Хирурзи у Кини први пут у историји успешно су трансплантирали плућа генетски модификоване свиње у човека, што представља огроман корак у вишедеценијским истраживањима ксенотрансплантације – пресађивања органа између различитих врста.
Научници са Медицинског универзитета у Гуангџоуу, у Кини, кажу да је њихов рад први документовани пример трансплантације плућа између врста.
Плућа су трансплантирана 39-годишњем мушкарцу који је био клинички проглашен мождано мртвим након можданог удара. Орган је остао функционалан девет дана, што показује потенцијал будуће употребе плућа свиња код људи.
Ово истраживање показује да плућа свиње могу да одрже виталност и функционалност у људском телу, иако је коришћење животињских органа код живих пацијената, вероватно још увек деценијама далеко, преноси Дејли мејл.
(Printscreen/science.org)
Како је експеримент изведен
Плућа кинеске свиње Бама Ксианг су генетски модификована CRISPR технологијом како би се уклонили антигени који би могли да изазову одбацивање од стране људског имуног система. CRISPR је иновативна, али контроверзна метода која омогућава прецизне резове у ДНК, а затим користи природне процесе поправке ДНК да модификује гене на жељени начин.
Плућа свиње су, затим, трансплантирана човеку који је био проглашен мождано мртвим. Такви пацијенти се законски сматрају преминулом, иако апарат за дисање одржава рад срца и плућа.
Имуни систем примаоца није одмах одбацио свињска плућа, али су примећени знаци оштећења већ 24 сата након трансплантације, док су се знаци одбацивања органа појавили трећег и шестог дана. Због тога је експеримент прекинут деветог дана.
Резултати објављени у стручном часопису Nature Medicine, показују да ксенотрансплантација плућа није немогућа.
„Наша студија показује да плућа свиње могу да одрже виталност и функционалност код мождано мртвих прималаца до 216 сати“, кажу научници.
Ова техника је део ширег тренда у медицини, где су претходно трансплантирани бубрег, срце и јетра свиња код људи, а прималац органа свиње је најдуже живео 60 дана са генетски модификованим бубрегом.
Плућа су нарочито захтевна за трансплантацију због високе изложености спољашњем ваздуху и крви, што их чини осетљивим на имунолошки напад и инфекције. Сличност свиња и људи по анатомији, ипак, ову врсту истраживања чини веома обећавајућом.
Научници истичу да је ово истраживање важан корак ка решавању глобалног недостатка органа и отвара пут за будуће клиничке примене код пацијената којима су плућа неопходна. Даљи рад фокусираће се на оптимизацију имуносупресивне терапије, додатне генетске модификације и стратегије очувања органа, како би трансплантација код живих пацијената постала изводљива.
Истраживачи су се деценијама бавили ксенотрансплантацијом:
У 1800-им вршене су кожне графт трансплантације од различитих животиња, најчешће жаба.
<
Средином 1960-их 13 пацијената добило је бубрег шимпанзе, од којих је један са новим органом живео готово девет месеци.
У Калифорнији је трансплантирано срце бабуна прерано рођеном детету (познато као Бабy Фае), које је преживело 21 дан.
У Њујорку су трансплантирана два бубрега свиње код мождано мртвих пацијената, који су функционално филтрирали крв и производили урин три дана.
Први трансплант срца свиње у човека код пацијента са срчаном болешћу преживео је два месеца, док је други трансплант срца свиње у човека преживео готово шест недеља.
Тована Луни из Алабаме постала је најдуже живећии прималац животињског органа – 60 дана са бубрегом генетски модификоване свиње.
Овај нови успех са плућима представља још значајнији напредак у борби против глобалног недостатка органа за трансплантацију и отвара пут за будуће клиничке примене код пацијената којима су плућа неопходна.
