Перуанска јагода уништава вирусе и бактерије

Помало заборављена, а изузетно корисна, једногодишња биљка физалис (Physalis peruviana) позната је и као перуанска јагода, воће старих Инка и љоскавац. Мада потиче из Јужне Америке, успева и на Балкану, а у свету се гаји чак 115 врста физалиса. Сродник је парадајза, а пошто је плод минијатуран, зову га и „парадајзић“. Због бобица подсећа на дивљу, самониклу трешњу, слатко – киселог укуса.

Као коровска биљка може да се нађе на брдовитим теренима, уз ободе шума и путева. Код нас се углавном суши и користи као украс у разним аранжманима, због декоративног омотача плодова. Лако се уочава због високе стабљике и карактеристичних, наранџастих плодова, налик лампионима. Најукуснији су када потпуно потамне од зрења, а омотач постане прозиран. Осим плода, биљка је у целости отровна и не користи се на било који начин.

Физалис цвета од пролећа до јесени. Зависно од врсте, цветови су жути, бели или љубичасти, који прво формирају зелене „лампионе“. Током зрења постају жути, па затим наранџасти. Најукуснији су крајем јесени, у новембру. Убрани могу дуго да стоје.

Ако се гаји у башти, плодови су крупнији и познати као „мексички парадајз“. Нису увек наранџасте боје, већ могу да буду жути, зелени, зеленожути… Биљка је изузетно отпорна, ретко је нападају болести и штеточине.

Плод је најлековитији када се једе сиров и потпуно зрео, може да се додаје у салате. Богат је калцијумом, гвожђем, фосфором, витаминима Ц, Б1, Б2, Б6, Б12, као и каротином. Садржи бројне биоактивне састојке, међу којима флавоноиде, алкалоиде и разне врсте биљних стероида. Укус донекле подсећа на наранџу, као и на кајсију, малину, јагоду и ананас. Не једе се у великој количини, највише пет до десет плодова током оброка, саветују народни лекари.

Снажно подиже имунитет, делује и као јак антибиотик, посебно код бактерија стрептококе и стафилококе, као и против вируса, малих богиња, чак и ХИВ-а. Сматра се једним од најјачих антиоксиданаса, ефикасан у борби против слободних радикала, канцера и леукемије.

Латиноамериканци га обилато користе као седатив, код нервних болести, као диуретик, против грознице и мучнине, али и за болести бубрега и јетре.

У Бразилу корен користе у лечењу дијабетеса, на Соломонским острвима сматрају да помаже код неплодности, на Јамајци се користи против превременог порођаја. За племена Амазоније, перуанска јагода је лек против хепатитиса, повишене температуре, реуматизма, упале средњег ува, астме.

Не препоручује се особама које имају хемофилију, срчане болести и низак крвни притисак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: