Пљевља: Нестају села и предузећа

Мада по природним ресурсима најбогатија општина у земљи, из које се свакодневно црпе ресурси, Пљевља кубуре са незапосленошћу и ниским примањима која су испод државног просека. По званичним подацима, више од трећине становника су пензионери, незапослени и лица која примају социјалну помоћ.

Упркос богатству, град тавори, пропада и предњачи по старости становништва, са близу 7.000 пензинера. По недавним подацима Министарства рада и социјалног старања, у Пљевљима има 1.321 корисник материјалног обезбеђења породице, а 2.441 Пљевљак чека запослење на Бироу рада.

У последњих 12 година регистрована су 2.134 привредна субјекта, од чега је 766 угашено. Највећи део привредних предузећа преусмерен је на трговинско-услужне делатности, угоститељство, транспорт робе и путника, а мали број за производну прерађивачку делатност. Предузетништво највећим делом чине мала и микро предузећа с малим бројем запослених.

Према речима Чеда Терзића из Уније слободних синдиката, положај радника у најсевернијем граду је врло лош. Ситуацију, каже, мало поправљају они који су запослени у Руднику угља, Термоелектрани и Електропривреди.

У многим приватним фирмама радницима се плаћа прековремени рад и рад за државне празнике, нити имају годишње одморе. У страху од отказа, већина се и не буни.

Имао сам информацију да запослени у једном маркету не примају плату од јуна. Понудио сам им да попуне само једну анонимну анкету, али нису чак пристали ни на то. Једноставно, боје се и чекају да то неко други реши – каже Терзић.

Да су радници обесправљени, поготово у приватним фирмама истиче и општински повереник Савеза самосталних синдиката ЦГ Јован Јоксимовић. Мало ко је, међутим, спреман да чак и прича о томе.

Јоксимовић истиче и да је север у неравноправном положају.

– Осамдесет процената радника који нису добили отпремнине од 1.920 евра је са севера. Они из централног дела, пре свега мислим на КАП, добили су отпремнине и по 30.000 – каже Јоксимовић и додаје да се велики број радника углавном синдикату обраћа за помоћ када буде касно и не помажу ни правоснажне судске одлуке у њихову корист.

С друге стране, свако шесто село у пљеваљској општини је угашено или на ивици изумирања. Број становника у њима између два пописа смањен је за 2.700, а од 2003. до 2011, према подацима Канцеларије за економски развој, угашено је 588 сеоских домаћинстава. Ако би се тренд опадања наставио овим интензитетом, за пола века домаћинстава на селу неће бити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: