• Политика

ПИР тражи да Уставни суд поништи кандидатуру Ђукановића

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Мило Ђукановић, фото: Принтскрин

Партија пензионера, инвалида и реституције (ПИР) предала је Уставном суду захтјеву коме траже да се поништи одлука Државне изборне комисије (ДИК) о прихватању кандидатуре Мило Ђукановића за предсједничке изборе, заказане за 19. март.

-Одлуком Државне изборне комисије -ДИК-а, да прихвати кандидатуру Мила Ђукановића да по трећи пут може бити кандидат односно предсједник Црне Горе, грубо је повријеђен члан 97. став 2. Устава Црне Горе,који гласи:”Исто лице може бити предсједник Црне Горе највише два пута “.Ова одредба Устава је јасна правнику и лаику да јој тумач не треба- наводе у саопштењу ПИР-а које потписује Момо Јоксимовић.

Додајуд а је одлука Уставног суда ЦГ из 2013.године, којом се каже да Црна Гора од 2007.године гаји правни дисконуитет, је погрешна и накарадна, бесмислена и нелогична и правно неодржива.

-Оваква Одлука Уставног суда је и правно и политички неодржива, гдје се може видјети партијска припадност судија Уставног суда, који су понизили и Уставни суд као највишу правну истанцу и правни поредак Црне Горе. Судије Уставног суда који су гласали за такву одлуку не заслужују ни да кваку дохвате од врата Уставног суда- сматрају они.

Према њиховим ријечима, У прилог томе говоре следеће чињенице које се не могу сматрати симболичким већ правно ваљаним, као:

-Континуитет скупштинских сазива Црне Горе се рачуна од 1905.године, од доношења првог црногорског устава и првог парламентарног сазива Црне Горе, на шта упућују бројне чињенице и документа као и фотографије предсједника Скупштне Црне Горе, који се налазе у холу Скупштине, гдје се рачуна и да је први предсједник црногорског парламента Шако Петровић, преноси Дан.

Зар то није правни континуитет.

-Сазиви црногорских влада се такође рачунају од формирања прве црногорске владе прије сто и више година, па се каже да је ово 43 Влда Црне Горе. Зар то није правни континуитет.

-Први предсједнички избори у Црној Гори су одржани 1990.године, када је изабран први предсједник Црне Горе Момир Булатовић.

-Уставни Закон за спровођење Устава Црне Горе, члан 2 гласи:

“Органи власти у Црној Гори и други државни органи, организације и службе и органи локалне самоуправе настављају са радом до истека времена на које су бирани, у оквиру права и дужности утврђених Уставом, ако овим законом није другачије одређено “.

-Дакле и ова законска одредба јасно говори да органи државне власти и локалне смоуправе настављају да раде након одржаног референдума и усвајања Устава из 2007.године.Зар то није правни континуитет. Црна Гора као држава није настала референдумом и уставом 2006 и 2007.године, него много година и вјекова прије. И надасве, Мило Ђукановић је највиша штеточиња и елементарна непогода која је могла задесити Црну Гору у њеном историјском трајању, те се његова кандидатура није требала приватити. Наиме, против Ђукановића је поднешено на десетине кривични пријава. Да смо имали професионално, независно и слободно тужилаштво, Ђукановић би давно био процесуиран, што незначи да ускоро неће бити- поручују у саопштењу и додају:” Тражимо да Уставни суд Црне Горе, поништи Одлуку ДИК-а о прихватању кандодатуре Мила Ђукановића за предсједника Црне Горе, што је у интересу Црне Горе и њени грађана.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: