Петнаест година је од смрти Радомира П.Губеринића српског историчара, публицисте и хроничара из Васојевића

Радомир Петров Губеринић рођен је 1927. године у Будимљи код Берана. Основну школу је учио у родном мјесту, а средњу економску школу у Старом Бечеју у Војводини, пошто је његова породица од 1946. до 1963. живјела у Савином Селу код Врбаса као колонистичка. Тамо је радио као културно-просвјетни референт у Среском одбору ССЈ у Кули, а затим у привреди. Завршио је први степен економије на Економском факултету у Суботици. Сарадњом у београдском “Јежу“ 1953. почео се бавити новинарством и публицистиком. Објављивао је у многим листовима и часописима запажене прилоге о историји Васојевића. Као посебна издања објавио је: “Сеобе са горњег Лима, Ибра и Таре“, Горњи Милановац, 1976., “Однос Књаза Николе према Доњим Васојевићима (1875-1886)“ Иванград (Беране), 1984., “Стари трг и рудник Брсково-трг Брсково на Лиму а не на Тари“, Иванград (Беране) 1985., “Братство Губеринића и његови огранци“, Ниш, 1987., “Будимља“, Београд, 1994., “Буне у Васојевићима“, Београд, 1996., “Манастир Ђурђеви ступови“, Андријевица, 1996., “Кнез Никола Васојевић и Књажевина Васојевићи“, Андријевица, 1998., “Легенде“, Бијело Поље, 1996., “Документа о Васојевићкој области (1861-1912.)“, Београд, 2001., “Пуниша Рачић-живот за једну идеју“ ,(као коаутор са др Драгомиром Кићовићем), 2002., “Манастир Шудиково“, Андријевица, 1997., “О старости Срба на Балкану“, Београд, 2002., “Томица Чукић – вјерник српства и отаџбине“, (као коаутор са др Миленком Вујовићем), Београд, 2003., “Младотурски злочини у Полимљу (1908-1912)“, Београд, 2004.

Радомир Губеринић, није само био врсни познавалац историје српскога народа, већ је заједно са групом потомака и поштовалаца обновио 15. новембра 1996-те рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, и био први предсједник. На тој дужности се налазио све до 21.12.2001., када се због болести повукао са функције предсједника, али је и даље био члан руководства у Беранама и члан Главног одбора Удружења у Београду. Умро је 11. априла 2006. године у 79. години и сахрањен на Будимском гробљу наредног дана. Радомир П. Губеринић је сахрањен овдје у старој Српској жупи Будимљи али није заборављен од нас из савеза удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине јер смо му ми у Центру за културу Беране, 15. октобра 2007., организовали вече посвећено његовом стваралаштву (Радомира П. Губеринића) о чијем су дјелу говорили професори Свето Мартиновић и Горан Киковић, публициста Бранислав Оташевић и доктори Миленко Вујовић и Бранислав Вешовић.

Затим смо у Беранама 10. Октобра 2013. године установили  награду “за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са подручја Васојевића“,која носи име Радомира Губернића познатог Васојевићког историчара, хроничара, истраживача и публицисте. Награду се  додјељују истакнутим појединцима који су са простора Васојевића а, који објављују дјела која афирмишу овај крај.

Ову награду установили су: Удружење ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака Беране и поштовалаца и часопис за књижевност, историју и културу “Глас Холмије“ из Берана.