Пишемо као што говоримо: Пре 158 година скинута забрана са правописа Вука Караџића
Вук Стефановић Караџић
На данашњи дан 1868. године скинута је забрана са правописа Вука Караџића и коначно је свако могао да пише „као што говори“.
Решење о томе донео је министар порсвете Димитрије Црнобарац, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, а четири године после смрти реформатора српског језика, сакупљача народних умотворина и писца првог речника српског језика.
Вукова прва граматика, „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана“ објављена је у Бечу 1814. године. Иако несавршена, била је темељ за даљи развој српског језика. Његов „Српски рјечник“ из 1818. године, са 26.270 речи, представио је језик народа Србије, Срема и Војводине, а касније га је на немачки превео Јакоб Грим.
Вуков „Нови завет“, објављен 1847. године, упркос дуготрајним препрекама и противљењу цркве, био је прекретница у ширењу народног језика. Међутим, управо су полемике са Јованом Хаџићем, председником Матице српске и његовим дугогодишњим противником, обележиле борбу за нову језичку норму. Хаџић се залагао за славеносрпски језик.
Иако је Вук преминуо не дочекавши званично признање свог рада у Србији, одлука из 1868. године означила је коначну победу његових идеја.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vuk spada u sam vrh srpskih velikana.
Njegov doprinos srpstvu je nemjerljiv.
DA nije njega i njegovog pravopisa, pesama, knjiga, danas bi mi Srbi bili guske u magli koje PRISVAJAJU Tudji jezik, kao što to danas rade muiman i, hrvati, crnogorci koji srpski jezik proglašavaju svojim.
Stao je u red:
Kneza Lazara
Miloša Obilica
Karadjordja
Milosa Obrenovica
Njegosa
Gavre Principa
Tesle
Pupina
Milankovica
Milana Tepica