Pjesnici ne ljube lance
Piše: Milica Bakrač
Ako ne iznesem odbranu, onda sam kriv
Ako iznesem, onda kriv sam bez sumnje
Al jedno sigurno je. Kaže: Ostaću živ
Jer smrtnu kaznu bacio je u žbunje
Milan Knežević, pjesnik
Dani slute potop. Sa svih strana pljušti, iz Neba i iz zemlje, kako bi narod rekao. Kad nam je najteže, učimo koliko je lijepo da se nadamo Suncu. Sunce razvedri Nebesa, tek tada podsjećaju i liče na Slobodu. Vijesti javljaju da je teško ukrotiti „nemilosrdne“ vode. Domaćinstva su ugrožena. Evakuacija na snazi. Voda i vatra su teško ukrotive, kao i neke ljudske naravi. Vijesti javljaju: Milan Knežević neće u zatvor! Odbija, ne prihvata!Taj Milan, lider, političar, važan čovjek, a malo ko da izusti: Milan Knežević, pesnik ili pjesnik, svejedno, ali istinito!
Zbog toga i započeh ovaj tekst njegovim stihovima. Milan Knežević – pjesnik istine, pravde, ljepote, ljubavi! Pjesnik Rusije. Slovesnik i zlatni stihoveznik koji pripada srpskom jeziku i ćirilici. A ja, njegova sestra po peru, nemoćna da mu pomognem, nemoćna da se povučem u ćutanje, poželjeh da mu napišem pismo: iskreno i hrabro, pa da kažem: Milane, četiri mjeseca, šta je to, ništa? Kao četiri godine! Ili četiri decenije? – Isto je što i jedan dan, ako čovjek „tamo“ odlazi nevin. Iako ne pripadaš tamo gdje hoće da te odvedu, iako potpisujem da nijesi kriv, iako je jasno svima koji te poznaju, da pjesnici ne ljube lance! Znao si da je riječ „nevin“ u ovoj zemlji tuđica? Shvati da ovdje ne postoji vremenska razlika između 24 časa i 40 godina.
Ipak, ako odeš, ako te „vežu“, zar će to tvom sonetu da naudi? Ili rimi? Poemi, knjizi, i tvom imenu na njenim koricama? Baš ovih dana čuh divnu priču od našeg Ranka Jovovića. Nakon što je nedavno dobio nagradu, Izviiskra Njegoševa u Beogradu, jedna divna dama iz publike donijela mu buket cvijeća. Našem Ranku se tako nešto prvi put desilo u životu. Kako mi reče, taj mudrac i bard, po davnašnjim, kao i po današnjem „običaju“, pjesnike su obično tukli, progonili ih, kidisali im na život, hapsili ih! Pjesnici, oni pravi i ukleti, nijesu naučili da primaju bukete. Sigurna sam da će Ranko sve ovo jednom finije da ti kaže, dragi prijatelju moj.
Ako te odvedu tamo, oni će da misle i da tvrde, da si napokon kažnjen i vezan. Ti možeš i umiješ da dokažeš suprotno, znam te. U „dosluhu“ si sa Sergijem i Vladimirom. Odnesi tetratku i karandaš, i poj, pevaj i pjevaj! Zapoj i vjeruj! Znam da ćeš iskusiti „kašiku nesanice i gram sna“, ali ne zaboravi da te čeka i ona tvoja Penelopa, kojoj „neće utrnuti prsti“ od veza, možda najljepše košulje koju ćeš obući u životu. Ponavljam, ako te odvedu, neće ovo biti ni prvo ni posljednje pjesničko zlo proljeće. Mi smo kao narod naučili da nam prve pupoljke oprli mraz, da nam prve usjeve uništi potop, da nam prve plodove sprži suša, da nam prve uspjehe okude loši i gori od lošijih. Da prve naše pobjede zataškaju, i da prve naše „poraze“ proslave. Srećom, sva zla proljeća i sušna ljeta prođu. Sa njima odu i skakavci!
I ovo će proći! Ako te odvedu, neću imati snage da dođem da te ispratim, tamo, do one kapije, prijatelju, javljam ti da znaš. Tog dana neću slušati vijesti. Neću čitati štampu. Samo ću odgledati još jednom „Sibirskog berberina“, (kao uvijek kad mi je teško u životu), i plakaću sestrinski uz antologijsku scenu „Progon u Sibir“, a ti pjevaj, kao što je kadet Tolstoj pjevao u vozu. Pjevaj da te čuju svi. Pjevaj, jer imaš kome. Pjevaj, da bi bilo lakše tvojoj majci. Ako te odvedu, šta su četiri mjeseca za jedan ljudski vijek, zar i sam nijesi zapisao „da je smrtnu kaznu bacio u žbunje“, pravda, Baćuška moj.
Ako te odvedu tamo, gdje ti nije mjesto i gdje ne pripadaš, znam da ćeš naći načina da dokažeš kako, ipak, pjesnici ne ljube lance. Nećeš biti sam, i tamo ima dobrih ljudi. Sigurno te Fjodor Dostojevski nikada neće napustiti. Odnesi mir i strpljenje Aljoše Karamazova, moli se i poj, zbog onih koji će te čuti.
Naravno, ako odeš, jer kako javljaju vijesti, neukrotiv si, kao da ti je rijeka Bojana sestra rođena.
(autor teksta je pjesnik)
Milanovo hapsenje ocutali su i ovi iz njegovog okruzenja! Front je izdao najboljeg od njih!
Zvanični Beograd je Milanovo utamničenje gromoglasno odćutao… Neki put ćutanje nekog više kaže, nego kada isti taj javno živčani vrišti, mlati prstom, koluta očima i duri se…
Mandela je proveo 27 godina u zatvoru kao politicki zatvorenik.
Mandela, kao Predsednik UAU, od prvog dana je dao svoj glas protiv bombardovanja SCG.
Sledeca Helijeva poema “ga je u zatvoru odrzavala u zivotu:
“Invictus” (NESALOMLJIV), by William Ernest Henley
{Out of the night that covers me,
Black as the pit from pole to pole,
I thank whatever gods may be
For my unconquerable soul.}
Iz ove noci, shto me pokriva,
Crne kao jama od stuba do stuba
Ja zahvaljujem Bogovima, bilo kakvi da su
Za moju nesalomljivu dushu
—————————–
{In the fell clutch of circumstance
I have not winced nor cried aloud.
Under the bludgeonings of chance
My head is bloody, but unbowed.}
U paloj kochnici okolnosti,
Ja nisam ni trepnuo ni plakao glasno.
Pod batinanama sluchaja
Moja glava je krvava, ali uspravna
——————————————–
{Beyond this place of wrath and tears
Looms but the Horror of the shade,
And yet the menace of the years
Finds and shall find me unafraid}
Izvan ovog mesta od gneva i suza
Nazire se Uzas Senki
Inatoch moj progonitelj
me nalazi i mora me naci – nezaplashenog
———————————————-
{It matters not how strait the gate,
How charged with punishments the scroll,
I am the master of my fate:
I am the captain of my soul.}
Nije vazno koliko su vashe kapije jake
Kolika je duga lista vashih kaznjavanja
JA SAM KOMANDANT MOJE SUDBINE
JA SAM KAPETAN MOJE DUSHE
U padajućoj okolnosti
Nisam vikao niti glasno plakao.
Pod naduvavanjem slučaja
Moja glava je krvava, ali nebruga.
Iza ovog mesta gnjeva i suza
Jebelj, ali užas sjenila,
A ipak, pretnja godinama
Nađete i naći ćete se bez straha.
Nije bitno koliko je tijesna kapija,
Kako je optužen za kazne svitak,
Ja sam gospodar svoje sudbine:
Ja sam kapetan moje duše.
~ Invictus, Villiam Ernest Henlei.
JOSH JEDNO DOBRO IME IDE U MILOV KAZAMAT U SPUZU (pored Mihaila Chadjenovica, Branke Milic itd itd)
Mi ne mozemo da komandujemo sa nashom okolinom, kako ce se drugi ponashati prema nama, shta ce nam, sudbina dodeliti. Jedino shto mozemo je, da komandujemo sobom, kako cemo se mi postavljati. Vrlo je bitno, da sve sto radimo moze da prodje test chovecnosti ili test smrada, ako hocete, da odrzimo svoje DOBRO IME. Za Mila-Aca-Brana Milanove tamnichare je test smrada.
Milan Knezevic je DOBRO IME.
Shta je smisao zivota? Proleti kao tren. Ono sto ovde ostaje je DOBRO IME. Ono je jache od smrti, nastavlja da traje. To je neshto sa chim svako od nas ima komandu. Smrt dodje i ode, a dobro ime ostaje. Jedan francuski filozof je rekao jednu interesantnu stvar o smrti. On kaze – svi cemo jednog dana umreti. I milijarderi i beskucnici, i lepi i ruzni i hrabri i kukavice; nema izuzetaka. Kad taj momenat umiranja dodje, mi necemo biti svesni da nam se bilo shta dogadja. Ulazicemo polako iz stanja bolova, osecanja nepravde, straha, srama, stalne neminovne starachke dekrepetizacije u jedno stanje totalnog mira, blazenstva, bez bolova, bez shokova, bez mrznje, bez briga. Zashto bi neko mogao da se plashi takvog momenta? Bice to traumaticno za familiju, za bliznje. Oni treba da se plashe, a ne ti.
U Srbiji ima jedan politichar, Sheshelj, koji stalno tvrdi, kako je pobedio ICTY – Hashki kazamat. Potpuno je u pravu. Kad bi mogli da vrate istoriju unazad oni, koji rukovode Hashkim kazamatom, nikad ni u snu ne bi dozvolili Sheshelju da udje u njihov kazamat.
Hashki kazamat je osmishljen da kazni neposlushne Srbe. Da bi taj sud izgledao iolele autentichan, ubacili su tu par Hrvata i Muslimana. Albanaca zlocinaca uopshte nema. Oni su Premijeri, Predsednici NATO-ve “Kosove”. NATO generali, koji su vodili agresiju (da se Srbiji otme 20% teritorije i tu izgradi stalna vojna baza) su OK, svi do jednog, svi do jednog NATO vojnici, agresori na SCG su OK, a srpski generali i vojnici, koji su se borili protiv te agresije i saradnika agresije su – ratni zlochinci. Ne treba da budesh bolesni nacionalista da vidish da tu neshto nije u redu, da se radi o “kengurskom sudu” (izraz, koji su smislili Australijski doseljenici, koje su nepravichno osudjivali u US). Sheshelj se dobrovoljno prijavio da ode u takav sud.
Najbolji je bio pochetak. Imate onaj svechani dekor. Ukljuchene TV kamere. Ceo Svet gleda. Sheshelj, suzanj, sedi mirno dostojanstveno. Stavili krupnog strazara da stoji iza njega. Ulaze troje sudija. Svechana crno-crvena odora. Pravilnik suda strogo nalaze da kad sudije udju u salu da svi MORAJU DA USTANU. Nikad se nije desilo da neko ne ustane u sudu. I okoreli serialni ubice i nevini, stari, mladi – svi ustaju, kad sudije udju. Sheshelj nije ustao.
Predsedavajuci sudija je to odmah primetio. Obratio se optuzenom:
“Gospodine Sheshelj, nalazite se u sudu UN, optuzeni ste za udruzivanje u zlochinachki poduhvat. Pravilnik suda Vam nalaze da postujete sud, da ustanete, svaki put, kad sudije udju i kad izadju iz sudnice”.
Sheshelj: “Znash li ti sa kim razgovarash? Ja chetnichki vojvoda da ustanem vama, belosvetskim hohshtaplerima. Mozete samo da mi popushite ku*ac”!!!! Naravno usledile su kazne za “neposlushnost”. Sheshelja nishta od toga nije moglo slomiti. On je znao da lezi u zatvoru zbog svog dugachkog jezika i nichega drugog. Bio je spreman da ide do kraja za svoju ideju, ideju Bozje Pravde, koja je bila na njegovoj strani.
Sheshelj je stvorio nov nachin kako da pobedi NEPRAVDU kengurshkog suda. On ga je izvrgao RUGLU… “Vi belosvetski hohstapleri, ja da vam ustanem? Mozete samo da mi popushite ….”! Na Zapadu se tako neshto nikad nije videlo u istoriji sudstva. Razlika je da su sudovi na Zapadu pravedni. Ne postoji sud na Zapadu, gde se samo sudi Srbima ili samo Jevrejima, Romima, kakav je slucaj sa ICTY. Prema tome, nezamislivo je da optuzeni kaze sudiji ono shto je Sheshelj rekao svojim sudijama u Hagu. U pravednom sudu ono shto je Sheshelj rekao bi imalo sasvim obrnut efekat. Sheshelj bi tamo izgledao kao zivotinja od choveka. U Hagu, Shesheljeve rechi su bile melem na ranu obespravljenih Srba. Sudije ICTY nisu znali, kako da reaguju. Ko je tako neshto mogao da ochekuje? Svi ostali su se obracali snishodljivo “Uvazeni Sude…”, a Sheshelj sedi, nece da ustane, pa kad su se sudije pobunile, shto ih ne poshtuje, on je dodao najvece moguce, ponizavajuce uvrede!
Hashki sud je uzvratio odmazdom, kao shto je morao. Dodali su mu godine utamnichenja za istragu, pre nego i stigne do presude. Nishta to nije tangiralo manitog Sheshelja. Shto su ga vishe kaznjavali, on je bio sve gori. Napisao im je listu od 10 zahteva:
~ Da mu se dozvoli da otpusti advokata, koji mu je sud dodelio
~ Da mu dozvole da sam sebe predstavlja na sudu (on je U. Profesor Prava)
~ Da dozvole njegovoj supruzi da dolazi jednom mesechno u posetu
~ Da mu se sva dokumenta shtampaju prevedena na srpski (iako govori engleski) ito na cirilicu
~ Da koristi leptop
itd itd 10 ultimativnih zahteva!
Sud je sve to odbio. Sheshelj koristi jedino oruzje, koje mu je preostalo: stupa u shtrajk gladju.
Shtrajk gladju je oruzje, ima smisla jedino ako su dva uslova ispunjena: Ako se radi o Bozjoj Nepravdi i ako je optuzeni spreman da ide do kraja, da umre. Primera radi Tomislav Nikolic je u SR ishao na shtrajk gladju, kad je bio Predsednik SR. Ne secam se koji mu je klinac bi. Medjutim on nije jeo nekoliko dana, pa su ga kao fol prebacili u bolnicu, gde je sa bolesnichke postelje davao TV inttervjue!! Kazu da je krishom jeo chokoladu i sl. To je bila javna komedija, poput Milovog Drzavnog Udara. Potom imate drugi slucaj sa Sadamom Huseinom. On je takodje shtrajkovao gladju. Izdrzao je 3 dana. Cetvrti dan je pozvao strazara i rekao: “Gladan sam”!
Sheshelj je izdrzao 29 dana BEZ VODE I BEZ HRANE. Kasnije je pricao na YT, kako mu je telo bilo totalno otkazalo, bio je nepomichan, ali mu je mozak funkcionisao savrsheno, kao da mu se nishta nije desavalo. To je ono stanje mira pri nadolazecoj smrti.
Tek 29-dan je Hashki Sud popustio: ISPUNILI SU SVIH 10 SHESHELJEVIH USLOVA! Sheshelj je u zatvoru napisao oko 100 knjiga. Vecina tih knjiga je zbirka sudskih dokumenata za istoriju. Ushao je u istoriju zauvek, kako bezgranichan moze da bude otpor sudskoj nepravdi.
Sheshelj nije moj tip politichara. Skoro sve od onoga shto se on zalaze, meni ne odgovara. Ne odgovara mi Majka Rusija, ujedinjenje sa Rusijom, njegova komunjarska proshlost i bradonjska-chetnichka sadashnjost, njegove ideje da svi Srbi, ma gde da su mora da zive u jednoj drzavi Velikoj Srbiji, sto (prema Prirodnim zakonima) automatski stvara zelju kod Hrvata, Muslimana, Albanaca da zive, ma gde da su u Velikoj Albaniji, Velikoj HR, Velikoj Turskoj…. Medjutim, ja mu se divim na nachinu kako se ponashao u Hashkom kazamatu za Srbe, gde su ga drzali 12 godina samo zbog njegovog – dugachkog jezika.
Mandela je proveo 27 godina u zatvoru kao politicki zatvorenik.
Mandela, kao Predsednik UAU, od prvog dana je dao svoj glas protiv bombardovanja SCG.
Sledeca Helijeva poema “ga je u zatvoru odrzavala u zivotu:
“Invictus” (NESALOMLJIV), by William Ernest Henley
{Out of the night that covers me,
Black as the pit from pole to pole,
I thank whatever gods may be
For my unconquerable soul.}
Iz ove noci, shto me pokriva,
Crne kao jama od stuba do stuba
Ja zahvaljujem Bogovima, bilo kakvi da su
Za moju nesalomljivu dushu
—————————–
{In the fell clutch of circumstance
I have not winced nor cried aloud.
Under the bludgeonings of chance
My head is bloody, but unbowed.}
U paloj kochnici okolnosti,
Ja nisam ni trepnuo ni plakao glasno.
Pod batinanama sluchaja
Moja glava je krvava, ali uspravna
——————————————–
{Beyond this place of wrath and tears
Looms but the Horror of the shade,
And yet the menace of the years
Finds and shall find me unafraid}
Izvan ovog mesta od gneva i suza
Nazire se Uzas Senki
Inatoch moj progonitelj
me nalazi i mora me naci – nezaplashenog
———————————————-
{It matters not how strait the gate,
How charged with punishments the scroll,
I am the master of my fate:
I am the captain of my soul.}
Nije vazno koliko su vashe kapije jake
Kolika je duga lista vashih kaznjavanja
JA SAM KOMANDANT MOJE SUDBINE
JA SAM KAPETAN MOJE DUSHE
Motricemo na Milanovu sigurnost u tamo njihovom zatvoru. Milanova sigurnost je i sigurnost svih nas.
Milane ti ses izdrzati, a tvoji progonitelji nece. Sloboda za Milana!
Ovo je strašno šta se dešava u našoj nesrećnoj državi.Dokle će to ovaj crni narod da trpi.