ИН4С

ИН4С портал

Пијаца изборних гласова

Када овај текст буде доступан читаоцима, биће познати барем прелиминарни резултати гласања на најновијим црногорским предсједничким изборима. Без имало сумње, потврдиће се, као на свим изборима у Црној Гори након наводног пада комунизма, оно приписано Черчилу: избори су непотребни ако су добро организовани.

O. Јован Пламенац

Пише: отац Јован Пламенац

Када овај текст буде доступан читаоцима, биће познати барем прелиминарни резултати гласања на најновијим црногорским предсједничким изборима.
Без имало сумње, потврдиће се, као на свим изборима у Црној Гори након наводног пада комунизма, оно приписано Черчилу: избори су непотребни ако су добро организовани.

У Црној Гори, заиста, организовање избора је, поред шверца од цигарета до дроге, најуноснија привредна дјелатност откад се, прије 27 година, на трон премијера први пут испео Мило Ђукановић. Да је режим Мила Ђукановића, зачет 15. фебруара 1991. године, уложио труда у очување привредних ресурса које је наслиједио од комунистичких власти и њихово даље развијање колико је уложио у организовање избора, Црна Гора, са својих шестсто и нешто хиљада житеља, била би земља благостања – не само економског, него и културног и духовног. И не би јој данас најјачи привредни субјект био – један тунел.

Али, шишњарски менталитет амбициозног јуноше са периферије индустријског града нема осјећаја за опште добро. Њега може да задовољи, искључиво, сопствено богаћење, што је могуће брже и што је могуће више. Похлепи, којој никада није довољно, природни амбијент је подземље, а врхунац цивилизацијских достигнућа закони улице.

Вођена нагоном умјесто разумом, Црна Гора постала је једна велика пијаца, са само једном робом на тезгама. Та роба зове се – изборни глас. Ова роба може бити купљена новцем, али и запослењем, разним обећањима, асфалтирањем пута, врећом брашна и слично. Такође, изборни глас може бити отет са тезге: пријетњама широког спектра, свакодневним упадима разних инспектора у предузетничке радње, вишемјесечним чекањем на медицинску услугу…

Трговци и отимачи на овој пијаци су: доушници и вишерангирани сарадници Агенције за националну безбједност, директори и шефови у државним фирмама, власници приватних фирми, посебно већих, партијски активисти у стамбеним зградама и селима…

Неприкосновени трговац и отимач на црногорској пијаци изборних гласова је Демократска партија социјалиста, политичка артикулација режима Мила Ђукановића и његова инфраструктурна подршка у коју је инкорпориран и цјелокупан државни апарат. Пијачни дух многе у Црној Гори је обезличио, опихтијавио. Прихватајући да њихов изборни глас буде роба, и сами су постали роба. Свој субјективитет су продали или су га се кукавички одрекли и постали су маса. На тој маси плута режим Мила Ђукановића.

Кроз гријех Мила Ђукановића у народ Црне Горе ушла је смрт – морална, културна и духовна. Међутим, и поред апсолутне посвећености режима Мила Ђукановића организовању избора, трајном послу у који је, за црногорске прилике, укључена читава армада: тајних полицајаца, тајних и јавних партијских активиста, интелектуалаца, новинара и спортиста без карактера, стручњака за коришћење компјутерске технологије и информационих система, дефетиста убачених међу политичке противнике…, он на сваким изборима остаје на власти, или тијесном већином, или придржаван малим партијама, углавном националним, којима, заузврат, чини неразумне уступке. И опет, да би опстао на власти, неопходне су му изборне крађе као оне на реферндуму о независности Црне Горе 21. маја 2006. године, када су аутобусима довели неколико хиљада становника Косова и Метохије и Албаније и експресно им издали личне карте да би гласали.

То говори да нијесу сви у Црној Гори амебоидног, протоплазматичног карактера, него да је много оних који су свој образ утврдили на ђедовском чојству, које је неодвојиво од јунаштва. Охрабрује и списак гласача Центра за конзервацију и археолошка истраживања, државне институције, који је грешком стигао Демосу, на којем се види да уз не мало имена није уписан крст, као знак гласача Демократске партије социјалиста и драгог Вође.

Очито, и поред скоро тридеценијског преобликовања свијести народа у Црној Гори и својеврсне културне, образовне… диктатуре, посебно над православним живљем, за Црну Гору има наде.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

14 thoughts on “Пијаца изборних гласова

  1. Jovane, pa najbolje Vi iz te novokomponovane vjere znate da ne postoji ništa i da je crkvu napravio čovjek, boga izmislio čovjek, bibliju napisa` čovjek.
    Dobro znate da je bilo dosta religija prije te Vaše „prave“ kako Vi kažete.
    A dobro znate da je Vaša religija najkrvavija.
    Toliko je puta pozivala u rat, toliko je života odnijela i ponijela da je svi okeani ne mogu oprat.
    Dolazimo do toga da ste Vi grješniji no mi ateisti koji nikome zlo ne činimo i ne mislimo.
    Zamislite se malo, „oče“ i manite ćorava posla.

    1. Куку и леле у дом кад има оваквих Зећана. А шта ћемо са прецима и њиховим завјетима и аманетима, копиле брозово? Нијесте никоме зло учинили? Нијесте, коме нијесте могли.

  2. Realno,ne moze se pokrasti na izborima vise od 10-15%.Znaci ,on dobija oko 40%.Narod tako glasa i tu se ne moze nista.Taj narod je za NATO,za Kosovo kao drzavu,protiv Srbije,protiv svog najveceg pjesnika i mislioca Njegosa,za zivot pod cizmom i …………………..
    Budimo realni i kazimo jasno ko smo i sta smo.

      1. Отац можда није ведого али дјелује снено и тужно на слици. Време и простор у ком обитава ће исцрпити животност и крепкост из некад виталног старине. То само показује да нам требају нови ветрови.

        Дјикане, Фром је иначе брат од Хрома.

  3. Видим спомену отац Јован на крају православни живаљ. Који православни живаљ, онај који вјерује у Бога и свим бићем воли Господа или онај који бира Некрста.
    Велики број вјерника Митрополије гласа Некрста. Ти исти «вјерници» који се причешћују из руке свог свештеника истог тог свештеника тјерају из Црне Горе јер им је избор Некрст.
    Исти ти не вјерују да им Бог дао посао већ гласају Некрста да га не изгубе. Не вјерују да је Божје давање и да уколико срцем вјерују неће остати без коре хљеба – Псалам 36 (дио) Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављена, нити децу његову да просе хлеба.
    Чега се боје Бога или Некрста? Да и је им је Црква Божија само излазак и дружење или искрено покајање и љубав према Христу Господу?
    Чак и могу да разумијем он који су здушно за Партију јер једноставно не виде у томе ништа лоше (слијепи код очију), иду у цркву,посте, причешћују се, доводе дјецу, бар су искрени у свему.
    Али већина су лицемјери, говоре против а гласају Некрста. Да ли ће на крају бити калкулације с Богом?
    Да ли је вјера „вјерницима“ толико плитка, што да кажемо за остале?
    Опростите браћо што се гњевим на браћу али њихов став ме највише боли.

  4. Andrijevica, Savnik, Zabljak, Pljevlja, Mojkovac. I tu izgubismo izbore.
    Hajde trgnite se malo (i u opoziciji i u Crkvi), pa malo siđite među narod, blago meni.
    Ovako pišući i po vazdan kukajući kako smo mi anđeli a oni đavoli i divaneći po novinama,
    izgledate dovoljni samo sebi.

  5. Да се подс(ј)етимо

    у време првенства, кошаркашког

    …“ево мачке, ђе месо… ево меса, ђе мачка…“

    Посматрајући две екипе кошарке.
    Прва екипа. Младићи који играју игру, настојећи да
    постигну што више и чинећи све да њихов противник постигне
    што мање. При том цела екипа и сваки појединац у њој
    остају за цело време игре оно што су: људи и личности. И ма
    колико да су предани игри, они у сваком тренутку постоје
    као људи, одвојено од успеха и неуспеха. Друга екипа.
    Све се губи у разгранатој и добро изграђеној
    специјализацији. А сваки појединац тежи да се цео претвори не
    у игру, не у кошарку, него у кош, у погодак, у безобзиран,
    го успех који на крају крајева губи сваки смисао, јер
    прогута човека и све што се људско у њему и око њега.
    Ово важи за сваки спорт, па и за свако људско делање
    уопште.

    (из Знакова поред пута, Иво Андрић)

    Истина се никада у Цркви није објављивала путем прекраћивања расправе, путем једноумља, што је особеност папистичке религиозне заједнице, већ, супротно, управо путем расправе у смирењу и љубави, по речима Св. Ап. Павла да треба и подвајања да буду међу нама (1. Кор. 11, 19), не само да се утврди ко је постојанији, већ и да би се објавила истина Сабора.

    https://svetosavlje.org/o-kanonizaciji-petra-ii-petrovica-njegosa/

    О КАНОНИЗАЦИЈИ ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША, Архимандрит др НИКОДИМ (Богосављевић)

    ово је дисперзија

    а ово није

    ?w=640

    https://trebinjelive.info/2015/02/25/janjac-selo-iz-kojeg-korijene-vuku-braca-aleksandar-i-drazen-petrovic/

    https://www.youtube.com/watch?v=1wTmvq1Qnj4

  6. Потпуно сагласан са текстом оче Јоване.Али какав смо народ боље и не заслужујемо.

    1. Kakva je crkvena vlast takva je i svetovna a i tajac je narod svaki odje. Glasove najviše prodaju srbi i to crkveni velikodostojnici znaju i nikada ih ne opomenu jer i trguju sa vlašću. Zatpnpope prvo pričaj na crkvenim tribinama pa onda soli nama pamet.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *