Пекић: Ниједно зло које комунизам тврди да лечи, није горе од самог комунизма

Организација комунистичке власти је по својој унутрашњој структури изворно аристократска. Требало би да ми она одговара. Међутим, пошто она не селекционише према способностима него према верности, не према спремности да се влада него према спремности да се служи, ваља је одбацити. Аристократски метод није овој доктрини иманентан.

***

Расправљати са комунистима је ’пресипање празног у шупље’. Они замишљају да су толерантни, ако дозволе критиковање премијере домаћег филма или директора неког воћарског предузећа. Али даље, управо тако далеко да је под носем, тамо где престају домаћи филмови и директори почињу ’револуционарне тековине у које се не сме дирати’. Најзначајније тековине заправо су тек људи на власти.

***

Последице радничког управљања се нити виде, нити ће се видети, јер комунисти нису толико наивни да поверују дословно свим начелима своје идеологије. Ова реформа имала је искључиво спољнополитички значај и она се не сме озбиљно претресати као покушај преображаја друштвене привреде.

***

Знам да је нехришћански исмејавати ближњег свога. Али један комуниста уопште није мој ближњи. Понекад ми се чини да припадамо двема биолошким врстама.

***

Између хришћанских и комунистичких ортодокса, између десних и левих будала, тесна су врата кроз која поштен човек може да прође.

***

Комунисти под апстрактном слободом подразумевају сваку слободу која не служи њиховим идеолошким циљевима. Шта значи слобода писца у друштву кога је принуђено да брани?! Шта значи слобода која се може користити само у једном од политике изабраном смеру?

Шта то вреди, једну једину мисао моћи казати на хиљду начина?! Због тога та мисао неће постати нека друга! Увек остаје она једна једина мисао. То је слобода роба! И он се креће у границама ланца, односно господареве воље. Одиста нема разлога да се плаћа једна књижевност, ако желимо да буде добра и слободна.

***

Мада комунисти не теже неком метафизичком циљу, па им политика нужно не може бити ефикасна, она није ни популарна, стога што ухваћени у клопци, комунизам као финални циљ и социјализам као привремени циљ, заборављају начело степености циљева.

Комунисти хронолошки другостепене циљеве претпостављају хронолошки првостепеним. Исувише заинтересовани, заслепљени будућим изгледом ствари, у заблуди да га већ сад обликују, они заборављају на њихов изглед сада, на тренутно стање ствари. Брзина није никакав вредан појам у историји. Брз је коњ, а не свет.

Већи отпор који тиме изазивају, захтева и озбиљније санкције које са своје стране реципрочно умножавају отпор и демобилишу народну виталност. Финални циљ ће због тога трпети, јер је друштвено тело једини инструмент преко кога једна идеологија тај циљ постиже. Нико не убија магарца на чијим леђима очекује да превали дуг пут.

***

Формула комунизма је једнакост подређених, али не и једнакост с надређенима.

***

Успомене комунистичких дисидената из времена практиковања њихове заблуде (рецимо од 1945 до 1960) личе на успомене које би један од ђавола који је дезертирао имао о паклу. Те успомене су корисне јер описују пакао, али ми никад не треба да заборавимо да су ови извештачи о паклу у њему били не жртве него ђаволи.

***

Чланови СКЈ деле се на комунисте, они који нису комунисти и антикомунисте. Анти се комунисти деле на оне који то желе да буду, и оне који то не желе да буду. Некомунисти се деле на оне који не знају да то нису и оне који знају да то нису. Што се тиче правих комуниста, за њих не знам, нисам их сретао.

***

Комунистичке партије на власти личе на мање више масовне масонске ложе.

***

Постстаљинистичка фаза комунизма разликује се од стаљинистичке онолико колико се хронични стадијум неизлечиве болести разликује од акутног. Болест је ту, али нису сви њени симптоми, нити су они који се виде у неподношљивој јачини.

***

Ниједно зло које комунизам тврди да лечи, није горе од самог комунизма.

***

Ако комунизму треба хиљаду година да на боље промени свест људи, питам се колико пута по хиљаду треба свести људи да на боље промене комунизам.

***

Комунизам је праведна расподела добара која се не производе.

***

Комунизам је једини хомеопатски лек за друштвена зла; неједнакости лечи равноправношћу, одсуство слободе ропством, неправду неправедношћу и друштвене неефикасности – неекономичношћу.

***

Комунизам је сан из кога се човек не буди. Комунизам је, такође, и реалност у којој ће свако имати према потреби, питање је само како дотле сачувати потребе.

***

Тврдити да је комунизам нужан, зато што је добар (праведан) исто је што и веровати да је жена курва само зато што је лепа.

***

Комунизам је као ватра: најлепши је из даљине, на извесној удаљености може вас угрејати, али ако му се сувише приближите, или у њега уђете – спалиће вас.

***

Комунизам је као Бог, не може се доказати, само искусити. Разлози за комунизам могу бити очевидни, у капитализму се понекад чак и могу доказати, потешкоћа лежи у томе да се они докажу и у комунизму.

***

Опресија је мајка комунизма, као и свака мајка оставља чеду у наслеђе своју природу. Комунизам, међутим, као и свако потомство има и властиту стечену опресивну природу, опресија порекла и опресија властитог живота урођена и стечена стапају се у једну.

***

Комунизам је једини друштвени систем у коме је комунистима врло често теже него у било ком антагонистичком поретку. Ови им по правилу ограничавају слободу само као комунитима, па најчешће ни то. Властити их поредак ограничава и као људе.

***

Све што рачуна на принуду, на принуду је осуђено. Све што од принуде живи од принуде ћеумрети. Не треба, међутим, очекивати да се и комунизам ове принуде држи.

***

Лично држим, упркос косовског принципа и 27. марта, да смо под извесним околностима, у првом реду добитка на времену, нарочито после немачко-руског рата, могли сасвим сигурно неутралним остати и ми.

Ја потпуно разумем љубав комуниста према 27. марту, без њега, наиме, они би у Југославији данас били једна од десет странака на левици, остатак би било десет странака на десници, али ни уз најбољу вољу не могу појмити зашто се 27. мартом толико одушевљавају они који су Југославију због њега изгубили. Има још оних који су убеђени да је смрт боља него ропство.

Она је свакако часнија, али колико је боља, за то треба питати – мртве!

***

Суштина немогућности да се човек са једним комунистом разуме не потиче само од програмског неразумевања које би се још и дало објаснити фанатизмом, неопходним за организовање једне успешне револуције. Она дубље и пресудније потиче од једне логике која таква разумевања једноставно не допушта. Само лажни комуниста неће да вас разуме, прави комуниста не може да вас тазуме. Ни са једним ни са другим, према томе, немогуће је разговарати.

(Неке идеје о комунизму из разних дела Борислава Пекића; избор Љиљане Пекић; извор: Трећи простор)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: