Перошевић: Писмо Петеру Хандкеу

Славко Перошевић
Теби чијем перу, богови се диве
Чи’ ум блиста јаче, но свјетлост комете
Теби сине древних германских земаља
У којим су никли, Бетовен и Гете
Теби кога славе, богиње и музе
И ловором ките, неумрла дјела
Моја српска душа, ово писмо пише
Из једног далеког и маленог села
Док јесењи вјетар, лишће с’ грана кида
И хук докле слушам, набујалих вода
Рекоше ми да си, добио Нобела
Пријатељу дични, мога српског рода
Озари се душа, и задрхта срце
Као пред олујом остарјели бријест
Одавно ми није, у беспућа ова
Долазила дража и милија вијест
Ја знам да те данас величају многи
Под ногама твојим, цјела је планета
Ал’ у име српства, захвалност ти нико
Не може изразит ко’ епски поета
Од пјесника епског , захвалност ти нико
Не може исказат, силније и јаче
Јер кроз епско перо, већ хиљаду љета
Србинова душа на папир се стаче
Кроз вјекове дуге, то је перо било
Свједок наше славе и свих катастрофа
Па сигуран буди, да сво’ српство данас
Стоји иза ових ријечи и строфа
Перошевићу,Бог ти добра дао,теби и твојима. Жив био,Србендо!
Svaka cast Perosevicu.Petar Hanke -Arcibal Rajs.
prelijepim stihovima si zahvalio prijatelju, brate moj
Браво, Перошевићу…!!!!
“АЈНЕ ГРОСЕ’ ДАНКЕ „ ???
Dobismo i mi Danke Dojčland.
On je Austrijanac.
Kuc Bjelopavlic,
Sta ono zna ko je ko,od kad ga crncuge iz nata buse totalno je odlepilo
Sjajno realizovana ideja i emotivno pretocena u stihove.
Hvala Peteru Handkeu, borcu za istinu, stradanja srpskog naroda.
Hvala Tebi Slavko, sto svakoj istini, na nebeskom svodu,
nadjes sveto mjesto.
Bravo Perosevicu!