Божовић: Ако умру Црна Гора и Србија, опет ћу бити сироче
1 min read
Петар Божовић
Чини ми се да је данас дошло време кад важи супротно: кради, лажи, шпијај. Дошло је време да је то не само пожељно, него је и цењено. Кад за данашњег човека кажу „успешан“, „снашао се“, „он зна“ – будите сигурни да би тај са таквим атрибутима пре само четрдесетак година био осуђен најмање на петнаест година затвора. Данас је он пример другима, рекао је глумац Петар Божовић у интервјуу за Блиц.
Истиче да о Црној Гори говори у Црној Гори.
„Осетљиве су власти свуда па ће ми рећи ‘причаш тамо по Београду, лајеш на нас’. Зато ја оно што мислим кажем кад дођем у Црну Гору, на лицу места. Нема то везе са обичним светом.
Све те насилне интервенције споља су једна врста духовне окупације. Она материјална се своди на пљачку, али ова је погибељнија, она оставља трага на генерације и прави мржњу која се тешко брише. То је све жалосно. Један песник је рекао да је између Србије и Црне Горе длака граница и да Тара и Морава међу собом немају никаквих проблема“, казао је глумац.
Коментаришући наводе пјесника Матије Бећковића да је „умрла стара Црна Гора“ он је нагласио:
„Мени су умрли и мајка и отац, остале су ми Црна Гора и Србија. Ако умру и њих две, опет ћу бити сироче.“
На питање на шта се жали и коме шта замјера, Петар Божовић је рекао да народ кука и кука, а онда оде и гласа.
„Замерам народу што неће да погледа узрок тога што доживљава и преживљава него ће лакше да верује како неко други то ради.
Ево овај наш мрчо стално прича ко га је и колико пута примио, те био је код овога, био код онога. Макрон те још и понизи са оним седењем код Тријумфалне капије. Да је устао и напустио догађај, имао би више гласова и поштовања у српском народу него што ће га добити са свим повећањима и сендвичима које дају једним и другим пензионерима.
Овај народ одавно више нема ништа друго осим достојанства, и то оног које су му оставили преци“, нагласио је Божовић.
Он је казао да је напоменуо да „ономе ко је с Косовом уз гусле одрастао, ко због Косова није смио да дира птице и који није смио да гази божур, све што се тамо догађа један је убод у срце.“
„Убија та историјска немоћ која је очигледна јер знате да је ствар негде решена, али на њу не пристајете и не треба, с једне стране, никад пристати. Имамо пример Кинеза који су на Хонг Конг чекали сто година. С друге стране, сетим се опет једног стиха који нисам волео: ‘Ој, Косово, грдно судилиште'“, напоменуо је глумац.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dobar čoek, odličan glumac. Volimo ga. Kaces doci Petre u Kolasin?
Ti reče da si na protest , a evo nisi ..
Božoviću ili si Srbin ili crnogorac.Pusti me te glume da si i jedno i drugo ili si heterosexualac ili homosexualac.Poslje svega što se Srbima dešava u crnoj gori ti si još za bratstvo i jedinstvo ali i za pasja groblja u kojima su ostali samo Srbi.Sveštenika njih 120 je ubijeno od strane crnogorske ustaške vlasti u 2 i poslje 2 sv rata.A danas Petre kakvo je stanje Srba u crnojgorici.QUO VADIS DOMINE ?
U tako kratkom osvetu sve rekao. A naročito. Da nam je još samo dostojanstva naslijedjeno od predaka ostalo. Tako je to pa nek udaraju pečate i zabrane koliko god hoće. Brani će mo se dostojanstvom….
Sudeći po sve većem zanimanju medija, mnogi su se u Srbiji ponovo dali u potragu. Ne traže novog vođu, jer su ga već našli prije šest godina, niti traže ostatke Draže Mihailovića, što im je bila omiljena rekreativna disciplina prije nekoliko godina. Ne traže ni Slobodana Miloševića, koji je umro u Hagu prije 12 godina, ali traže jedan njegov organ koji je mnoge porodice zavio u crno. Traže Slobin – mozak.
Ovo je samo početak prve od tri priče o Slobodanu Miloševiću o kojima će ovdje biti riječi, a koje svjedoče da se nekadašnji vođa srpskog naroda ponovo vraća na Balkan, samo što nije utvrđeno da li sa onoga svijeta, ili, kako to opet neki drugi Srbi misle, iz Moskve, gdje i danas provodi dane sa porodicom. Doduše, incognito i sa izmijenjenim ličnim opisom, kažu ljubitelji teorija zavjere, kojima Srbija nikad nje oskudijevala.
Ovaj put priča, međutim, nije pokrenuta iz (ne)maštovitih kuhinja državne tajne i svake druge policije, nego iz medija, i to ozbiljnih kao što je BBC, čija je redakcija iz Beograda ekskluzivno otkrila da se Miloševićev mozak ne nalazi u njegovoj glavi pod lipom u Požarevcu, gdje je bivši predsjednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), suprotno zakonu, sahranjen u kućnom dvorištu.
Da li je Slobin mozak nestao iz Haga?
Ostao je u Hagu, ustvrdio je, dakle, BBC, odakle je nešto kasnije na volšeban način nestao. Misteriozna priča je odjeknula Srbijom, nakon što su je preuzeli svi ozbiljni i oni manje ozbiljni mediji.
BBC tvrdi da mu je je više osoba koje su u vrijeme Miloševićeve smrti radile za Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji potvrdilo priču o kojoj se godinama šuškalo u hodnicima Tribunala: da je tijelo isporučeno porodici, ali da je mozak zadržan na Holandskom forenzičkom institutu u Hagu, što nije nelogično, ma koliko apsurdno bilo.
U tekstu se podsjeća da je Miloševićevo tijelo nakon autopsije u zatvorenom kovčegu predato Miloševićevom sinu Marku, koji je stigao iz Moskve da ga preuzme,
Ti si kukavce mrceni, sa ovolikim naslovom ispred teksta o Milosevicu ,totalno pobrkao šta si citao.Ako nisi razumeo, nadji babu Mirunu da ti procita tekst Petra Glumca Božovića!E svak li se dohvati tastature Bože mili!
Petre ,Petre i tebi će uskoro da udare stembilj u pasoš.Zabrana ulaska,dolaska,izlaska,prolaska,i odovud i odonud…i za onamo i za ovamo…