Пјесник љубави и смрти: На данашњи дан рођен Сергеј Јесењин
Сергеј Јесењин
На данашњи дан 1895. године рођен је руски писац Сергеј Александрович Јесењин, један од највећих пјесника руске и светске књижевности.
Јесењин је својим мелодичним и сликовитим стиховима поетизовао боемију и скитњу и слутио олује над Русијом и сопствени удес скитнице и самоубице у 30. години живота.
Конфликт епохе и песникове лирске душе највише је изражен у драматичним циклусима „Кафанска Москва“ и „Повратак у завичај“ и низу песама насталих 1924. и 1925. у којима је најављен песников трагичан крај – самоубиство у децембру 1925.
За само 30 година живота Јесењин је иза себе оставио огромно дјело. Пјесме о домовини и родном крају, „обичном“ животу, мајци, и Христовом тешком крсту који на својим леђима носе пјесници. Пуног срца и душе писао је о смислу и бесмислено тешкој животној патњи, посматрајући их најчешће кроз стихове о љубави.
Овако је Јесењин говорио о Србији:
У свом сонету „Греция“ Јесењин слави Србију, а Грчку кори због пасивности и двоумљења. Учинио је то као будући војник на руском фронту Првог светског рата. Позван у војску у Петрограду, 25. марта 1916, упућен је у Царско Село и распоређен у посаду санитетског воза број 143.
Настанак сонета „Грчка“ подстицало је и писање руских новина, почетком 1915, о неслози Грка да ступе у рат: једни су за сарадњу са Немцима, други наклоњени Антанти. У свом сонету у московском часопису („Огниво, 1915), Јесењин је, за подстрек Грцима, поменуо славне из њихове древне историје – јунаке Тројанског рата и Хомерове „Илијаде“. А у последњој строфи, упутио је Грчкој јарке ријечи охрабрења: „Бритак мач извуци. Буди сестра српска“:
Греция
Могучий Ахиллес громил твердыни Трои.
Блистательный Патрокл сраженный умирал.
А Гектор меч о траву вытирал
И сыпал на врага цветущие левкои.
