Иако је Уставом одређена као држава социјалне правде, Црна Гора то у пракси није, јер петина грађана једва преживљава. У посебном ризику су корисници социјалних примања, која су изузетно ниска, корисници старачких накнада, незапослени…Тако да Црна Гора и овогодишњи Свјетски дан сиромашних (9. август) дочекује без конкретних мјера за помоћ угроженим грађанима.
По последњим подацима Монстата, који се односе на 2024. годину, у Црној Гори 20 одсто људи има доходак испод прага ризика од сиромаштва. Устаљена стопа указује да је сиромаштво дубоко укоријењено и дугорочно и да захтијева системски одговор. Према истраживању УНИЦЕФ-а, свако треће дијете у Црној Гори налази се у зони сиромаштва, а последњи подаци Монстата то потврђују.
Јелена Митровић, координаторка Центра за едукацију, информисање и синдикална истраживања при Унији слободних синдиката, каже да су, према њиховим подацима, четворочланој породици у Црној Гори и даље потребне двије просјечне зараде како би задовољила минималне услове за достојанствен живот.
– Синдикална потрошачка корпа (СПК) за други квартал 2025. године износи 2.010 еура, што представља раст од 0,5 одсто у односу на први квартал, односно повећање од 10 еура. Синдикална потрошачка корпа тренутно износи 2.010 еура, што представља континуирани раст и указује на све веће оптерећење породичних буџета и отежано задовољавање основних потреба.
Једнородитељске породице под посебним ударом
Непознаница је број старих људи (65+) који немају никаква примања, као и укупан број незапослених; на ЗЗЗ се пријављује свега око 8.000 јер мотивације за пријављивање нема. Стопа сиромаштва међу незапосленима је чак 39 одсто. Једнородитељске породице су под посебним ударом (стопа сиромаштва је 34 одсто), као и породице са троје и више дјеце (у овој категорији је 29 одсто сиромашних). Запослени који имају породицу (статистика каже да је просјечно запослен 1,2 члан у породици) а примају минималну плату налазе се у зони немаштине. Чак и они који примају просјечну плату, (истраживања кажу да је нема чак 70 одсто запослених) далеко су од минималне потрошачке корпе коју је израчунала Унија слободних синдиката Црне Горе, а која износи 2.000 еура, упозорава Марина Медојевић, предсједница Фондације Банка хране, поводом 9. августа – Дана сиромашних.
Највећи раст трошкова биљежи се у области прехране (15 еура, односно 2,44 одсто у односу на претходни квартал), на коју традиционално одлази највећи дио кућног буџета. У поређењу са претходном годином, укупни трошкови живота знатно су порасли, што додатно потврђује тренд погоршања економске ситуације за већину домаћинстава (140 еура, односно 7,49 одсто). Уколико се осврнемо на трошак прехрамбених производа, који увијек представља највећи дио издвајања из кућног буџета, примјећујемо да је у овој категорији трошкова за годину дана дошло до раста за чак 45 еура, односно 7,69 одсто – указала је Митровић.
Она истиче да дугорочна и одржива рјешења захтијевају стратешки приступ, укључујући формирање робних резерви, подстицање домаће производње, те гарантовање сигурног откупа пољопривредних производа.
Сматра да је без снажног развоја пољопривреде, као кључне економске гране, тешко очекивати стабилност засновану искључиво на туризму.
– Подаци о висини зарада додатно потврђују да већина запослених не остварује приходе довољне за покривање основних мјесечних трошкова. Тако је, према подацима Пореске управе из децембра 2024. године, зараду изнад 2.000 еура примило свега 7.860 запослених, што чини око четири одсто радника, док је зараду преко 1.500 еура имало 15.880 запослених. Иако није могуће прецизно анализирати приходе на нивоу домаћинстава, јасно је да само мали број породица може задовољити износ синдикалне потрошачке корпе, што свједочи о дубокој економској неједнакости. Посебно су забрињавајући подаци који се односе на дјецу. Велики број њих налази се у ризику од сиромаштва (према Анкети о дохотку и условима живота, чак 25,6 одсто дјеце до 17 година), или су изложени сиромаштву и социјалној искључености (34,6 одсто). Ови подаци указују на озбиљну угроженост најмлађих и дубоку друштвену неправду која захтијева хитну реакцију. Сиромаштво је израженије међу самохраним родитељима, у породицама са више дјеце, међу незапосленима и младима, као и у сјеверним и руралним регионима. Многи грађани не могу приуштити ни основне садржаје који се везују за квалитетан живот, попут годишнњег одмора или замјене дотрајалих ствари. Када се трошкови из синдикалне потрошачке корпе упореде са годишњим прагом сиромаштва за четворочлану породицу, који износи 8.344 еура, јасно је да породице које живе испод тог прага не могу покрити ни основне мјесечне трошкове за достојанствен живот. Ова разлика свједочи о томе колико су сиромашни заправо удаљени од минималних животних стандарда. Сви ови подаци представљају озбиљан сигнал за хитну, координисану и мултисекторску акцију. Достојанствен живот не смије бити привилегија, већ основно право сваког грађанина – поручује Митровић у изјави за „Дан“.
Једна од корисница накнада по основу материнства, Жељка Савковић, пита се да ли у данашњем времену кориснице накнада за троје и више дјеце могу себе сврстати у категорију сиромашних особа са примањима од 191 и 336 еура.
– Ако знамо да од априла 2022. године, када су им Законом о обештећењу бивших корисница накнада враћена њихова примања из јануара 2016.године која су имале по закону из 2015, тадашњих 40 одсто и 70 одсто просјечне зараде од децембру 2015. године, 192 и 336 еура, можемо са сигурношћу тврдити да, да! Свједоци смо да су се од смјене власти 2020. године што се тиче увећања примања, кренуло напријед. Мислим на зараде и пензије. Мајкама је враћено 192 и 336 еура. Мајке које су примале 192 еура од маја 2017. до априла 2022. године нијесу примале ништа. Нема те особе у Црној Гори која би могла рећи да се са 192 и 336 еура може живјети, без она која не прима апсолутно ништа, а живи сама. Зато апелујемо на 44. Владу и скупштинску већину да под хитно увећају накнаде мајкама 3+, јер смо и ми равноправне чланице ове државе са свим оним који су од 44. Владе и владајуће већине осјетили увећања својих стандарда. Мајке 3+ замрзнуте у времену са својим примањима од 192 и 336 еура већ скоро 10 година. Нијесмо то заслужиле. Тачно је да смо старије 10 година, али и толико снажније! Бориле смо се тада, а ако нам се под хитно не увећају примања, бићемо принуђене да опет тражимо право на живот – казала је за Савковић „Дан“.
У ризику од сиромаштва налази се сваки појединац који има мање од 331 еуро мјесечно, као и свака четворочлана породица која нема 695 еура, показује последње истраживање Монстата.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
