Писма из магле: Харадинај сам себе убио, а Срби на Косову га сахранили

Пише: Милан Добромировић

Прошлонедељно брутално хапшење Марка Ђурића, директора Канцеларије за Косово и Метохију, и до сада невиђена физичка тортура над Србима коју су им приредили припадници специјалних косовских јединица РОСУ, недвосмислено и јасно су политички сахранили премијера лажне државе Косово Рамуша Харадинаја, иначе правог и осведоченог ратног злочинца и вође терористичке „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК). Харадинај не само да је овим скандалозним потезом, за који је очигледно имао миг са Запада, изазвао сасвим очекивану реакцију Српске листе која је напустила владајућу коалицију, већ је на себе навукао и бес дела албанске политичке и стручне јавности.

У ситуацији кад му власт не спашава чак ни Аљбин Курти, један од најдрастичнијих примера ултранационалиста на Косову, слаба је вајда Харадинају то што има прећутну подршку руководства Кфор и Еулекса у терорисању Срба. Колико већ на јесен, кад приштински аналитичари прогнозирају ванредне парламентарне изборе, Харадинај је бивши политичар. И актуелни робијаш, надам се. Зато сада на све могуће начине тражи излаз и подршку за њихово одлагање. Истовремено, Харадинај све жешће напада Европску унију, припремајући се за изборну кампању. И вероватно за неминовни пораз.

Осим што је практично организовао себи политичку сахрану дивљањем у северној Косовској Митровици, Харадинај је себе политички убио сукобом са председником лажне државе Косово Хашимом Тачијем, некадашњним терористичким саборцем, али и отвореном свађом са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

До недавно тајни сукоб Харадинаја и Тачија кристално јасно указао се јавности приликом хапшења шест турских држављана на Косову под оптужбом да су припадници групе „Фето“, чији је шеф Фетулах Гулен, главни Ердоганов политички противник којег Анкара сумњичи за покушај државног удара. Експресна, готово тајна, преконоћна депортација „гулениста“ у Турску довела је до још експресније Харадинајеве одлуке да смени министра полиције и шефа тајне службе. „Харадинајева каријера је при крају. Платићете“, била је Ердоганова порука лажном косовском премијеру, која је попут ханџара пресекла Харадинајеву политичку каријеру.

Коначно, али ништа мање важно, српска дипломатска офанзива за повлачење признања независности Косова полако, али сасвим сигурно, доноси резултате. Бурунди је већ исправио „историјску неправду“, Египат је на добром путу да се придружи, а слично расположење постоји у још неколико јужноамеричких и афричких држава. Косовска јавност за овај дипломатски „контраудар“ Београда на Приштину окривљује, пре свега, Беџета Пацолија, шиптарског тајкуна који иза себе има силне милионе евра и такозваног шефа косовске дипломатије, али на крају палица незадовољства сигурно удара Харадинаја, који води владу лажне државе и формално је Пацолијев шеф. Да ће Харадинај примити и овај политички метак, вероватно „право у чело“, јасно нам говори и Пацолијева изјава, огољена и без рукавица, да не прихвата одлуку о смени министра полиције и шефа тајне службе због хапшења „гулениста“.

Изађите из магле. Да ли сада разумете?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: