Пепелни

Пише: Војислав Караџић

У чуду се питам
Шта то ноћцу – невидјелицу обасјава?

Дама на поњави
Изатканој за вријеме шваба
Која је некада топлила нечија чеда
На депонију исељава нарамке књига.

Све сами древници и савременици.

Огањ бездушно зобље
Господске реченице лауреата
Колути дима се извијају као птице
Са вијорним крилима.

И док она мобилним наручује
Сафари путовање и салонске хаљине
За полку и ноћ љубавних чари
Сунце му калаисано
Тупи бодежи ми сврдлају срце
А ријечи мрзну грлу несванућа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: