Пјесма о два Бадњака
1 min read
Бадњаци; илустрација: YouTube
Пише: Миладин Берић
Пјесма о два Бадњака
„Јоште и не каниш свитат’ рујна зоро
тамо гдје једино ложе два бадњака
а колико видим нећеш баш ни скоро
дошло такво вријеме и таква нафака.
Један крај Цетињског старог манастира
други покрај дворца од Краља Николе
први у част славе Божанског пастира
други по декрету ватиканске школе.
Како и приличи завађеној браћи
између њих буљук Мило-пендрекаша
тако да ће тешко сунашце изаћи
тамо гдје се моле и два оченаша.
Зна ли тај Мираш тај распоп и Јуда
да се из тог дворца ноћу чује само
глас краља Николе страшнији од суда
„За брдшца она … Онамо … Онамо.“
„С огњишта милог бјежи ми, куго“
шапуће Никола ал’ се шапат чује
све до Ватикана и одзвања дуго
наткриливши Ловћен жешће од олује.
За коју годину Мираш ће бадњаке
да запали први тринаест дана прије
то слути и гавран што над Гором гаче
и што из Мораче црну воду пије.
Jedan badnjak a jedan I bukva I badnjak
“ … slutim da ne kaniš skoro rujna zoro“!
Ne zamjeri pjesniče, kani rujna zora!
Samo što nije, dugo je bila odsutna na službenom putu!
… Eno ita rujna zora, još samo za malo biće suncem obasjana Crna Gora!
I mrak je takođe prolazna pojava!
“ … slutim da ne kaniš skoro rujna zoro“!
Ne zamjeri pjesniče, kani zora!
Samo što nije, dugo je bila odsutna na službenom putu!
… Eno ita rujna zora, još samo za malo biće suncem obasjana Crna Gora!
I mrak je takođe prolazna pojava!
Koliko je sve farsa pa pale badnjake ispred SRPSKOG KRALJA jer svoga nikog nemaju…
Lele mene za njima a i zamnom sto ih žalim
Amin!