Петровић: „Разграничење“ са Косовом* се мора спречити (ВИДЕО)

Приступ Вучићеве власти косовској проблематици сасвим је погрешан. „Разграничење“ би био завршни и катастрофалан потез, који се на сваки начин мора спречити, казао је др Драган Петровић гостујући на Балкан инфо.

Главна тема емисије Интервју у којој је Петровић био гост 12. марта је тзв. разграничење са Приштином, односно хоће ли доћи до таквог споразума који би омогућио заправо тзв. Косову улазак у ОУН и практично довео до дефинитивног признања Београда независности те квазидржаве.

„Чак и ако би се приступило тзв. ‘разграничењу’, што је рђав приступ за српске интересе, овако како му приступа Вучић и власт, је додатан промашај и капитулација, па је једина шанса за било какво остварење српских интереса на Косову и Метохији, прекид преговора у овом правцу, али и смена постојеће власти, отварање медија, и тражење општенационалног консензуса по овом горућем држаном и националном питању“, истакао је Петровић и додао:

„Чак и да се оствари овакав концепт где највише помажу СПЦ, Русија и друге наклоњене силе, интелектуалци и све више и масовније српски народ у целини, штете по косовско-метохијско питање су од стране постојећих власти у протеклих седам година велике и тешко се и у највећем могу анулирати, на позицију Србије. Промене и у међународном окружењу, говоре у прилог да извесног оптимизма по овом важном српском питању свакако постоје јер је то свесрпско питање највећег значаја, и не сме се више дозволити да буде предмет лицитације дела отуђене и марионетске политичке и друштвене владајуће елите“.

Блокада и чак планска дебилизација у медијској сцени Србије, напомиње он, је велики проблем, који се стално појачава јер „актуелна власт, али и страни фактор паралелено, стежу обруч и поседају један по један од преосталих неколико слободних локалних медија“.

„Тако практично сем интернета, зрењанинске регионалне тв КТВ и у мањој мери још неколико локалних медија, режим и страни фактор паралено, држе целокупну медијску мрежу у Србији, са катастрофалним програмским шемама.

Не само да се опозиционом мишљењу не даје простор, већ се врши (планска) дебилизација, ‘регресија’ на нижи интелектуални, етички, и општецивилизацијски ниво. То одговара подухвату сламања земље и стања свести популације, од стране оних сила које фактички држе Србију, као de jure слободну и независну државу, у форми протектората, експлоатације, испумпавања ресурса, демографског слабљења и лишавања дугорочно суверенитета и чак смисла постојања“, истиче Петровић и додаје:

„Без обзира на све, све већи део популације схвата суштину, и владајући концепт је у озбиљној кризи, с тиме да и власт и наведени страни фактор (атлантистички центри моћи, Брисел, Сорош…) покушавају свим силама, и у томе имају извесног успеха, да се алтернатива и опозициони фронт у Србији не устроји као квалитетан и јасна алтерантива по свим најважнијим државним и егзистенцијалним питањима“.

Опозиција је, истиче, реално знатно слабија од могућности, а она патриотска која би дала акценат на питању Косова и Метохије, свесрпског макар културног и економског повезивања у региону, друкчијем економско-социјалном концепту, једва да постоји и није организована нити међусобно повезана.

Тако и започети протести у Србији имају мању снагу од могуће и потребне. Петровић ту издваја три целине: народ, који је оправдано незадовољан стањем у земљи и спреман је начелно на протесте,, што се види и по масовности и њиховом ширењу и на друге градове, ван Беогарда; Савез за Србију, који и поред своје разнородности и хипотеке, да сем Двери, га чине углавном групације које су већ биле на власти, има снаге и кредибилитета, посебно инсистирајући на својих 30 тачака, и начелном противљењу тзв. „разграничењу и правно обавезујућем споразуму са Приштином“; те најзад сами организатори протеста, који су најслабија карика (Трифуновићи, промондијална група уметника, невладине организације ослоњене на атлантисте и др.) и који очигледно имају линк са истим центрима моћи који и надзиру и уцењују Вучића и постојећу власт.

„Ова 2019. календарска година је веома важна и за Србију и за српски фактор у целини“, наглашава он и позива на обједињавање свих интелектуалних и патриотских снага у земљи, свест народа, да се не дозволи тзв. правно обавезујући споразу и „разграничење“ са лажном државом Косово, али и борбу за демократизацију српског друштва где је постојећа власт велика препрека, а ослобађање јавне сфере и медија, изузетно важно за будућност Србије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: