Планетарни богаташи покуповали половину свих вакцина
1 min read
Тек мањи део житеља афричког континента је стигао до вакцине (Фото EPA-EFE/Daniel Irungu)
Пандемија короне изнедрила је нови квинтет узданица глобалне економије, који чине Кина, САД, Индија, Јапан и Немачка, проценио је Међународни монетарни фонд ове седмице, током пролећног заседања са Светском банком.
У ери незабележене симултане светске здравствене и привредне кризе, Кина ће надаље бити покретач глобалног привредног раста, доприносећи петини пораста БДП-а до 2026. (тада ће достићи 122 билиона долара), истакао је ММФ.
Кина ће, према овим анализама, у 2021. остварити привредни раст од 8,4 одсто. И то након завођења драконских антикорона мера, енергичне подршке домаћој привреди и раста извозних наруџбина, махом из САД. Истовремено, највећа светска економија – Америка, растом од 6,4 одсто забележиће најсиловитији економски скок од 1984. године. И то понајвише због издашних пакета финансијске подршке привреди и становништву, масовној вакцинацији против короне и најаве најновије помоћи економији у износу од 1,9 билиона долара, набројао је ММФ. Америка је, иначе, једина међу великим привредама за коју је ММФ-ова процена привредног раста за 2022. процентуално већа него пре пандемије.
Све у свему, свет је пред „видљивим” посткорона привредним опоравком, али ће он бити упадљиво неравномеран, праћен драматичним растом имовинских неједнакости и новим и неочекиваним ризицима по стабилност глобалног финансијског поретка, упозорила је Гита Гопинат, главни економиста ММФ-а.
Према овој финансијској организацији, светска привреда забележиће у 2021. раст од шест одсто (највећи од 1976. године), а идуће године од 4,4 одсто, али тај залет неће трајати предуго, вели највећи светски институционални зајмодавац. Наиме, ММФ очекује да ће глобална привреда већ 2026. године склизнути на препандемијску стопу раста од око три одсто.
Део разлога за овај најављени „лом” кривуље глобалног привредног раста лежи у чињеници да свет ни изблиза није равноправан у свеопштој борби против пандемије, која је данас нужни предуслов за оживљавање привреде. С једне стране, група имућнијих земаља, које чине 16 одсто човечанства, пазарила је половину свих тренутно доступних вакцина, примећује ММФ. С друге стране, „милиони радних места из периода пре короне, по њеном проласку, никада више неће поново прорадити”, предсказује Гита Гопинат.
То стога што је пандемија убрзала масовну дигитализацију привреда и подстакла е-трговину, бришући у клизном старту „продавнице од цигле”, навела је Гопинатова. Истовремено, човечанство се суочава с потпуно новим приступима туризму – грани опстанка десетина скромније развијених држава широм света. Многе од тих „сиромашнијих, а прелепих земаља”, као и „егзотичних острвских држава”, немају никакав приступ готово несхватљивој суми од 16 билиона долара које је богати свет уложио у свој опоравак од короне, и додатних 10 билиона долара, које су централне банке у последњих годину дана упумпале у домаће привредно-финансијске системе.
