ИН4С

ИН4С портал

Планети прети 18.360 нуклеарних бомби

Поједини руски научници су израчунали да би после атомског удара настало око 150 милиона тона радиоактивног дима који би створио толико велики облак да се Сунце се не би видело, а Земља би убрзо почела да одумире.

Пише: Бранко Влаховић

После бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки августа 1945. године, које су извршили амерички бомбардери по одлуци председника Харија Трумана, у свету је изведено више од 2.000 атомских експлозија. Експериментисало се под земљом, али и у мору, као и у ваздуху. Највише „акција“ извели су САД и СССР, а за њима Велика Британија, Француска и Кина. После завршетка Хладног рата, велике силе су се договорила о забрани атомских експеримената и прављења новог атомског оружја, али се „мањи играчи“ тога не држе.

Претња севернокорејског лидера Ким Џонг Уна да ће у случају америчког напада употребити ракету са атомском главом, поново је покренула питање да ли је свет на ивици нуклеараног сукоба и какве би последице он имао по човечанство. Поједини руски научници су израчунали да би после атомског удара настало око 150 милиона тона радиоактивног дима који би створио толико велики облак да се Сунце се не би видело, а Земља би убрзо почела да одумире.

Колико у свету тачно има атомских бојевих глава, нико поуздано не зна. Процењује се, међутим, да их је готово 18.500. И док једни тај податак скривају, док други варају, а трећи не смеју да кажу, експерти се слажу да чак и међу двема најмоћнијим државама на свету, Русијом и САД, које имају потписане договоре о разоружању, до краја нема поверења.

Према службеним подацима, данас Руси имају 7.500 бојевих глава за стратешке носаче, а 2.000 за тактичке, док Американци имају 7.260 за стратешке а 500 за тактичке. Русија према истим подацима има 367 интерконтиненталних ракета, а САД 450, Москва има 12 подморница са атомским ракетама, а Вашингтон 14. На крају, Руси имају 76 стратешких бомбардера, а Американци 111.

Број атомских глава, иначе, лимитиран је договором који су 2010. године у Прагу потписали тадашњи председници двеју највећих суперсила, Барак Обама и Дмитриј Медведев. Тај договор, који истиче 2021, предвиђа смањење „атомског пуњења“ на ракетама, авионима и подморницама до 1.550 бојевих глава. Све те бројке су релативне, јер се тешки бомбардери рачунају као један носач атомског оружја, иако он може да носи од 12 до 20 атомских бомби или крилатих ракета великог домета.

– Било би сасвим довољно да Русија и САД имају по 1.100 или 1.200 бојевих глава на 500 носача тог оружја. То су, дакле, ракете, авиони и подморнице – сматра руски академик Алексеј Арбатов.

Поске Русије и САД, највише атомских глава има Француска – око 300. Њихове најопасније ракете су углавном на подморницама, а око 60 су у добро чуваним складиштима припремљене за авионе стратешке авијације. Све док су Французи имали амбиција да буду независни, правили су експерименте са атомским оружјем, а после 1998. зауставили су та своја истраживања.

Од 225 британских атомских глава, 160 их је на подморницама. Сматрају да им је то за Уједињено Краљевство довољно.

  • Засад се не намерава повећање атомског потенцијала – поручује званични Лондон.

Експерти процењују да Кина има око 240 атомских глава, а у Пекингу тврде да их се око 40 налази на интерконтиненталним ракетама и подморницама. Више пута је кинеско руководство говорило да би користило атомско оружје „искључиво у одбрани“.

Иако сви знају да Индија има атомско оружје, њено руководство не даје никакве изјаве о свом најопаснијем оружју. Ипак, независне процене указују да их је 130. Пакистан, такође, није јавно изнео податак о броју атомских глава, али експерти процењују да их Исламабад поседује око 200.

Најмлађа држава у „атомском клубу“ је Северна Кореја, која, наводно, поседује 10 атомских глава.

Иаче, за забрану атомског оружја у свету се залаже више од 150 земаља, али међу њима нема велесила. Пре неколико година амерички генерали су правили анализе о томе могу ли САД муњевитим ударом да униште главне руске војне потенцијале и тако сломе супарника. Под утиском слабе руске армије у време Бориса Јељцина, амерички „јастребови“ су изгледа преспавали период кад је Владимир Путин одлучио да обнови моћ некада респектабилне совјетске армије. Најновија збивања у Сирији убедила су Американце да то није она руска армија којој је врховни командант био Јељцин. У Кремљу не скривају да они „имају одговор на евентуални амерички моментални удар и да то сада добро знају у Вашингтону“.

Иако велике државе праве своје системе заштите од ракета без обзира на то какве бојеве главе носе, шанса да се нека велесила заштити су, практично, никакве.

  • Објективно, нико нема могућности да се заштити од масовног ракетног напада. Земљу која има 200 ракета и атомских глава нико не сме да нападне јер би се аутоматским одговором и противничка територија претворила у пакао – говоре руски ракетни експерти, који не верују да ће било која земља направити такву заштиту да се може сачувати од противничког удара.

КО ЛАНСИРА РАКЕТУ?

САМО председник државе може дати команду за лансирање ракета са атомском бојевом главом. Атомске коферчиће имају, осим председника, и министри одбране и начелници генералштаба. У њима се налази специјални систем везе. Да би заиста почео атомски напад, три најодговорније особе морају да потврде исту шифру.

Дакле, указују експерти, не постоји шанса да неки „луди генерал“ крене самовољно у атомски рат. Иначе, први су тзв. атомски коферчић направили Американци, а затим су то учинили и Руси.

ГОРИВО ЗА ЦЕНТРАЛЕ

Руси скинуте атомске главе претварају у гориво за атомске централе, док на другој страни Американци атомске главе складиште, јер им није готова фабрика за утилизацију. Када је атомска глава једном претворена у атомско гориво, указују стручњаци, од тог материјала више не може да се направи атомска глава.

  • Америчке бојеве главе, смештене у посебном складишту у саркофагу, могу да се рециклирају и опет претворе у опасно оружје. Због тога се подаци и разликују – говоре руски војни експерти.

Извор: Новости

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *