• Руски поглед

Петогодишњица враћања Крима Русији: Истина и лажне гласине

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Прије пет година, 16. марта, одржан је референдум на Криму, а 96,7 одсто становништва полуострва гласало је за повратак у састав Русије.

Крим

Прије пет година, 16. марта, одржан је референдум на Криму, а 96,7 одсто становништва полуострва гласало је за повратак у састав Русије.

Поводом годишњице, Генерални конзулат Русије у Истанбулу припремио је детаљан извештај о животу на полуострву, са акцентом на статус кримских Татара, развој инфраструктуре, економије и туризма на Криму.

Предсједник Федерације кримско-татарских културних заједница Турске, предсједник Фонда развоја Крима Унвер Сељ, за Спутњик је коментарисао информације представљене у извјештају, а такође је говорио о информативном рату који украјинске власти и европске државе већ пет година воде против Крима.

По мишљењу Сеља, главна грешка у вези са Кримом, коју је подржао Запад, јесте тврдња Кијева да се ради о „руској окупацији“ полуострва.

„Већ пет година украјинске власти на међународној сцени систематски шире лажне информације о Криму. Украјина говори да је Русија окупирала Крим, али одлука о припајању полуострва је била донијета након одржаног референдума, који је протекао у складу са међународним нормама”, објашњава он.

”Али дезинформисање се на овоме не завршава. Украјинске власти стално говоре о некаквим хапшењима и убиствима локалних становника на Криму. Све је то отворена лаж. Да, на Криму се спроводе хапшења, али само чланова терористичке групе Хизб ут тахрир. Никаквог систематског ’лова‘ и убистава неистомишљеника нема“, истиче Сељ.

Саговорник Спутњика указао је на побољшање животног стандарда становника полуострва, конкретно кримских Татара. Према ријечима Сеља, руске власти реализују низ важних пројеката усмјерених на развој сарадње и јачање веза са кримско-татрским народом у многим областима, почевши од културе и спорта, завршно са образовањем и медијима.

„После припајања Крима Русији, свједоци смо напретка у односу на стање кримских Татара на полуострву. На примјер, сада постоји радио и телевизијски програм на кримско-татарском језику”, казао је.

Иницијативе кримских Татара у областима спорта, културе и образовања, додаје он, добијају озбиљну државну подршку. Отворене су, како каже, нове школе, а кримско- татарски језик је постао један од званичних језика на полуострву.

”У школама Републике Крим упоредо са кримско-татарским језиком предаје се и култура и литература овог народа. Међутим, када је полуострво било у саставу Украјине, једини званични језик је био украјински“, констатује Сељ.

Према подацима представљеним у извјештају конзулата Русије у Истанбулу, сада на полуострву има више од 30 активних кримско- татарских друштвених организација.

Прије пет година усвојен закон о рехабилитацији кримских Татара. Документ је положио темеље за процес повратка депортованог становништва у домовину и овим људима су обезбјеђени станови.Тачније, изграђено је 300 нових зграда.

”За разлику од времена када је полуострвом владала Украјина, данас постоје сви услови да муслиманско становништво живи равноправно. Отварају се нове џамије, одржавају се курсеви о тумачењу Курана и основа исламске религије“, изјавио је Сељ.

Кримски Татари имају могућност да неометано одлазе на хаџилук у Меку и да обележавају празнике попут Рамазана и Бајрама, који су на полуострву званично нерадни дани.

На Криму такође функционишу и 53 различита медија на кримско-татарском језику. Мултинационална заједница Крима има право на школовање на свом језику у оквиру не само основних школа, већ и институција средњег и високог образовања, укључујући и украјински и кримско-татарски језик.

Прочитајте још:

Москва упозорила: Спремни смо за реципрочне мјере

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: