Деценијама већ, откако сведочимо свеопштем убрзању света око нас и бесомучном утркивању технологија, чији незадрживи напредак неретко „претиче“ напредовање нас самих – слушамо о будућности књиге, оваквој или онаквој, но ипак чешће несигурној и осликаној мрачним тоновима. Књижевност, ипак, упорно опстаје, писци пишу, а читаоци читају, било са монитора и дисплеја, било са папира, а књиге се упркос туробним предвиђањима и објављују и траже, позајмљују или купују. Овај 23. април, установљен као Светски дан књиге, диљем планете дочекујемо у ванредним околностима, затворени у кућама, углавном и са „вишком“ времена који бисмо – у ситуацији када нам је друштво других забрањено, могли утрошити на друговање са књигом, свакако најстрпљивијим и најмудријим пријатељем сваког човека.

– Од избијања пандемије, широм света изговорено је много тешких речи на рачун људскога рода – констатује писац Вуле Журић. – Чини се да је сваки божји дан који човечанство проводи у карантину својеврстан светски дан човекове кривице. Хајде да се макар на Светски дан књиге одрекнемо тог лицемерног ружења и да те вечери аплаудирамо и неуништивој људској жудњи за сазнањем. У овом глобалном времену смрти књиге се још једном испостављају као најпоузданији човеков штит пред мрклим понором незнања из кога вребају необуздани страх и сујеверје. Верујмо, дакле, књигама онолико колико књиге верују у нас!

Писац Мирко Демић, иако сасвим верује и књигама и у књигу, нема много вере да ћемо и као појединици и као друштво из свега овог извући поуке те постати бољи или гори него што смо били, не верује у корените промене већ је уверен да ћемо се и овог пута препустити инерцији да нас носи.

Промишљајући будућност писане речи и као директор крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић“, Демић сматра да ће васцели свет, задешен овом глобалном пошасти, бити приморан да темељније планира развој појединих сегмената друштва, па и оног културног, који вапи за дугорочним системским решењима и јасном културном политиком.

– Такав случај је и са књигом – наводи Демић.

– Сведоци смо како се за неколико дана потпуно распадне тржиште књиге у класичном облику. Њен електронски облик одавно се најављује као блиска будућност, али се мало тога ваљано урадило да јој се законски и на сваки други начин омогући постојање и несметан развој. Истина, и наше библиотеке су у овој кризној ситуацији понудиле своје дигиталне садржаје, који су, морамо признати, скромног обима. Нажалост, још нисмо дошли до тога да нашим корисницима издајемо електронске књиге, јер их немамо, нити је та област издаваштва код нас уређена.

Књига ће опстати, као што опстаје и ових дана, када се мало мање продаје у књижарама, али много више преко интернета, тврди и писац Урош Петровић, коме се чини да је много људи управо ових дана прочитало дела на која су чекали годинама.

– Брзи живот нас је удаљио од трајних, доказаних вредности, а то се у овим данима много лакше препознаје – каже Петровић, који сматра да ова ванредна ситуација пружа одличну шансу да се дете приволи некој доброј књизи, упркос супарничкој заводљивости моћних електронских игрица, што признаје да није лако спровести, али јесте могуће и вредно сваког труда.

Петровић, који их је током карантина не само прочитао неколико, већ једну и написао, уверен је да је књига управо спасоносна у овој ситуацији:

– Ево рачунице – ако је неко током изолације прочитао неколико добрих књига, из кризе ће изаћи бољи него што је био када је она почела. Зар то није права победа? Још се Цицерону приписују речи да човеку који има библиотеку и врт не треба ништа више. Врт може да замени и добра фотеља поред прозора, а књигу – ништа.

Карантин и утеха

– Књига је одувек била утеха, па се надам да је многима испунила ово туробно ишчекивање невидљивог и непознатог – наводи Демић. – Такође се надам да „Карантин“ није само наслов сјајне књиге песама Раше Ливаде, већ је он околност која је многе међу нама вратила давно напуштеној навици читања. Можда ће неки од њих „остати позитивни“ на књиге и онда кад све ово прође. Ја сам, рецимо, слушајући вести о искушењима Италије и Шпаније, још једном ишчитао наше путописце који су били фасцинирани њиховом лепотом.

Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: