Перошевић: Одбрана цркве у Дробњаке

Поводом одбране цркве у Дубровском, у Дробњацима, од јуриша распопа Мираша Дедеића и његових заблуделих присталица песник Славко Перошевић објављује пјесму „Одбрана цркве у Дробњаке„.

Из Дубровска каменога
Ја вам шаљем ову слику
Ђе’ недавно стајао сам
Српској цркви на бранику

На коју се ђаво спремо
Да нападне и јуриша
А око ме соколови
Из Дубровска и Превиша

Ту је дошло витезова
Из Петнице и са Дужи
Ђе игуман Исаије
Литургију свету служи

Из Ускока поноснијех
Јунака је дошла кита
Што су могли на Косову
Лазарева бити свита

Са Жабљака ко орлови
Долећеше браћа наша
Да грудима мушким бране
Српску цркву од Мираша

Заклели се сви бијаху
На крст часни и у Бога
Да у ову цркву неће
Сотонина крочит нога

Ту уз оца Исаија
Три свештена бјеху лица
Да одбране богомољу
Од његових присталица

Три војника Христосова
Видио сам крај олтара
Велимира , Миливоја
И честитог Божидара

Ђе’ црквена звона звоне
И служи се литургија
Бјеху дошли Ћеранићи
Миљан , Веско и Милија

Са’ њима је испред цркве
На ливади крај звоника
Постројено било строј
Десет њиних братственика

Ту бијаху Пековићи
Крсто , Драган , Љуца ,Ђоко
А и Милан Гломазић је
Долетио кано соко

Са Миланом бјеше Славко
А уз њега бјеше Сава
Тамо дје се српска црква
Од зла брани и спашава

И Миленко Божовић је
Ту у првом био реду
Ђе пауци Мирашеви
Изнад цркве мрежу преду

Из Петњице бјеше дошла
Једна чета одабрана
Ту Караџић виђох Вучка
Старог Сића и Зорана

Јауковић виђох Ранка
И Кадића виђох Мића
Који српску цркву носе
У дубини свога бића

Са’ камених Дужи браћо
Виђох Вука , виђох Лака
Два угледна и честита
Домаћина и Дробњака

Из Шавника спазих Јефта
И поштеног Чупић Веса
На Дубровску ђе купују
Улазницу за небеса

Са Превиша Томић Влада
И са њиме Пекић Дула
За које би у земану
Царевина турска чула

Са Жабљака видио сам
Племенике наше врле
Ко орлови сури како
Богомољи српској хрле

С’ високог их’ Дурмитора
Донијела снажна крила
Виђох Здравка и Перишу
Вуковића виђох Пила

Караџиће, Шљиванчане
Вујичића, брата Југа
И хајдука неколико
Из Сировца и из Струга

Ченгића би Смаил агу
Дочекала ова чета
С три Луковца ту бијаху
Миљан, Миго и Владета

Ту су дошла и два сина
Вујачића старог Нешка
Да помогну Дробњацима
У времена ова тешка

Тога дана ђе су виле
Дробњацима ловор плеле
Пред светом је црквом стајо
Бајо Зорић из Бијеле

Ту је било и некол’ко
Добрих жена и сестара
У одбрани српске вјере
Часног крста и олтара

Пред дрске је нападаче
Ту Осмајић стала Љуша
Због тога ће једног дана
У рај да јој оде душа

Ја о њима више нећу
Зборит браћо ни минуту
Али богу молићу се
Да их врати правом путу

Да на пород њихов не би
Анатема тешка пала
Да их по злу не помињу
Свете струне са гусала

То су ипак наша браћа
Дубровчани и Дробњаци
Што присташе из незнања
Да ђавољи буду ђаци

А ми вазда кад позову
Митрополит и Владика
Јурнућемо кано вуци
На Дубровско код Шавника

И ко наши стари , увјек
Ставићемо крст на плећа
Јер Васкрса браћо нема
Без Голготе и распећа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: