Писмо учитељу Шербу

Пише: Божидар Ровчанин

Драги учитељу Шербо, не зачудите се овом писму касном, подсјетише ме на Вас двије мале птице, двије обичне птице на жици телеграфској!

Па се питам, на који стил Вас је подсјећао онај, онајонда стил владања, оногаонда суверена? Да ли му икако, икада, игда могасте наћи еквивалент у историји владања и зашто га никада не упоредисте са Нероном, или се одиста такав мајчин син није рађао? Доста знате, што непоменика не упоредисте, него власт која ни завластила крштено није, упоређујете са Вучићем. Само Вам климаво поређење, да, свагда ми драги наставниче.

Читам, професоре, неке интервјуе Ваше, па се сјећам, професоре, нијесте видјели у посљедњих двадесетак година никакве грешке старе власти, а сад је тек као узгред добрано окривљујете, па се питам, да није то некаква скривена страница историје о којој нам нијесте писали. Нисте нам писали о тим „заслугама“ бивше власти, или и Ви мислите да нас кауре, планинске гладне мише нијесу довољно тукли и понижавали. Највиша им грешка, вјероватно, што док су нас били по потиљку, ипак нам не убили Бога у нама.

Видим, сада научно шпекулишете да се у бирачком списку налази несразмјерно много више људи него што има становника ЦГ. Тога нијесам до сада налазио у вашој скривеној историји ЦГ. То је изгледа нова, али одоцњела страница капиталном дјелу. И историја може некада да урасте и да буде бајата, ево примјера. Када очевици догађаја прогледају касно, онда је то укисељена историјска чињеница, мој професоре и академиче, што подсјетише ме на Вас, двије покисле птице, двије уморне птице на жици телеграфској.

Зар се, мој касно пробуђени професоре, бивша власт, а садашњи Нерон што пали сијено по ЦГ, служила изборним инжењерингом и релативизујете ли и Ви, не дај Боже, резултате часнога Референдума, мој професоре. Па зар је то могуће?! Зар и Ви, професоре Бруте?! Повуците ријеч, иначе ће нас све прогутати „спирала зла“ професорице Божене, на коју ме подсјетише двије гладне птице на жици телеграфској.

Али како видим, драги профо, ни ХН није ХН, него неки Франкенштајн, производ неке алхемије. Тај, како рекосте, некада, можда и најјугословенскији град, мајко света, поста, не дај Боже, српска лука плитког газа српског света. А не кажете, професоре, да су се ипак, ипак Влашчад досјетила. Па кад видјела, након седамдесет година, да Загреб није најјугословенскији град, да није Сарајево, Љубљана, Приштина, ни Плав, ни Гусиње, онда Нови, без инжењеринга постао влашки! Можда је ово нека чињеница за скривену страницу црногорске историје, која је истргнута из капиталног дјела професора Шерба.

Професоре, професоре, Лепосавића ли називате наводним експертом јер наводно је објавио рат „правним чињеницама“. Објависте ли ви рат историјским и правним чињеницама Краљевих судова, па се прослависте?! Краљеви судови су понижење и тлачење и скривена страница од црногорствујушћих очију, а Хагови су ослобођење, прогледавање и Васкрсење! Па неће бити баш све тако, драги професоре, што подсјетише ме на Вас, двије заљубљене, двије необичне птице на жици телеграфској.

Није ваљда, Профо драги, да су Хаг и Нирнберг исто, или Вам је тако научно заснован сваки закључак. Нијесу исто 41. и 91. нити балканска крчма („Када се у балканској крчми угаси свјетло, онда се не зна ко кога ту туче!“ Е, зна се Крле мој добри! Ови Срби све потлачише. Све су битке изгубили, али њине руке су најкрвавије и једино геноцидне! Тако то некако испада!) и Музеји Старе даме, стари мој, добри мој уцитељу Шербо, што подсјетише ме на Вас двије доконе птичице, двије непомичне птице на жици телеграфској.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: