уклонили предметни документарац са официјалног сајта и туженог са Јутјуб канала, а да им је познато да постоји такав снимак, постављен на Јутјубу од патриотско-комитског савеза, али да тужени са тим немају везе“.

„Ауторско право створено је оног момента кад се конструише и први пут објави, а што је учињено 2002. године у филму ’Лавиринт’“, наводи се.

Ниво увреда и исконструисаних момената, које су Шуковић и Ракоњац, упутиле према Митрополиту Српске православне цркве апсолутно је неприхватљив, приземан, а адвокат Бојић и његов клијент су показали, на који начин се правним путем, праве законске чистине кроз заробљено и магловито судство.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: