Некада маргинална појава, пенијафобија – страх од сиромаштва је данас све чешћа тема међу стручњацима и медијима, јер посљедице постају све видљивије.
Непримјетно, али упорно, међу младима се шири нова врста тјескобе. Још увијек недовољно позната широј јавности, пенијафобија, односно страх од сиромаштва или страх да ће се постати сиромашан, све је присутнија међу тинејџерима и младим одраслим особама, преноси 24сата.хр.
Ријеч је о феномену који открива дубоко укоријењене страхове савремене генерације и носи озбиљне психолошке посљедице.
Иако се овај појам ријетко користи, његова стварност је врло конкретна: ријеч је о парализирајућој анксиозности која погађа младе већ оптерећене економским, друштвеним и емоционалним несигурностима.
Може довести до хроничног стреса, поремећаја исхране, несанице, па и повлачења из друштвеног живота.
Успон ове тјескобе не може се разумјети без контекста у којем се јавља. Од пандемије ковида многи млади су нагло искусили несигурност: губитак студентских послова, проблеми с плаћањем станарине… Ова искуства оставила су трајни осјећај рањивости и страх да се економска стабилност може урушити у једном дану.
Притисак је и психолошки и културолошки, подстакнут доминантним наративима о успјеху, перформансу и неуспјеху. Како је недавно објаснила дјечја психијатрица Мари-Роз Моро, „трка за успјехом постала је оквир за све. Као да неспособност да будеш први доводи у питање цио твој живот“.
Улога друштвених мрежа у стварању тјескобе
Друштвене мреже додатно појачавају овај страх. На Инстаграму, ТикТоку или Снапцхату доминирају идеализоване верзије живота: савршени станови, егзотична путовања, луксузна одјећа, брз професионални успјех. За многе младе тај свијет дјелује недостижно, стварајући осјећај личног неуспјеха или заосталости.
Код дијела њих то прераста у стални страх да ће „пропасти у животу“ ако не достигну одређени материјални стандард у врло кратком времену. Континуирана упоређивања с другима, заједно с општим песимизмом о економској будућности, чине пенијафобију плодном подлогом за емоционални стрес.
Разнолики и често невидљиви симптоми
Пенијафобија се не мора испољити драматично. Често се скрива у свакодневним навикама: строго избјегавање трошења, екстремна штедљивост, одбијање излазака или пројеката јер представљају „ризик“ за будућност. Код неких се јављају шири емоционални поремећаји, генерализована анксиозност, поремећаји исхране, депресивне епизоде.
У тежим случајевима страх поприма облик опсесије, праћен наметљивим мислима и тјелесним симптомима попут главобоље, хроничног умора или лупања срца. Осјећај трајне угрожености отежава сваку смирену пројекцију будућности.
Како ублажити страх од економског назадовања?
Не постоји универзално рјешење, али неколико корака може помоћи младима да поврате осјећај стабилности.
Вјежбе дисања и медитација могу ублажити нагле налете тјескобе. Уз то, когнитивни рад на преиспитивању катастрофичних мисли може помоћи да се замијене реалистичнијим, мање пријетећим интерпретацијама.
Важно је освијестити да друштвене мреже приказују селектирану, стилизовану стварност. Свака животна путања има свој ритам, а туђи „успјеси“ често су резултат пажљиво режираних тренутака.
Успјех не прати јединствену временску црту. Вредновање поступности, процеса и развоја може значајно смањити притисак који многи млади сами себи намећу.
У озбиљнијим случајевима разговор с психологом или психијатром може помоћи да се разумију коријени тјескобе и развију стратегије за њено ублажавање.
Појава пенијафобије међу младима није тек пролазни тренд, већ упозорење. Указује на дубоко укоријењено неповјерење у будућност, осјећај нестабилности и пријетње.
Истовремено разоткрива психолошки терет друштвених очекивања и модела успјеха који се данас агресивно намећу, пише мсн.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
