Decenijama već, otkako svedočimo sveopštem ubrzanju sveta oko nas i besomučnom utrkivanju tehnologija, čiji nezadrživi napredak neretko „pretiče“ napredovanje nas samih – slušamo o budućnosti knjige, ovakvoj ili onakvoj, no ipak češće nesigurnoj i oslikanoj mračnim tonovima. Književnost, ipak, uporno opstaje, pisci pišu, a čitaoci čitaju, bilo sa monitora i displeja, bilo sa papira, a knjige se uprkos turobnim predviđanjima i objavljuju i traže, pozajmljuju ili kupuju. Ovaj 23. april, ustanovljen kao Svetski dan knjige, diljem planete dočekujemo u vanrednim okolnostima, zatvoreni u kućama, uglavnom i sa „viškom“ vremena koji bismo – u situaciji kada nam je društvo drugih zabranjeno, mogli utrošiti na drugovanje sa knjigom, svakako najstrpljivijim i najmudrijim prijateljem svakog čoveka.

– Od izbijanja pandemije, širom sveta izgovoreno je mnogo teških reči na račun ljudskoga roda – konstatuje pisac Vule Žurić. – Čini se da je svaki božji dan koji čovečanstvo provodi u karantinu svojevrstan svetski dan čovekove krivice. Hajde da se makar na Svetski dan knjige odreknemo tog licemernog ruženja i da te večeri aplaudiramo i neuništivoj ljudskoj žudnji za saznanjem. U ovom globalnom vremenu smrti knjige se još jednom ispostavljaju kao najpouzdaniji čovekov štit pred mrklim ponorom neznanja iz koga vrebaju neobuzdani strah i sujeverje. Verujmo, dakle, knjigama onoliko koliko knjige veruju u nas!

Pisac Mirko Demić, iako sasvim veruje i knjigama i u knjigu, nema mnogo vere da ćemo i kao pojedinici i kao društvo iz svega ovog izvući pouke te postati bolji ili gori nego što smo bili, ne veruje u korenite promene već je uveren da ćemo se i ovog puta prepustiti inerciji da nas nosi.

Promišljajući budućnost pisane reči i kao direktor kragujevačke Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“, Demić smatra da će vasceli svet, zadešen ovom globalnom pošasti, biti primoran da temeljnije planira razvoj pojedinih segmenata društva, pa i onog kulturnog, koji vapi za dugoročnim sistemskim rešenjima i jasnom kulturnom politikom.

– Takav slučaj je i sa knjigom – navodi Demić.

– Svedoci smo kako se za nekoliko dana potpuno raspadne tržište knjige u klasičnom obliku. Njen elektronski oblik odavno se najavljuje kao bliska budućnost, ali se malo toga valjano uradilo da joj se zakonski i na svaki drugi način omogući postojanje i nesmetan razvoj. Istina, i naše biblioteke su u ovoj kriznoj situaciji ponudile svoje digitalne sadržaje, koji su, moramo priznati, skromnog obima. Nažalost, još nismo došli do toga da našim korisnicima izdajemo elektronske knjige, jer ih nemamo, niti je ta oblast izdavaštva kod nas uređena.

Knjiga će opstati, kao što opstaje i ovih dana, kada se malo manje prodaje u knjižarama, ali mnogo više preko interneta, tvrdi i pisac Uroš Petrović, kome se čini da je mnogo ljudi upravo ovih dana pročitalo dela na koja su čekali godinama.

– Brzi život nas je udaljio od trajnih, dokazanih vrednosti, a to se u ovim danima mnogo lakše prepoznaje – kaže Petrović, koji smatra da ova vanredna situacija pruža odličnu šansu da se dete privoli nekoj dobroj knjizi, uprkos suparničkoj zavodljivosti moćnih elektronskih igrica, što priznaje da nije lako sprovesti, ali jeste moguće i vredno svakog truda.

Petrović, koji ih je tokom karantina ne samo pročitao nekoliko, već jednu i napisao, uveren je da je knjiga upravo spasonosna u ovoj situaciji:

– Evo računice – ako je neko tokom izolacije pročitao nekoliko dobrih knjiga, iz krize će izaći bolji nego što je bio kada je ona počela. Zar to nije prava pobeda? Još se Ciceronu pripisuju reči da čoveku koji ima biblioteku i vrt ne treba ništa više. Vrt može da zameni i dobra fotelja pored prozora, a knjigu – ništa.

Karantin i uteha

– Knjiga je oduvek bila uteha, pa se nadam da je mnogima ispunila ovo turobno iščekivanje nevidljivog i nepoznatog – navodi Demić. – Takođe se nadam da „Karantin“ nije samo naslov sjajne knjige pesama Raše Livade, već je on okolnost koja je mnoge među nama vratila davno napuštenoj navici čitanja. Možda će neki od njih „ostati pozitivni“ na knjige i onda kad sve ovo prođe. Ja sam, recimo, slušajući vesti o iskušenjima Italije i Španije, još jednom iščitao naše putopisce koji su bili fascinirani njihovom lepotom.

Novosti