Пељешац
1 min read
Узгајалиште каменица, Стон (Фото: Н. М.)
Без свијести о томе да је 10. травња (априла) основана злогласна НДХ, отиснуо сам се с фамилијом на Пељешац. Да је баш тога дана обљетница, чуо сам у колима с Радио Дубровника.
Хтио сам да се мало поодмакнемо од заглушујуће Милове кампање за предсједника властитога феуда, од излуђујућих вијести са Блиског истока, од осјећаја да многи часни отпадају од добра да би пришли злу, јер је оно наоко јаче…
Пељешац је друго по величини полуострво у данашњој Хрватској. На југу је, сат угодне вожње од Дубровника. Цар га је Душан продао Граду – републици 1334. г, уз услов да плаћа данак и да не помијера епископски трон што га је у Стону установио Свети Сава. Није се тог договора Дубровник дуго држао.
Иако је Пељешац од Боке удаљен 100-ак км, тамо нисам крочио ногом. Зашто? Бог и историјске околности знају. У неку руку је и добро, јер је остало што да се истражује а да није далеко, те да је притом од љепоте од које застаје дах.
Од Херцег Новог до крајњег рта Ловиште, којим се завршава Пељешац, има 175 км. Дуж те дионице налази се Дубровник као планета за себе – колико је само лијеп, зидан утврдо, историјски и културно значајан, центар Републике која је 200 година прије Америке укинула ропство, и којој је другу зараду након поморске трговине доносила трговина сољу. Со се и данас добија на истим солиотским пољима у Стону, у најстаријој живој солани у Европи. Зачуђује што је величина тих поља тек дјелић Улцињске солане, урушене и запуштене, јер се ова налази у Монтенегру, „дивљој љепоти“, самозваној еколошкој држави у којој око опажа смеће на све стране. Нигдје дуж пута дугог 11 сати с одморима ја нисам видио папирић. Прва станка била нам је у Малом Стону, који је са Стоном повезан „највећим зидом након Великог кинеског“ – како казују проспекти за зид дуг 5.5 км. Дубровачка је република морала да брани слано злато. У оба бедемима опасана Стона специјалитет су шкољке каменице илити остриге, дупло јефтиније него у Боки. Спремају их на милион начина: на бузару, поховане, печене, запечене у сосу од нане, босиљка, у сосу од вина пошипа, вина дингача, са паштом, оризом… по цијени 1,50 евра за комад.
На нашем путу видио сам преко 30 острва (!), а од већих и Лопуд, и Шипан, и Мљет, и Корчулу и Хвар… На једном видиковцу пред Оребићем, луком одакле крећу трајекти за Корчулу, кушали смо вино локалног произвођача, врхунски дингач, чију основу чини главна пељешка сорта – плавац мали. Пут Пељешцом је у цјелости винска цеста: очи не само да виде старе и нове винограде, већ и путоказе ка десетинама, а можда и стотинама домаћинских тзв. Wine shop-ова. Ово се вино – казао нам је произвођач – у гостионама продаје и до 400 куна (1 евро – 7.3 куне), а у Загребу чак 700.
С тек мало малигана у крви опазио сам да је Пељешац заправо еколошка држава у малом, не Црна Гора, јер сам негдје на средини полуострва, на дугим дионицама пута између насељених мјеста угледао дивљег пса, Canis auresa, шакала, или чагља како се зове и у Боки, гдје га никад у животу нисам видио, премда га јесам чуо. Заправо сам на полуострву установио какав урбицид влада у јединој златној географији под званичном Подгорицом – јер сам опазио биљке чије цвјетове памтим из младости, жбунове и ино цвијеће. Свега тога више нема у Заливу. Обала ври од протеста: подгорички кланови блиски владајућој странци као дивљи пси откидају комаде до јуче заједничке, народне обале, бестидно је приватизујући. На 100 км од Боке налази се пак царство робинзонских, стјеновитих, али и пјешчаних плажа. Природа 100%. У намјери да промијеним падеж кандидујем податак да мјесто Метохија на Пељешцу није обиљежена путоказима, а постоји на картама.
Нити једну непријатност нисмо доживјели током дана у коме је основана НДХ.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ima istine u tome što je tvoj otac rekao, ja ovde imam lako dostupnu i ribu i plodove mora, jedem to hteo- ne hteo, jer mi cesto hranu spremaju, a manje spremam ja. „Crne“ lignje sa mastilom, su navodno jos zdravije od očišćenih, ali ja ih ne volim, kao ni većinu hrane te sorte, a znam da je zdrava. Međutim željan sam dobrog hleba i kajmaka, ovde pojma nemaju šta je dobar hleb, dakle ne valja ništa, trpaju šećer u njega i boga pitaj šta još. Kajmak pojma nemaju sta je, jogurti su im očajni, i sve te neke stvari na kojima sam odrastao. Poštujem ljude sa mora, i naše, i one koji to nisu, iz mnogo drugih, važnijih razloga, a kulinarstvo nije jedan od njih.
Nije to nikakav fama,neko pokusaj da se nesto na podrugljiv nacin nekome spociTava,a za infpormaciju najvise pice pojedu u Norveskoj ,zemlja koja je najvisi izvoznik balalara i tovoljenog lososa.Dakle dobro sam te razumio i vido sta se hoce ,ali to je vasa stvar.
Kultura je siroki pojam ,ali je vezana tradiciom,i uslovima koji su uticali na to.Tako je na Durmitor ili da kazem sire na Sjver Crne Gore poznatao jelo kuvana jagnjetina u mlijeko,vjerovatno da je nastalo negdje gdje je bila zima a voda bila zamrznuta pa se neko dosjetio i skuvao u mlijeku,tako zakljucujem a nijesam nikada probao,da li je to postao obicaj ili kultura kao ko gleda,prema tome na tradiciju se gleda kao na kulturu ,a samim tim i nacin spremanja jela.
Niti sam reko da je hrana na Jug bolja ili gora,promijenilo se vrijeme konzumiranja jake hrane i unosenjem viska kalorija,jer su se promijenili uslovi zivota i tesko fizicki radovi,pa samim tim je laksa hrana koje na Primorje ima vise ili je lakse doci i dobaviti nego na sjever(bilo nekada,sada nije)iz toga razloga se razvila Primorska ili Mediteranska kuhinja,koja ne mora da je najbolje,ali je najvise zatupljena od kada se razvio turizam,dakle nsto kao koka kola!
Ja jesam sa Juga ali se niesam okupao u zadnjih 5 godina ni jednom,tako da to nije kod mene sto kazu moranje,pogotovo ne kada je 35 i vise u haldu nego mucenje,ribu neko voli neko ne,jer je riba kanibal,a moj pokoji otac je citav zivot radio na jednom malo brodu i uvjek je govrio da je bolji rep od parsice nego citava riba u Jadarn!Prema tome mogu ti navoditi stotnu primjera za i protiv ,a to je stavr ukusa,ili…?
Poštovani Zeče, bio sam ja u Napoliju više puta, i nekako sa železničke stanice kad krenem, skrenem u prvu piceriju, posle u drugu, i nista mi se nije dopalo… a kažu da su Napoliju najbolje pice na svetu? Možda ako zivis tamo i znas gde da odes, nije isto zar ne? Kulinarska prestonica Filipina je regija Pampanga recimo, bili ste i tamo? Cebu ima svoju kuhinju, Zamboanga svoju, kao i svoje jezike i poseban mentalitet, ove nase razlike od Sent Andreje do Herceg Novog su tamo smesne, ovde se ne razumeju na 50km. Jedan od specijaliteta je recimo pecena jaretina, a ne riba.
Ne morate mi mistificirati o ribi bas toliko, deluje mi smesno cela vasa prica, ponovo to primorsko dizanje fame. Dakle riba je bazicna namirnica, nikakva „kultura“ nije potrebna da bi je jeo, spremao i cenio, ili tek tolika koliko i kultura jedenja pacova u Kini, verujem da je to i komplikovanije i ne manje ukusno. I najsiromasniji Filipinac se najeo ribe, na ulici je spremaju, rostiljaju, prze. Jedem je cesto 2,3 vrste na koje sam navikao, najcesce crna telapija (bela je iz ribnjaka), pogledah za prevod imena, nema na srpski ni hrvatski. Moj komentar je bio fokusiran na druge proizvode mora, i skupoću. Meni je danas smešno kad vidim kad zeljnom gostu serviraju nekoliko omanjih ali preskupih lignji u tanjiru, a ovaj se pravi da uživa, za šrimpove još gore, to zaista nema baš nikakav ukus (zasto bi inace servirali sa parcetom limuna da ima?) da bi o ukusima mogli nekako i raspravljati, on mora postojati zar ne? Riba je druga priča, jeo sam i recnu i morsku, posebno one vrste koje mi se dopadaju. I zamisli, nije mi bila potrebna nikakva „grko-romejska“ kultura da bih uzivao u ukusu pastrmke ili druge ribe. Dakle famu prodajte nekom drugom, mozda onim kontinentalcima koji sumanuto prže svoju jadnu kožu na plažama, kojima se smejete, jer ni jedan normalan primorac to ne radi. A ja nisam od tih, sa sunca ne bezim, ali se ne suncam nikad. I dalje tvrdim da vruća lepinja sa kajmakom sa Zabljaka ima 100x bolji ukus od limunom zalivene gume
Gusteru ako cemo se sloziti a donekle moramo o ukusima se ne raspravlja bilo kakvima.na Filipinma sam bio vise puta odavno ,za raznolikost zemlje znam ali za druge stvari,nemoj molim te o tome i kulturi toga naroda i jela a postujem ih kao i svakoga drugog,dobro znas koji su im specijaliteti,necemo jer se vise nego dvoic ovdje zagadilo da pocnem nabrajati.
Ribu treba voljeti i imati navike i kulture to jesti,taman jednako kao kod Francuza neke stvari Njemaca Spanaca Italijana Bskijaca i tako redom.
Meditranska kuhinja je dominantna u turizmu danas,takvo je vrijeme doslo,istoriski je to druga stvar,slana riba je bila nekada hrana sirotinje,a meni je milija jedna prava soljena sardela nego citav kavijar iz Rusije,to su stvari ukusa,ili ukljeva sa Skadarskog jezera,a ima specifican miris,i kad bi je negdje na arodromu otovrio skoro sam sigurada bi je dali u specijalnu foliju izolovati i spaliti,a meni je mila vise od sardele,koju opet nebih nikada mijenjao za kvijar!
Vjekovima se to prenosili s koljena na koljeno,kako se knzervirala sipa,kad nije bilo flizidera,ljudi su za slavu kupovali i po godinu dana unapred ,pa istu skuvali i stavljali u maslinovo ulje pod bacvu.bure u podrum i tako imali za slavu kad doje na psono sledece godine i istu pripremali za goste,nije bilo supermarketa ili ribarnice ili tovilista.Prema tome stvari su licnog ukusa,neko voli svinjetinu,neko jagnjetinu a na Durmitor ces pojesti sve bez razlike kada se popnes na visinu,i pljeskavicu bez kajmaka akmoli sa kajmakom ,ako ga ko parvi jos.
Није за поређење, хрватска обала је много дужа, посебно кад се урачунају и острва. Да је обрнута ситуација, наравно да би и тамо ужасни „притисак“ на обалу направио од ње ово што раде у Црној Гори, да се из сваког центиметра мора извући неки профит. Они не морају да размишљају о прекрајању острва Мамула, о крчењу литица и хриди, градњама по вертикалама, напросто имају толико простора да неће стићи до тог стадијума још дуго. Све то захваљујући српско-црногорском генију Александру Карађорђевићу.
Иначе да додам нешто лично. Као Београђанин, континенталац који живи у изразито поморској држави којој је број острва већи од 7 тисућака , и где је храна из тропских мора далеко разноврснија доступнија него у ЦГ и Кроацији, желим да истакнем да без 90% морских плодове, и без 80% рибе могу лагано да живим да их никад не пожелим. Лукави приморци су направили фаму око много тога што не вреди баш ништа, царево ново рухо нам продају, „начином спремања“, маринадама муљањем, зачинима претварају нешто што има укус гуме у нешто што може да се поједе. После пуно поједене гуме (каламара), које Филипинци спремају на 50 начина који код вас ни не постоје (чак и са све мастилом), овде то није нека јака ствар нити луксуз, данас би неко морао да ми плати да ту гуму без изворног укуса ставим у уста. Још гора превара коју скупо наплаћују по медитеранским ресторанима, су гамбори које овде лове на тоне, бацају мачкама. Црвени или других боја твдокожац кога мораш уз напор да огулиш да би дошао до 2 и по грама гумираног меса које без „дораде“ нема баш никакав укус. Код вас су још ситни, овде могу бити огромни као и лигње, само тад је укус још гуменији и ружнији, ако не додаш зачине којих овде такође има 20х више (утицај кинеске кухиње). Немам овде довољно места да размонтирам целу фаму, али једна свежа лепиња са кајмаком са Жабљака вреди колико сви плодови мора заједно, са све гуменим хоботницама.
Mislim da je autor malo popizdio jer je video kako Srbi katolici uredjuju,ciste,neguju obalu.A u CG flase,kese,sudomili,pljacka obale,ajd sto pljačkaju nego je ne održavaju pristojno.Kao da nije njihovo,kao da je tu obala radi obesti.I kod „brace“ ima privatizovanih svakakvih delova obale,gde ne moze prici ni njihov čovek.Ali da je cisto,cisto je.
… Prije desetak i više godina u Orebiću sjednem sa ženom u nekakav kafići i naručimo kafu. Zamalo potom pojavi se ona ista djevojčura i bači dvije kafe na što, sve se izlije po stonjaku, ode!
Ustanemo sa onog stola, a ona za nama : Da platite kafu!
Koju kafu!?
Jel’ to onu što je izli na sto?
Nije valjda da vi Hrvati fureštima naplaćujete i ništa!
Stavi, reko, ćerko na račun, ionako treba da ga izravnjamo!!!
Mogu samo da ti dam bakšiš, kako on ne ulazi u taj naš račun.
I ona bez riječi ode!
… I ona isto Srpkinja, katolkinja.
Sa Pelješca, koji onda prodadosmo u dobroj vjeri da prodajemo svojima!?
требао је код Стона да обиђе цркву св Михаила од краља Михаила…нашег Србина али католика..
Pa dobro, Nikola, što se ne preseliš na Pelješac?
Нити једну непријатност нисмо доживјели током дана у коме је основана НДХ.
Vjerujem ti,nijesam ni ja ,ono nijesam navracao od 91,ako kad preletim avionom a i to mi je dosta.
Sto se tuce Sakala ima ig u grbalj dosta,bilo ih je jos vise,ali organizovase hajke pa su se malo prorijedili.
Da Djuknovic urnisu sve cega se dohvate to je vise nego poznato,sada su se Kolarevici navalili kao djeca na tresnju na Dobrotu,vjerovatno jos slijedi Orahovac i Risan ,za njih ima posla ,ima i za drzavu, samo nje nema,a nece je ni biti dok su ovi na vlasti,do kada,samo to pitanje mozemo postavljati,odgovr mi nemoze dati,bar se meni tako cini!
Boka 1925 snimljeno sa broda USA mornarice posjeti Jugoslaviji :
https://youtu.be/M_ulA480ACE?t=1
1918 :
https://youtu.be/NZ4yf5xdTS4?t=2
1972:
https://youtu.be/CXnccY9F3hU?t=7